Anketa

mart 2017 Da li biste želeli da od države umesto papirnih dobijate elektronske dokumente:
Rezultati

Siva ekonomija



 
 

 



Šta je siva ekonomija?

Siva ekonomija u najširem smislu označava ekonomske aktivnosti i njima stvorene prihode kojima se zaobilaze ili na drugi način izbegavaju propisi, oporezivanje ili praćenje od strane nadležnih organa i vlasti. Rad u sivoj zoni usmeren je ka sticanju koristi za sebe, a na štetu države, privrede koja posluje legalno i građana.
 
Sa statističkog stanovišta, siva ekonomija se razvrstava na registrovanu i neregistrovanu, sa aspekta zakonitosti na legalnu i nelegalnu, iz fiskalnog ugla na oporezovanu, oporezivu (ali se od poreskih organa prikriva ceo prihod ili njegov deo) i ostalu (za koje na postoje jasni poreski propisi i koja se obavlja u skladu sa prazninama u pravnoj regulativi). Posebno veliki problem predstavlja crna ekonomija, čije je obavljanje u potpunosti neregistrovano i povezano sa kriminalnim poslovima.
 
Jedan od najzastupljenijih oblika sive ekonomije je zapošljavanje na crno, koje obuhvata rad bez ugovora i prijave radnika na socijalno i zdravstveno osiguranje, kao i prijavu radnika na zakonom propisan minimalni iznos zarade dok se deo plate isplaćuje „na ruke“. Na ovaj način poslodavci štede na porezima i doprinosima koje bi trebalo da plate državi, imajući u vidu da se oni obračunavaju u procentu od „zvanične” plate radnika.
 
Drugi najčešći oblik sive ekonomije jeste promet robom i uslugama bez prateće dokumentacije i izdavanja fiskalnih računa. U sivoj zoni najviše se trguje akciznim proizvodima (alkohol, cigarete, duvan i gorivo) gde je i poresko zahvatanje najveće, a najčešća mesta prodaje su pijace, neprijavljene radnje, ulične tezge i slično. Osim akciznih proizvoda, građani „na crno“ najviše kupuju garderobu, obuću, kozmetiku, higijenske proizvode i hranu, čije su cene znatno niže od cena istih proizvoda u prijavljenim radnjama. Neformalna trgovina odnosno kupovina proizvoda bez adekvatne kontrole pre puštanja u promet može da ima negativne posledice po zdravlje stanovništva, opštu bezbednost i funkcionisanje države.


Uzroci i posledice sive ekonomije

Osnovni uzroci sive ekonomije su:
  • Nizak nivo poreske kulture građana i privrede, koji je uglavnom prouzrokovan nepoverenjem u državne institucije, netransparentnim trošenjem sredstava, nedovoljnom informisanošću i korupcijom;
  • Komplikovan regulatorni okvir podložan čestim promenama, nedoslednom primenom propisa, nedovoljnim poznavanjem propisa i slabim kapacitetima javne uprave u sprovođenju propisa;
  • Relativno visoka poreska i neporeska opterećenja sa dodatnim administrativnim barijerama i visokim administrativnim troškovima za privredu i građane;
  • Relativno visok stepen korupcije i tolerancije države prema sivoj ekonomiji (inspekcija, carina, sudstvo, policija);
  • Visoka stopa nezaposlenosti i siromaštvo.
Posledice sive ekonomije su:
  • Nelojalna konkurencija koju prouzrokuju subjekti koji posluju u zoni sive ekonomije, što dovodi do zatvaranja privrednih subjekata koji poštuju propise ili njihovog prelaska u sive tokove, otpuštanja radnika i smanjenja investicija;
  • Manji budžetski prihodi koji prouzrokuju lošije javne usluge kao što su: obrazovanje, zdravstvena zaštita, bezbednost, vladavina prava, komunalne usluge, itd;
  • Narušavanje prava radno angažovanih lica, bezbednosti i zdravlja (izostanak uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, osiguranje u slučaju povrede na radu za studente angažovane preko studentske zadruge, ugrožen kvalitet i zdravstvena ispravnost proizvoda).
Siva ekonomija je prepreka za razvoj preduzeća, za ekonomski rast i za izgradnju kvalitetnijeg života svakog pojedinca. Iako predstavlja „sigurnosnu mrežu“ za mnoge pojedince i domaćinstva u Srbiji, ona znači mnogo više od nenaplaćenog poreza jer dovodi do gubitka radnih mesta, zatvaranja preduzeća, manji budžet za zdravstvo, obrazovanje, kulturu, socijalna davanja i sve ono što građani dobijaju od države i što se finanira od poreza.  

 
Obim sive ekonomije
 
U svetu nije razvijen model po kojem je moguće izračunati egzaktan obim prometa u sivoj zoni zbog čega se koriste različite metode procene. Najpoznatiju studiju za procenu nivoa sive ekonomije izradio je Fond za razvoj ekonomske nauke uz podršku USAID-a. Stručnjaci FREN-a koristili su MIMIC i HTC metodu, kao i anketu o uslovima poslovanja preduzeća. Primenom tri različita načina došlo se do procene da se nivo sive ekonomije u Srbiji kreće u rasponu od 21 do 30,1% BDP-a.
 
Zahvaljujući većem obuhvatu indikatora, MIMIC metoda je uzeta kao najrelevantnija zbog čega je procena o obimu prometa u sivoj zoni od 30,1 odsto BDP-a prihvaćena kao najpreciznija. To je omogućilo i poređenje sa zemljama jugoistočne Evrope i članicama Evropske unije. Primetno je da je obim sive ekonomije u državama regiona u rasponu od 22 do 32 odsto BDP-a, dok je prosek razvijenih država EU oko 15% BDP-a. U odnosu na Srbiju jedino Bugarska ima veći obim prometa u neformalnim privrednim tokovima. Među zemljama sa najmanjom stopom poslovanja mimo propisa su SAD i Švajcarska kod kojih je obim sive zone oko 7% BDP-a.
 
Imajući u vidu visini bruto domaćeg proizvoda, moguće je izračunati da se mimo propisa prometuju roba i usluge u vrednosti od oko 10 milijardi evra od čega budžet ostaje uskraćen za oko 3 milijarde evra. To bi značilo da je svaki građanin uskraćen za jednu prosečnu platu na godišnjem nivou.
 
Ovaj novac bio bi dovoljan da svaka opština u Srbiji dobije novi dom zdravlja (609 miliona evra), da se rekonstruišu i opreme sve opšte i specijalne bolnice (439 miliona evra), finansiraju plate vatrogasaca, policajaca i lekara (963 miliona evra) i da se prepolovi deficit budžeta.


Projekat jačanja konkurentnosti u Srbiji 

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i NALED pokrenuli su u decembru 2013. godine dvogodišnji Projekat jačanja konkurentnosti u Srbiji koji je usmeren na dva goruća problema domaće ekonomije – revitalizaciju braunfilda i sivu ekonomiju.
 
Druga komponenta projekta se bavi rešavanjem problema sive ekonomije u Srbiji koja je po svom obimu prevazišla trećinu društvenog bruto proizvoda. NALED-u je poveren zadatak da definiše konkretne mere i politike za smanjenje obima nelegalnog poslovanja i prometa, kao i da pruži pomoć Vladi Srbije i nadležnim institucijama u sprovođenju neophodnih reformi. S tim u vezi započeta je opsežna analiza kapaciteta rada inspekcija, kaznene politike i stimulativnih mera. Na osnovu ove analize pripremiće se preporuke za poboljšanje rada inspekcija, formulisati podsticajne mere za prelazak iz sive ekonomije u legalno poslovanje i ukazati na propuste u kaznenoj politici sudova, čija je dosledna primena ključna za suzbijanje sive ekonomije i nelojalne konkurencije.
 
Drugi važan zadatak (i druga strana medalje ovog problema) je podizanje svesti javnosti o svim negativnim posledicama koje siva ekonomija i kupovina proizvoda van legalnih tokova imaju na funkcionisanje države, kvalitet javnih usluga, zapošljavanje, zdravlje i bezbednost građana. Podršku NALED-u u tom delu posla daće ključni mediji poputRadio-televizija Srbije (RTS) kroz redovno izveštavanje o ovoj važnoj temi i nastavak kampanje Pitajte KADA. U međuvremenu je snimljen „Život u sivom“ – prvi od tri planirana spota koji na duhovit način ilustruju uzroke i posledice sive ekonomije. Spot se uveliko emituje na RTS-u, a premijerno je prikazan krajem decembra 2013. na inicijalnoj konferenciji „Sve nijanse sive – oslobađanje ekonomije“ kojom je obeležen početak dvogodišnje nacionalne kampanje za suzbijanje sive ekonomije.  
 
U borbi protiv sive ekonomije NALED je dobio podršku i privatnog sektora – odgovornih kompanija koje čine front za pošteno tržište.Sve kompanije koje legalno posluju, uredno plaćaju poreze, i doprinose zapošljavanju u našoj zemlji dobrodošle su da se priključe ovoj incijativi i daju svoj doprinos privrednom oporavku i jačanju konkurentnosti Srbije. 

Savez za fer konkurenciju

PODIZANJE SVESTI JAVNOSTI O NEGATIVNOM DEJSTVU SIVE EKONOMIJE I PODSTICAJI ZA PRELAZAK U LEGALNE TOKOVE
 
Aktivnosti u okviru ove komponente projekta usmerene su na uspostavljanje fer konkurencije i pružanje podrške privrednim subjektima u poslovanju uz puno poštovanje zakona; vršenje uticaja na Vladu Srbije da strateški planira i sprovodi aktivnosti usmerena na smanjenje obimna sive ekonomije I obezbeđivanje podrške građana za ovu reformu. Ovaj cilj ostvariće se kroz sprovođenja dve grupe aktivnosti. Spisak aktivnosti koje navodimo samo predstavlja ilustraciju, a ne konačan spisak aktivnosti koje će se preduzeti radi ostvarenja cilja 1.
 
Aktivnost 1.1 Analiza stanja i izrada preporuka za Vladu Srbije

Analiza će predstavljati polaznu osnovu za izradu preporuka za Vladu Srbije. Analiza i preporuke takođe će predstavljati okosnicu medijskih aktivnosti i odnosa sa javnošću.
 
1.1.1. Detaljna analiza trenutnog stanja u oblasti sive ekonomije - istraživanje stavova građana (tri puta tokom projekta), istraživanje stavova privrede (3 puta godišnje). Ova istraživanja sprovodiće se na uzorku na celoj teritoriji Srbije kako bi se dobila što bolja slika posledica sive ekonomije na svakodnevni život. Istraživanja će se sprovoditi kvartalno i za te potrebe biće angažovana agencija za istraživanje. NALED-ovo istraživanje stavova privrede obuhvatiće nešto manji uzorak (reprezentativni uzorak od 250 privrednika), budući da će se ova istraživanja koristiti u svrhe praćenja promena u stavovima.
Rezultate do sada sprovedenih istraživanja možete preuzeti ovde:
Siva ekonomija, stavovi građana - mart 2014.
Siva ekonomija, stavovi privrede - maj 2014.
Siva ekonomija, stavovi privrede - avgust 2014.
1.1.2. Izrada izveštaja, izrada ključnih nalaza i predstavljanje nalaza. 
1.1.3. Analiza postojeće kaznene politike u vezi sa sivom ekonomijom i izradsa preporuka za poboljšanje regulatornog okvira i prakse
1.1.4. Analiza administrativnih kapaciteta za suzbijanje sive ekonomije i izrada preporuka za rad.
Rezultati inicijalne analize predstavljeni su predstavnicima inspekcija oobuhvaćenih istraživanjem i prekršajnog apelacionog suda na okruglom stolu održanom u sredu 10. septembra 2014. u prostorijama NALED-a. Vest pogledajte ovde.
1.1.5. Uspostavljanje radne grupe sačinjene od ključnih članova  i stručnjaka NALED-a - grupa odabranih predstavnika privrede (koji istovremeno prestavlja najmanje 5 sektora na čije poslovanje siva ekonomija negativno utiče). Radna grupa će upravljati izradom analize i raditi na formulisanju preporuka. Očekuje se da će ključni predstavnici državnih organa na lokalnom i republičkom niovu povremeno učestvovati na sastancima i diskusiji o posledicama sive ekonomije i mogućim rešenjima problema. Sastanci će se organizovati jednom u dva meseca.
1.1.6. Izrada preporuka i akcionog plana za Vladu Srbije na osnovu analize i ocenje stanja. Preporuke i akcioni plan će izraditi radna grupa.  . 
1.1.7. Obezbeđivanje dodatne podrške Vladi kroz uključivanje i informisanje predstavnika međunarodne zajednice i obezbeđivanje njihove podrške za zagovaranje rešenja problema sive ekonomije i podrške uspešnim aktivnostima. 
1.1.8. Praćenje sprovođenja preporuka i akcionog plana.
 
Aktivnost 1.2 Odnosi sa javnošću i medijska kampanja
 
1.2.1. Uključivanje privrede  (malih, srednjih i veliki preduzeća) u kampanju i projekat.
1.2.2. Uključivanje predstavnika državnih organa (predstavnici Vlade Srbije će biti ključni partneri u sprovođenju aktivnosti usmerenih na smanjenje obima sive ekonomije. Sa druge strane, predstavnici organa lokalne samouprave će aktivno učestvovati na okruglim stolovima i javnim raspravama).
1.2.3. Inicijalna konferencija o podizanju svesti javnosti o sivoj ekonomiji.
          Pogledajte vest ovde
1.2.4. Postavljanje veb stranice na sajtu NALED-a o temama obuhvaćenim projektom u cilju popularizacije kampanje.
1.2.5. Obezbeđivanje podrške nacionalnih medija.  NALED je u međuvremenu potpisao Memorandum o razumevanju sa Radio  Televizijom Srbije (RTS) koji podrazumeva podršku javnog servisa u medijskoj kampanji. Kroz ovu podršku se obezbeđuje pojavljivanje u Jutarnjem programu, tv emisijama kao što su Oko magazin, Oko ekonomije, Dnevnik...NALED je takođe postigao dogovor sa dnevnim novinama Blic o pružanju podrške ovoj inicijativi.
Članke iz serijala "Siva ekonomija" objavljenih u dnevnim novinama Blic možete pogledati ovde:
Serijal Siva ekonomija - Blic: Uzmite fiskalni račun, tako sprečavate krađu
Serijal Siva ekonomija - Blic: Radnici na crno bez staža i prava na lečenje
Serijal Siva ekonomija - Blic: Švercovana roba opasna po zdravlje
Serijal Siva ekonomija - Blic: Začarani poreski krug neplaćanja
Serijal Siva ekonomija - Blic: Šverc tekstila košta nas 200 miliona evra godišnje
Serijal Siva ekonomija - Blic: Najgore su procedure u Poreskoj upravi

Serijal Siva ekonomija - Blic: Dva miliona dinara kazna za neizdat fiskalni račun
1.2.6. Priprema kratkih medijskih izveštaja.
1.2.7. Uključivanje medija i novinara u izveštavanje o sivoj ekonomiji i načinima predstavljanja ove teme kroz ciljane treninge.
Pogledajte vest sa I treninga za medije održnog 25.04. 2014. ovde .
Pogledajte vest sa II treninga za medije održanog 26.09. 2014 ovde.
1.2.8. Uključivanje donosilaca odluka u promovisanje kampanje
1.2.9. Medijska pojavljivanja, medijski bilteni.
1.2.10. Predstavljanje analiza i izveštaja kroz konferencije za štampu. Konferencije za štampu će se održavati kvartalno kako bi se najšira javnost obavestila o ključnim nalazima usmerenim na smanjenje obima sive ekonomije i koracima koje Vlada Srbije preduzima u tom cilju.
1.2.11. Organizovanje okruglih stolova u cilju promovisanja nalaza. Okrugli stolovi će se takođe organizovati kvartalno kako bi se promovisali nalazi i obezbedile aktuelne informacije o važećim zakonima i podzakonskim aktima od značaja za temu. U zavisnosti od teme okruglog stola biraće se i ciljana publika, osim predstavnika Vlade Srbije, predstavnika malih i srednjih preduzeća, velikih preduzeća, udruženja privrednika, regionalnih agencija i predsednika opština.
1.2.12. Finalna konferencija.
 

Po završetku projekta sa USAID-om, NALED je nastavio sa sprovođenjem aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije. Na inicijativu NALED-a i Saveza za fer konkurenciju, Vlada Srbije je u decembru 2014. oformila Koordinaciono telo za borbu protiv sive ekonomije, a godinu dana kasnije usvojila Nacionalni program i Akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije.

Nacionalni program predviđa 68 mera grupisanih u četiri oblasti koje bi trebalo da doprinesu vraćanju više od milijarde evra u legalne tokove u narednih pet godina. Uspeh Programa biće meren putem tri indikatora – smanjenje obima sive zone sa 30,1 na 26,7% BDP-a, smanjenje PDV jaza sa 25,1 na 20%, kao i smanjenje učešća neformalne zaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti sa 24 na 17%.

Uspešna realizacija Nacionalnog programa svela bi obim sive ekonomije u Srbiji na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope u trenutku njihovog pristupanja Evropskoj uniji.

Doprinos pripremi Nacionalnog programa dalo je više od 100 predstavnika javnog i privatnog sektora, organizacija civilnog društva i relevantnih stručnjaka, okupljenih u Stručnoj grupi za suzbijanje sive ekonomije.

Program prati Akcioni plan za sprovođenje, koji daje detaljan pregled aktivnosti, učesnika, nosilaca mera i očekivanih efekata.