[RTS 1] Očekivanja privrede od najavljenog paketa mera
SPIKER: Da li se nagoveštaji mera koje će u Srbiji biti primenjene poklapa sa onim što je privreda od Vlade tražila, o tome govorimo u narednim minutima. Sa nama je Ivan Radak iz NALED-a, dobro jutro, hvala što ste došli u jutarnji program.
IVAN RADAK (NALED): Dobro jutro.
SPIKER: Potrebna je, kako ste rekli podrška ili pomoć svakom zaposlenom u preduzeću. Čini se iz najave ovih mera da je to u principu i predviđeno. E sad ono što me zanima da li je to ono što će najviše koštati i što će biti najveći trošak u ovom paketu pet milijardi evra?
IVAN RADAK (NALED): U smislu direktnih izdvajanje iz budžeta verovatno, jer predviđa ono što smo čuli, predviđa se i odlaganje plaćanja poreskih obveznika, to je veći, veći trošak, ali nije direktno izdvajanje iz budžeta, dakle budžet samo neće dobiti taj novac. Takođe, nešto veća
mera je, su taj garantni fond od 500 miliona za kredite u visini od dve milijarde evra tako da to je ceo jedan paket koji će koštati oko pet milijardi evra ukupno, i vredeti. I mislimo da je to odlična pomoć, da ona u najvećoj meri odgovara onome što smo mi predlagali. I drago nam da je Vlada, da je država, predsednik, da su uslušili te zahteve privrede, jer to je ono što je u ovom trenutku i najrealnije moguće, i potrebno, jer naravno, prvo mislimo o životima i o zdravlju nacije, a sa druge strane moramo da mislimo i o danu posle, odnosno šta sa privredom, šta sa zaposlenošću, jer likvidnost je da tako kažem ekonomski virus. Dakle, ako njega pustite da se širi isto može da vam napravi problem, ako jedno preduzeće uđe u problem, ulaze i njegovi dobavljači, ulaze i njegovi poslovni partneri
SPIKER: I čitav lanac koji može da uruši sistem.
IVAN RADAK (NALED): Čitav lanac.
SPIKER: Da. Sad smo pomenuli samo tu jednu meru koja nam je svima, nekako svi smo je zapamtili jer je konkretna, 250 evra po svakom zaposlenom u toku krize, međutim, 89 odsto preduzeća koje ste vi anketiali, kaže da je najvažnije da dođe ili do smanjenja ili do prolongiranja
uplata poreza i ostalih obaveza prema, prema državi.
IVAN RADAK (NALED): Tako je, to je, to je nešto što je u ovom trenutku najvažniji prioritet zato što je naravno, izdaci za rad su i najveći, u poslovanju, i to je bilo i realno očekivati, zato je to bila prva mera na našoj listi, mera koju smo predložili, i dobro je da se to odlaže, odlaže se i na nešto duži period nego što smo možda očekivali, i to će biti velika pomoć. Ono što je, što je potrebno da vidimo jeste na koga će se odnositi, da li na sve ili samo na one najugroženije, i eto, jednostavno to je neki način da nešto što ste planirali ove godine, sada ćete morati da odložite za sledeću.
SPIKER: A ko su najugroženiji, koji su to sektori ili sfere privrede koje su pretrpele najveću štetu i koje se već žale, na najteže posledice.
IVAN RADAK (NALED): Naše istraživanje je pokazalo da više od 50% je došlo do pada prihoda kod turizma i ugostiteljstva, kod saobraćaja i transporta, problematična je, problem ima i prehrambena industrija, problem ima drvna industrija, dakle, sve su to industrije neke koje trpe
velike probleme. Naravno, najmanje imaju najveći problem, i na njih smo, pre svega, usmerili ove predloge mera, jer oni, neki od njih uopšte ne rade više, dakle, nemaju ikakve izvore prihoda, njima je najurgentnije sada pomoći. Sa druge strane imamo one koji imaju nešto manji pad
prihoda oko 20 odsto, to su recimo banke, IT, farmaceuti, dakle, to je taj sektor koji manje trpi krizu.
SPIKER: Sveukupno ili u proseku, opet ispitanici procenjuju da će morati da otpuste oko 1.100 radnika, što je u proseku 30 po preduzeću ili 18 odsto radne snage ukoliko ne bude mera podrške, biće i takvih.
IVAN RADAK (NALED): Tako je. Oni kažu da je to nešto o čemu najviše razmišljaju, dakle, polovina razmišlja, pre svega, da smanji broj zaposlenih ili da smanji proizvodnju odnosno troškove, ostali razmišljaju, na drugom mestu je da nešto izvuku iz sopstvenih rezervi, a na
trećem mestu i zaduživanje kod banaka. Dakle, ako bismo, sada je, ovo je situacija takva da je evo država na na neki način
SPIKER: Pokrila...sve...
IVAN RADAK (NALED): Uradila je to, da je privreda podnela teret marta.
SPIKER: Dobro.
IVAN RADAK (NALED): Sada država preuzima od aprila taj teret i to je dobro, jer da smo pustili privredu da još dva, mesec-dva dana sama podnosi te troškove, plašimo se da bi iscrpeli sve svoje kapacitete, onda bismo došli u veliki problem. Ovde je sad stvar jedna opšte solidarnosti, jer ovo pokrivamo svi mi kao poreski obveznici i bolje je da to uradimo, sad i što pre da bi posledice bile manje, jer vidimo da dve trećine privrede više od dve trećine privrede očekuje da će te ekonomske posledice trajati narednih šest meseci do godinu dana, što, mislim mi to malo prepisujemo i opreznosti privrede, privreda je uvek oprezna kod tih procena, nadamo se da će to dosta kraće trajati.
SPIKER: Da. Pomenuli ste sada opštu solidarnost, tokom prvih dana krize određene preduzeća na krizu sa odreagovala tako što su otpustile, otpustila radnike, i predsednik je u jednom od prethodnih obraćanja, mislim da su iz Ministarstva rada upozoreni, da određene mere neće važiti za one koji su u krizi otpuštali radnike, da će se odnositi sam ono one koji su drugačije podneli teret krize. Predloženo je čak i da se oni i javno opomenu i videli smo jedan slučaj javne kritike opomene, je l to može da ima efekta?
IVAN RADAK (NALED): Pa bilo bi dobro ovo što je najavljeno, čuli smo i tu opciju da oni koji vrate zaposlene, da bi mogli da dobiju ovaj paket mera, i to je dobra stvar, motivisati ih da sada te zaposlene vrate, jer moramo razumeti neko je morao da otpusti zaposlene, zato što nema od
čega da ih plaća, jednostavno prekinute su mu poslovne aktivnosti, tako da treba videti šta su stvarni razlozi tih otpuštanja, odnosno neko je kažem zaista to morao da uradi, neko je iskoristio priliku, ali kažem, ne verujem da bi se neko odrekao kvalitetnog radnika da to nije morao eto. Tako da dobra stvar je da se te mere odnose na zaposlene. Pomenuli ste te brojke, dakle, ako bi došlo do otpuštanja 18 odsto radne snage u svakom preduzeću to bi zaista bio šok, i zato su ove mere važne da smanjimo taj eventualni rast, veliki rat nezaposlenosti.
SPIKER: Pomenuli smo mere po svakom zaposlenu, pomenuli smo pomoć prilikom otplate poreza i drugih obaveza prema državi, i još jedna važna mera koju su tražili privrednici jeste lakši pristup kreditima, krediti za likvidnost i taj deo postoji u ovomm paketu mera, a opet prema vašem istraživanju, polovina preduzeća koje ste anketirali bi vrlo rado koristila povoljne kredite za likvidnost.
IVAN RADAK (NALED): Jeste, to je, neke obaveze ostaju, dakle ono što vidimo recimo da je privredi problem, što su nam prijavljivali kao problem to je plaćanje PDV-a odnosno, pre svega, naplata PDV-a, jer ne mogu da naplate svoje fakture, i jedan od predloga je bio da se plaćanje PDV-a obavlja po naplaćenoj fakturi, to je nešto što je sada istaknuto isto ka državi, i očekujemo da čujemo da li će i taj zahtev biti usvojen, kako su to rešavali, najčešće zaduživanjem, dakle, uzima se kredit da bi se ta obaveza platila. PDV ima zaista veliki udeo u našem budžetu, i bilo bi dobro da se makar kroz te kredite za likvidnost i za plaćanje obaveza prema državi, da ne dođemo u problem sa finansiranjem budžeta iz PDV-a.
SPIKER: Najlepše vam hvala što ste bili gost jutarnjeg Dnevnika.
IVAN RADAK (NALED): Hvala vama.
