Na putu do reforme parafiskala - Može li Srbija bolje od regiona?
Više od decenije privrednici u Srbiji se zalažu da se reši problem velikog broja neporeskih nameta među kojima često ima skrivenih poreza koji se samo zovu taksama ili naknadama. Sličnu muku imaju i privrednici u regionu, a o tome kako se susedne države bore sa ovim izazovom bilo je reči na okruglom stolu u okviru mreže CORE Partnerstvo čiji je cilj razmena iskustava i dobrih praksi zemalja Zapadnog Balkana. Rešenje za ovo je formiranje jedinstvene javne baze svih neporeskih dažbina koje plaćaju privreda i građani, za šta se NALED zalaže dugi niz godina kroz svoju Sivu knjigu. Ovakav sistem već postoji u Republici Srpskoj (BiH) koja registar neporeskih nameta ima više od pet godina.
- Uspostavili smo 2019. bazu koja sadrži sve neporeske namete koji se naplaćuju građanima i privredi. Posebno je važno da istaknemo da se kod nas ne mogu naplaćivati nameti koji se ne nalaze u registru, odnosno naš sistem ima konstitutivno dejstvo. Osim samog popisa neporeskih nameta, cilj nam je bio da ih učinimo transparentnim, a da nakon toga krenemo i u reformu, ukidanje, i promenu visine nameta. Imamo i Koordinaciono telo za analizu opravdanosti parafiskalnih naknada koje radi redovne ocene opravdanosti svakog pojedinačnog davanja iz baze – objašnjava savetnik premijera Republike Srpske Dalibor Tomaš i dodaje da je pre uspostavljanja sistema bilo 610 nameta, a da je uspostavljanjem sistema ukinuto 19 neporeskih davanja.
Na ovaj dobar primer nadamo se da će se ugledati i Srbija, kaže programska direktorka NALED-a Jelena Bojović i podseća da je pre nekoliko godina ova organizacija zajedno sa KPMG-om, a uz podršku USAID-a, popisala više od 1.200 nameta samo na republičkom nivou u više od 500 zakona i podzakonskih akata. Među njima su najbrojnije takse koje čine čak tri četvrtine ukupnog broja, iako donose samo 25% ukupno naplaćenih neporeskih prihoda. S druge strane, analiza lokalnih administrativnih taksi na uzorku od 15 lokalnih samouprava pokazuje da je prosečan broj administrativnih taksi na lokalu oko 70, a da naplaćeni prihodi po ovom osnovu čine oko 0,2% ukupno naplaćenih prihoda.
- Naša preporuka je da se propiše obavezan elektronski obračun i naplata svih neporeskih dažbina preko portala eUprava ili portala ePlati. Na taj način će se uspostaviti ažurni popis svih neporeskih nameta republičkih, lokalnih I pokrajinskih organa, javnih preduzeća, lokalnih javnih preduzeća, javnih agencija, itd. sa odgovarajućim iznosima. Neporeski nameti će biti transparentni, moći ćemo da ih plaćamo elektronski, bez dostavljanja dokaza o uplati, a država će imati bolji uvid u naplaćene takse i naknade - objašnjava Bojović.
Učesnici okruglog stola bili su i predstavnici iz Crne Gore, koja takođe ima bazu nameta koja je napravljena projektno na inicijativu međunarodnih institucija. Njihov registar sadrži podatke o 1.800 državnih i lokalnih neporeskih dažbina koji su dostupni na crnogorskom i engleskom jeziku. Ono što je glavna manjkavost crnogorskog sistema jeste ta što ne postoji obaveznost unosa neporeskih nameta u ovaj registar, s obzirom na to da nije zakonski propisan.
Podsetimo, CORE partnerstvo predstavlja platformu za dijalog i razmenu najboljih reformskih rešenja za održivi razvoj regiona. Partnerstvo okuplja više od 20 institucionalnih partnera sa teritorije Zapadnog Balkana i Hrvatske. Podršku za svoj rad ima od Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ u okviru Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga.
