Anketa

mart 2017 Da li biste želeli da od države umesto papirnih dobijate elektronske dokumente:
Rezultati

Lokalni razvoj

Lokalni ekonomski razvoj je po definiciji proces promena u kojem javni i privatni sektor zajednički prepoznaju probleme u privrednom okruženju, sprovode politiku i programe koji utiču na smanjenje problema i čine da lokalna zajednica bude konkurentnija i privreda jača, čime se unapređuje životni standard u lokalnoj zajednici.

Prve reforme na ovom polju bile su osnivanje opštinskih uslužnih centara, komunalnih centara, jedinstvenih šaltera za registraciju privrednih subjekata i šaltera za izdavanje dozvola. Do 2005. godine, opštine/gradovi u Srbiji nisu se institucionalno bavili razvojem privrede i ambijentom za privređivanje. Bilo je primera da se ad hoc organizuju timovi koji će raditi na privlačenju investicija, ali ni jedna organizaciona celina u okviru lokalne uprave nije se bavila ekonomskim razvojem.

Verovatno najznačajnija reforma ovog tipa bila je formiranje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER) koje ulaze u sistematizaciju radnih mesta lokalnih samouprava tokom 2006. godine i kasnije. Kancelarije za LER su bile prva odeljenja u opštinskoj administraciji koja imaju razvojnu a ne upravnu (administrativnu) ulogu sa ciljem da stvore uslove za brži razvoj lokalne ekonomije, podrže postojeću privredu i privuku nove investicije. Na ovaj način stvoren je institucionalni okvir za bavljenje lokalnim ekonomskim razvojem.

Nedostajući pravni okvir uspostavljen je 2007. godine kada je donet novi Zakon o lokalnoj samoupravi kojim je lokalni ekonomski razvoj prvi put zvanično stavljen u nadležnost opština i gradova, te je od fakultativne postao obavezna aktivnost. U Zakonu o lokalnoj samoupravi, Čl. 20,  navodi se: "Opština, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o unapređenju opšteg okvira za privređivanje u jedinici lokalne samouprave“.

Sledeći korak bila je izgradnja i jačanje kapaciteta opština da se bave privrednim razvojem, jer je ova aktivnost za njih bila nešto sasvim novo. Kako u to vreme lokalne samouprave nisu imale odgovarajuće organizacione resurse da na adekvatan način obavljaju ove poslove, krenulo se u osposobljavanje novih organizacionih celina na lokalu da na sebe preuzmu poslove upravljanja aktivnostima lokalnog ekonomskog razvoja.

U tom pogledu Certifikacija opština sa povoljim poslovnim okruženjem je odigrala važnu ulogu. NALED je u saradnji sa relevantnim državnim i međunarodnim institucijama, privredom i lokalnim samoupravama definisao set od 12 kriterijuma i 80 potkriterijuma u okviru certifikacije koji su opštinama dali jasne smernice šta je to što investitori i privrednici očekuju od njih u pogledu usluga, informacija i infrastrukture, odnosno šta zapravo znači imati povoljno poslovno okruženje (biti „business-friendly“). Kroz certifikaciju, opštine u Srbiji dobile su „plan rada“ za unapređenje lokalne administracije u skladu sa potrebama privrede, i tehničku podršku da taj plan ispune.