I Kvartalni izveštaj: Svetionik regulatorne reforme

U 2019. godini započete su važne reforme u oblasti podsticanja preduzetništva i registrovanja imovine, te se očekivalo da će u 2020, u godini redovnih izbora, Vlada i parlament nesmetano donositi i usvajati propise do izbora novih vršilaca dužnosti. Lokalni i parlamentarni izbori trebalo je da se održe 26. aprila, ali su zbog proglašenja vanrednog stanja usled opasnosti od širenja zaraze korona virusom izbori odloženi, te je period predizborne kampanje zamenila intenzivna regulatorna aktivnost u oblasti od značaja za poslovanje privrede, kao i kretanja i prava građana, u cilju prevencije širenja virusa i ublažavanja negativnih efekata na privredu. U ovom izveštaju, a imajući u vidu opisane okolnosti, dajemo pregled: a) propisa usvojenih u poslednje dve nedelje decembra i prvom kvartalu 2020. do uvođenja vanrednog stanja i b) propisa usvojenih tokom trajanja vanrednog stanja do momenta publikovanja ovog izveštaja sredinom aprila.

Kada je reč o regulatornoj aktivnosti pre uvođenja vanrednog stanja, može se reći da se se intenzitet razlikovao u zavisnosti od oblasti:

• Značajna reforma je sprovedena u cilju podsticanja preduzetništva, kroz izmenu Zakona o porezu na dohodak građana, kojim je uveden transparentan sistem paušalnog oporezivanja, omogućene su poreske olakšice za zapošljavanje mladih povratnika i stranih stručnjaka, kao i bivših “paušalaca”, dok su inovaciona privredna društva oslobođena od plaćanja poreza i doprinosa na zarade u prve tri godine poslovanja. Pored toga, uveden je test samostalnosti preduzetnika radi sprečavanja poreske evazije, koji je izazvao veliki odijum u javnosti i za koji je doneto i posebno uputstvo o primeni. Na inicijativu NALED-a doneta je nova Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje, koja je omogućila automatizaciju obračuna, donošenje poreskih rešenja na početku godine elektronskim putem i poreske olakšice za osetljive grupe paušalaca. Ostaje da se vidi kakvi će biti efekti ovog seta regulatornih mera.
• U oblasti imovinskih prava, nakon izmena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, unapređen je postupak dostave akata čime je omogućen brži, efikasniji i lakši način dostave za sve učesnike u postupku. Dodatno, kako bi se ubrzali postupci upisa, omogućen je i upis zabeležbi u vezi sa postupkom komasacije, kao i zabeležba svojstva kulturnog dobra, bez donošenja posebnog rešenja.
• NALED je bio inicijator izmena Zakona o porezima na imovinu koje omogućavaju upis u katastar preko operativnog jednošalterskog sistema, čime stranke više nemaju obavezu da se obraćaju nadležnim poreskim organima kako bi prijavile poresku obavezu za imovinu stečenu upisom u katastar preko javnog beležnika.
• Nakon više od 120 godina, usvojen je Zakon o arhivskoj građi, koji je temeljni propis za vođenje elektronskih arhiva, čime su otvorena velika vrata elektronskom kancelarijskom poslovanju javne uprave. U skladu sa tim je usvojena i Uredba o kancelarijskom poslovanju kojom se propisuje da je elektronsko kancelarijsko poslovanja organa javne uprave primarno u odnosu na klasično kancelarijsko poslovanje, koje podrazumeva rad sa papirima.
• Zakonom o Registru prostornih jedinica i adresnom registru obavezano je resorno ministarstvo da razvije informacioni sistem kroz koji će se preuzimati i koristiti podaci iz ovih registara. Zakonima o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, kao i Republike Srbije i Republike Crne Gore o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja, omogućeno je elektronsko poslovanje u regionu, jer je međusobno priznata validnost kvalifikovanih elektronskih potpisa, bez obzira u kojoj od tih država je konkretan potpis izdat.
• Pored dugo očekivanog Programa razvoja elektronske uprave za period 2020-2022. koji je i dalje u postupku usvajanja na Vladi, donete su čak tri strategije iz oblasti digitalizacije: Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji (2020. - 2025), za koju je krajem marta istekao rok donošenja akcionog plana, Strategija razvoja digitalnih veština (2020. - 2024) i Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji (2020. – 2027). Ovo su i ključni dokumenti javnih politika kojima su planirane mere Vlade u oblasti razvoja elektronskih javnih servisa i napretka društva uopšte.
• U oblastima poljoprivrede, zdravstva i zaštite životne sredine nije bilo značajnije zakonske aktivnosti, ali je u skladu sa ranije usvojenim zakonima usvojeno nekoliko podzakonskih akata.
• Donošenjem Pravilnika o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla omogućeno je da se male količine i tradicionalni proizvodi (peciva, voćni sokovi, turšija, ajvar, džemovi, sušeno voće i povrće) stave u promet uz fleksibilnije uslove (odstupanje od HACCP principa) kada su u pitanju standardi u procesu proizvodnje i prerade hrane. Donošenje ovog pravilnika podržao je i NALED u saradnji sa partnerskom organizacijom iz sektora organske poljoprivrede.
• U sektoru zdravstva prvi kvartal 2020. obeležilo je usvajanje propisa koji se redovno objavljuju početkom svake godine – Uredbe o planu zdravstvene zaštite, Pravilnika o ugovaranju zdravstvene zaštite iz obaveznog osiguranja sa davaocima usluga, Uredbe o mreži zdravstvenih ustanova, kao i Uredbe o robi i uslugama za koje se sprovode centralizovane javne nabavke.
• U oblasti životne sredine regulatorne aktivnosti gotovo da nije bilo uopšte: doneto je svega nekoliko tehničkih Pravilnika od strane Agencije za zaštitu životne sredine, koji se odnose na izveštavanje tj. dostavljanje podataka.

I na kraju, 15. marta 2020. doneta je Odluka o proglašenju vanrednog stanja: ("Sl. glasnik RS", br 29/2020-3) u cilju sprečavanja širenja virusa COVID-19 na period od 90 dana, čime je uspostavljen poseban pravni režim, o čemu će posebno biti reči u drugom delu ovog izveštaja.