Istorijat

Osnivanje NALED-a

NALED je osnovan u junu 2006. godine u okviru USAID Projekta za podsticanje ekonomskog razvoja opština (MEGA) kao deo vizije direktora projekta i stručnjaka za lokalni ekonomski razvoj i reformu javne uprave Stivena Rozenberga o pokretanju inovativne platforme za javno-privatni dijalog u Srbiji. Pokrovitelji i potpisnici Deklaracije o osnivanju bili su predsednik Republike Srbije i ambasador Sjedinjenih Američkih Država.

NALED je i danas prva i jedina privatno-javna asocijacija u našoj zemlji čija je misija da uskladi stavove sva tri sektora društva (privatnog, javnog i civilnog) i zastupa njihove interese pred državom kako bi se efikasnije došlo do najboljih i sveobuhvatnih rešenja za podsticanje ekonomskog razvoja.

Uz podršku i zalaganje profesora Mijata Damjanovića NALED-u je pristupilo prvih 17 članova, oformljen je Upravni odbor i izabran izvršni direktor i definisana su dva ključna pravca delovanja: jačanje konkurentnosti lokalnih samouprava kroz program certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem i unapređenje uslova za poslovanje putem reforme regulatornog okvira.

Samo šest meseci nakon formiranja, NALED je otvorio kancelariju u centru Beograda čime se izdvojio iz inkubatora projekta MEGA i postao nezavisna organizacija. U narednim godinama intenzivno se bavi promocijom dijaloga, merenjem performansi javne uprave i monitoringom zakonodavne aktivnosti, zagovarajući transparentnost i efikasnost procedura. Pokrenuta je kampanja „Iz lavirinta“ i objavljena prva Siva knjiga sa preporukama za ukidanje suvišne birokratije, koja je obeležila dalji razvoj organizacije.

 

Formiranje Tima za regulatornu reformu

Kao rezultat saradnje sa Fondacijom za otvoreno društvo, formiran je Tim za regulatornu reformu u okviru Izvršne kancelarije. Ređaju se jedinstvene inicijative i proizvodi kojima je NALED pomerao granice u promociji javno-privatnog dijaloga: Kvartalni izveštaj o stanju reformi, Barometar propisa, dodela nagrade Reformator godine, Kalkulator troškova poslovanja, Registar neporeskih i parafiskalnih nameta, Ambasadorska inicijativa, Regulatorni indeks Srbije, kampanja „Pitajte kada“, promocija investicionih potencijala gradova i opština na aerodromu „Nikola Tesla“, CSR certifikacija i dr.

 

Regionalna mreža za povoljno poslovno okruženje

Još jedna prelomna godina u razvoju NALED-a bila je 2012. kada je program certifikacije opština s povoljnim poslovnim okruženjem prerastao u regionalnu inicijativu. Uz podršku Nemačke razvojne saradnje, institucije Hrvatske, Makedonije i BiH formirale su zajedno s NALED-om Regionalnu mrežu za povoljno poslovno okruženje, kojoj se nešto kasnije priključila i Crna Gora. Zajedničkim snagama razvijen je regionalni standard kao jedinstveni instrument za unapređenje rada lokalnih administracija u cilju stvaranja uslova za poslovanje privrede i privlačenje investicija, u skladu sa najboljim međunarodnim praksama i procesu je dosad pristupilo više od 90 lokalnih samouprava iz pet zemalja.  Iste godine NALED se kvalifikovao i za dobijanje USAID-ovog dvogodišnjeg projekta unapređenja konkurentnosti čija je ključna komponenta bila pokretanje sistemske borbe protiv sive ekonomije. 

Pomenute aktivnosti u naredne dve godine donele su i nove značajne pomake u radu NALED-a. Formiranje Regionalne mreže u okviru koje je razvijen mehanizam razmene najboljih praksi za unapređenje konkurentnosti omogućio je da NALED inicira repliciranje modela elektronskih građevinskih dozvola po uzoru na sistem uspostavljen u Makedoniji.  Tokom 2014. NALED je imenovan za člana radne grupe za izradu Zakona o planiranju i izgradnji koji je postavio osnovu za uvođenje elektronske procedure za izdavanje građevinskih dozvola, obezbedio donatorsku podršku za izradu softvera i obučio više od 5.000 korisnika sistema.

 

Borba protiv sive ekonomije

Kada je reč o sivoj ekonomiji, NALED je u aprilu 2014. formirao Savez za fer konkurenciju, prvo radno telo koje okuplja članove zainteresovane za unapređenje uslova za poslovanje i rešavanje problema u konkretnoj oblasti. NALED i Savez su krajem 2014. na sastanku s premijerom i ministrima dogovorili pokretanje akcije protiv sive ekonomije, nakon čega je formirano interministarsko Koordinaciono telo i Stručna grupa za suzbijanje sive ekonomije koja je prvi put na jednom mestu okupila predstavnike resornih institucija, privrede i civilnog sektora na traženju sistemskog rešenja za smanjenje obima sive zone u Srbiji. Stručna grupa kojom koordinira NALED izradila je prvi strateški dokument u ovoj oblasti – Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije sa više od 100 mera i aktivnosti.

Sa Vladom Srbije formirana je i Zajednička grupa za unapređenje pozicije Srbije na Doing business listi Svetske banke, koja je pripremila akcioni plan za unapređenje regulative u 10 kategorija koje ocenjuje ovo prestižno međunarodno rangiranje. Rezultat je plasman Srbije na 43. mesto među 190 zemalja što je najbolji plasman, a najveći pomak zabeležen je u kategoriji izdavanja građevinskih dozvola gde je za tri godine Srbije skočila sa 186. na 10. mesto u svetu.

Godina je krunisana i uključivanjem parlamenta u reformski proces. U saradnji s Međunarodnim republikanskim institutom (IRI) u Narodnoj skupštini formiran je Ekonomski kokus, neformalna grupa poslanika vladajuće koalicije i opozicije koji grade politički konsenzus oko važnih ekonomskih pitanja i zakonskih rešenja kojima se uređuje privredni ambijent. Pored rada na unapređenju regulatornog okvira kroz otvoreni i stalni dijalog s privredom, opštinama, organizacijama civilnog društva i građanima, jedan od ciljeva jeste i jačanje ekspertize poslanika za konkretne regulatorne teme. Ekonomski kokus razmatrao je i unapredio više od 10 zakona važnih za poslovanje, podnošenjem 105 amandmana od kojih su usvojena čak 94.

 

Tematski savezi NALED-a i učešće u radnim grupama

Uspesi postignuti u tom periodu, trasirali su definisanje prioriteta na kojima će NALED raditi i mehanizama te su pored Saveza za fer konkurenciju formirani i drugi tematski savezi - Savez za e-upravu, Savez za hranu i poljoprivredu, Savez za zdravstvo i Savez za imovinu i urbanizam.

Organizacija je postala nezaobilazni partner Vlade Srbije i institucija u definisanju zakonskih rešenja što je omogućilo da NALED bude imenovan za člana više od 30 radnih grupa za izradu i izmenu propisa – zakoni o e-poslovanju, e-upravi, trgovini, privrednim društvima, stečaju, ulaganjima, lokalnoj samoupravi, finansijskoj podršci porodicama s decom, republičkim administrativnim taksama, naknadama za upotrebu javnih dobara, porezu na dobit, doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, poreskom postupku i administraciji, porezu na dohodak građana, rodnoj ravnopravnosti, radu, socijalnom preduzetništvu, pojednostavljenom zapošljavanju sezonskih radnika, postupku upisa u katastar, bezbednosti hrane i dr.     

NALED je godinama unazad podrška procesu evropske integracije Srbije i usklađivanju s pravnim tekovinama Evropske unije. Učešćem u radnim grupama Nacionalnog konventa za EU za poglavlja 11, 12. i 13, kao i koordinisanjem grupe za poglavlje 8 koje se odnosi na Politiku konkurencije, NALED kontinuirano doprinosi procesu EU integracija u Srbiji. Takođe, organizacija je redovni kontributor godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja.

Pored izgradnje partnerstava sa nacionalnim i lokalnim institucijama, NALED je duže od decenije razvijao saradnju s međunarodnim donatorskim organizacijama i vladama – USAID, Nemačka razvojna saradnja, Delegacija Evropske unije, Fondacija za otvoreno društvo, SDC, Evropska banka za obnovu i razvoj, Savet Evrope, Evropska investiciona banka, Velika Britanija, Holandija, Norveška i dr.

 

Jačanje internih kapaciteta organizacije

Za 11 godina postojanja, NALED se pozicionirao i kao najcitiranija organizacija u javnosti, a sa gotovo 4.000 objava o rezultatima i aktivnostima na godišnjem nivou u nacionalnim i lokalnim medijima.

Uporedo sa uspesima u zagovaranju reformi i unapređenju poslovnog ambijenta, NALED je jačao i interne kapacitete. Broj zaposlenih u Izvršnoj kancelariji, kao i mreža konsultanata i spoljnih saradnika od samog početka beleži stabilan rast, da bi u 2018. broj zaposlenih u Izvršnoj kancelariji dostigao 44. Članstvo koje čine privreda (51%), lokalne samouprave (41%) i OCD (8%) takođe stabilno raste, sa godišnjim neto prilivom od 36 članova. NALED je na kraju prve godine rada imao  40 članova, dok je u 2018. godini dostigao brojku od gotovo 300 i realizovao više od 1oo projekata. Najveći deo godišnjeg budžeta čine prihodi od projekata, čak 74%, 23% članski doprinosi i 3% prihodi od usluga.