DIGITALNA SEDNICA: Savez za zdravstvo

Diplomu osnovnih studija stekao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a MBA diplomu na smeru Međunarodna ekonomija i menadžment, na Bocconi Univerzitetu u Milanu. Takođe, stekao je sertifikat PwC akademije Business Coaching Diploma Intensive. Poseduje dvadesetogodišnje iskustvo u javnim i privatnim kompanijama i organizacijama u Srbiji, Italiji, Rusiji i Iranu, koje posluju u oblastima telekomunikacija, prodaje (FMCG i trajna dobra) i zdravstvene zaštite. Već šest godina je na poziciji CEO MediGroup, najvećeg privatnog zdravstvenog sistema u Srbiji, koji čine domovi zdravlja, bolnice, laboratorije i apoteke. Zahvaljujući njegovom bogatom iskustvu i ekspertizi, MediGroup sistem je postao sedmostruko veći po broju ustanova i korisnika, a primarni parametri poput kvaliteta, zadovoljstva korisnika i zaposlenih konstantno rastu. O tome svedoči i nagrada Oskar kvaliteta, šampion izvrsnosti 2019, koju je Opšta bolnica MediGroup dobila 2019. godine u kategoriji realni sektor. Nagradu je dodelila Fondacija za kulturu kvaliteta i izvrsnosti. Pešić je uvek fokusiran na ostvarivanje rezultata i ciljeva, ujedno vodeći računa o zadovoljstvu zaposlenih i klijenata. Njegova baza veština uključuje opšte upravljanje, prodaju i marketing, poslovnu transformaciju i strateško planiranje. Poseduje veliku strast za razvoj talenata i organizacioni rast. Smatra da je za uspeh neophodno kontinuirano usavršavanje, edukacija i savladavanje novih veština, znanja i performansi. Potvrda svemu navedenom je nagrada „Top menadžer“ koju je dobio tri godine zaredom dok je radio u prethodnoj firmi. Govori engleski, italijanski i ruski jezik, a služi se nemačkim. Slobodno vreme voli da provodi svirajući bubnjeve. Oženjen je i otac je dvoje dece.

• Poboljšanje brige o pacijentu kroz integraciju sistema državnih i privatnih pružaoca zdravstvenih usluga
• Da pomognemo u izradi i donošenju podzakonskog akta zakona o zdravstvenoj zaštiti koji bi omogućio dalji razvoj zdravstvenih ustanova 
• Borba protiv sive ekonomije

Rođena je januara 1976. godine u Leskovcu. Osnovnu školu i Gimnaziju pohađala je u Leskovcu. Nakon toga završila je studije na Medicinskom fakultetu u Nišu gde je stekla zvanje doktor medicine. Edukaciju iz Urgentne medicine nastavlja u službi za Hitnu medicinsku pomoć u Nišu. Radila je u Domu zdravlja kao lekar opšte prakse. Radni odnos nastavila u Opštoj bolnici Leskovac u službi za Ginekologiju i akušerstvo, a zatim i u službi za Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju gde je i dobila specijalizaciju. Od samog početka izbijanja pandemije Covid-19 radila je sve vreme kao lekar u stacionaru i Covid ambulanti. Pored primarne delatnosti, bavila se i humanitarnim radom i edukacijom dece i omladine, kao i edukacijom odraslih iz oblasti medicine i zdravstvene zaštite. Aktuelno obavlja funkciju zamenice gradonačelnika grada Leskovca. Udata, majka jednog sina.

• Informisanje i edukacija građana o različitim oblicima i vidovima zdravstvene zaštite.
• Unapređenje sistema zdravstvene zaštite na lokalnom nivou kroz pružanje što efikasnije i kvalitetnije zdravstvene usluge.
• Jačanje prava pacijenata kroz pružanje adekvatne i efikasne usluge na svim nivoima zdravstvene zaštite.

Una Ljubičić je diplomirani doktor medicine, sa MBA diplomom Opšteg Menadžmenta na Sheffield Univerzitetu. Una je Direktor za program retkih bolesti u inovativnoj farmaceutskoj kompaniji Pfizer za Adriatik regiju (Srbija, Slovenija, Hrvatska, BiH, Severna Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Albanija. Iza nje je preko 20 godina iskustva u farmaceutskoj industriji na različitim pozicijama iz oblasti prodaje, marketinga, Market Access -a, cenovne politike i upravljanja u kompanijama Lek Ljubljana, Sandoz i Pfizer, u kome je i danas. Tečno govori engleski jezik, a poznaje ruski i španski. U slobodno vreme uživa u ronjenju i uzgajanju bonsai drveća.

• Digitalizacija zdravstvenog sistema (digitalni karton, e -uput, e-bolovanje...);
• Rad na započetim inicijativama (povezivanje javnog i privatnog sektora, jedinstveni digitalni karton...);
• Uspostavljanje jedinstvenog upravnog mesta za uvoz neregistrovanog leka;
• Izmene zakona i podzakonskih akata u cilju poboljšanja pružanja zdravstvene zaštite koje za zadatak ima povećanja kvaliteta pružene usluge za pacijente i ostale činioce zdravstvenog sistema;

Vladimir Tipsarević karijeru je započeo u Ministarstvu finansija 2003. godine. Od 2007. do 2018. godine radio je u kompaniji Japan Tobacco International (JTI) pokrivajući teritorije Srbije, BIH, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, gde se poslednjih pet godina nalazio na poziciji menadžera korporativnih poslova. Nakon toga bio je dve godine direktor za odnose sa javnošću i komunikacije za Srbiju i Crnu Goru u kompaniji Coca-Cola HBC. Trenutno se nalazi na poziciji direktora za javne politike i odnose sa javnošću za Srbiju i Crnu Goru u kompaniji Novo Nordisk. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a na istom fakultetu je završio i specijalističke studije iz prava Evropske unije. Završio je i EMBA studije koje organizuju Mokrogorska škola menadžmenta i Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Tata je Mili i Matiji.

• Najvažnija tema je efikasnost zdravstvenog sistema, uključujući i privatni deo. U okviru te teme za mene su ključne dve oblasti delovanja – unapređenje puta leka i digitalizacija. Unapređenje puta leka odnosi se najpre na postupke pred ALIMS-om (registracija, varijacije, odobrenje kliničkih studija, promocija), a zatim i na registraciju cene i stavljanje na Listu lekova. U najvećoj meri već postoje dobri predlozi za unapređenja u ovoj oblasti ali do sada jednostavno nismo uspeli dovoljno da ih pozicioniramo kod donosilaca odluka.
• Digitalizacija je prilika da se pre svega optimizuje način rada zdravstvenih ustanova, a zatim standardizuje kroz digitalne postupke. Samo digitalizovati postojeće procese je propuštena šansa. U ovoj oblasti prioriteti bi bili uspostavljanje Jedinstvenog elektronskog zdravstvenog kartona (i time stvaranje osnove za pojedinačne registre), telemedicina i ostala tehnička unapređenja koja poboljšavaju dostupnost pacijentima i omogućavaju efikasniju upotrebu resursa zdravstvenog sistema, kao i prikupljanje i obrada podataka.

Vukašin Radulović je osnivač kompanija Infolab i Heliant, specijalizovanih u oblasti informacionih tehnologija, posebno u oblasti zdravstva i osiguranja. Heliant rešenja koristi više od 250 zdravstvenih ustanova u državnom i privatnom vlasništvu na svim nivoima zdravstvene zaštite u Srbiji i regionu. Heliant je pionir u promociji standardizacije podataka u OMOP CDM format u Srbiji i nosilac FhIR sertifikata. Od 2009. do 2013. godine obavljao je funkciju izvršnog direktora za razvoj zdravstvenog osiguranja u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Republike Srbije. Bio je angažovan na projektima podrške reformi obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i na vođenju projekta razvoja integrisanog zdravstvenog informacionog sistema. Bio je član Nacionalnog stručnog odbora za informacione tehnologije u zdravstvu i Nacionalnog stručnog odbora za izradu nacrta novog Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Rukovodio je projektima razvoja softvera za kompanije iz Srbije, Kanade, Švedske, Finske i Engleske. Rođen je 29. maja 1974. godine u Beogradu. Završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirao elektrotehniku. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je magistrirao i menadžment u sistemu zdravstvene zaštite. Govori engleski i francuski jezik. Oženjen je i ima dvoje dece.

Vizija: NALED Savet za zdravstvo je ključna organizacija za pitanja javno-privatnog dijaloga iz unapređenja zdravstvenih usluga, sistema i dostupnosti terapija. Ciljevi su usklađeni sa usvojenim Akcionim planom. Stubovi programa su digitalizacija, inovacija i komunikacija.

• Digitalizacija: Za digitalizaciju i unapređenje eZdravstva neophodan je rad na strateškom i instuticionalnom okviru. Jedan od ciljeva je unapređenje sistema kroz ažuriranje evidencije o korisnicima, kadrovima, opremi, prostoru, lekovima, medicinskim sredstvima i IKT. Digitalizacija podrazumeva i smanjenje birokratije, otvaranje podataka i omogućavanje njihove dostupnosti za istraživanja, kao i uspostavljanje sistema elektronske identifikacije i utvrđivanje pravila pristupa podacima.
• Inovacija: Inovacije podrazumevaju uspostavljanje standarda i sertifikacije softverskih rešenja, jer će na taj način unapređena regulativa doprineti razvoju primene veštačke inteligencije u zdravstvu. Jedan od ciljeva je i digitalizovanje kliničkih ispitivanja i uspostavljanje dijaloga sa organizacijama za klinička ispitivanja. Glavna aktivnost za postizanje cilja je kreiranje radne grupe SZZ za inovacije u zdravstvu kao stalni komunikacioni kanal SZZ sa BIO4 kampusom i Centrom za četvrtu industrijsku revoluciju.
• Komunikacija: Komunikacija podrazumeva organizovanje konferencija i panela za promovisanje korišćenja elektronskih usluga u sistemu zdravstva. Takođe obuhvata i saradnju sa institucijama višeg i visokog obrazovanja kako bi se pospešilo uvođenje predmeta iz digitalizacije zdravstva, sastanke sa međunarodnim organizacijama i ambasadama da bi se istražili vidovi podrške za ciljeve SZZ, i sastanke sa predstavnicima velikih državnih i privatnih zdravstvenih ustanova i rad na povećanju članstva.

Teme za koje se kandidat zalaže

• Poboljšanje brige o pacijentu kroz integraciju sistema državnih i privatnih pružaoca zdravstvenih usluga
• Da pomognemo u izradi i donošenju podzakonskog akta zakona o zdravstvenoj zaštiti koji bi omogućio dalji razvoj zdravstvenih ustanova 
• Borba protiv sive ekonomije

Teme za koje se kandidat zalaže

• Informisanje i edukacija građana o različitim oblicima i vidovima zdravstvene zaštite.
• Unapređenje sistema zdravstvene zaštite na lokalnom nivou kroz pružanje što efikasnije i kvalitetnije zdravstvene usluge.
• Jačanje prava pacijenata kroz pružanje adekvatne i efikasne usluge na svim nivoima zdravstvene zaštite.

Teme za koje se kandidat zalaže

• Digitalizacija zdravstvenog sistema (digitalni karton, e -uput, e-bolovanje...);
• Rad na započetim inicijativama (povezivanje javnog i privatnog sektora, jedinstveni digitalni karton...);
• Uspostavljanje jedinstvenog upravnog mesta za uvoz neregistrovanog leka;
• Izmene zakona i podzakonskih akata u cilju poboljšanja pružanja zdravstvene zaštite koje za zadatak ima povećanja kvaliteta pružene usluge za pacijente i ostale činioce zdravstvenog sistema;

Teme za koje se kandidat zalaže

• Najvažnija tema je efikasnost zdravstvenog sistema, uključujući i privatni deo. U okviru te teme za mene su ključne dve oblasti delovanja – unapređenje puta leka i digitalizacija. Unapređenje puta leka odnosi se najpre na postupke pred ALIMS-om (registracija, varijacije, odobrenje kliničkih studija, promocija), a zatim i na registraciju cene i stavljanje na Listu lekova. U najvećoj meri već postoje dobri predlozi za unapređenja u ovoj oblasti ali do sada jednostavno nismo uspeli dovoljno da ih pozicioniramo kod donosilaca odluka.
• Digitalizacija je prilika da se pre svega optimizuje način rada zdravstvenih ustanova, a zatim standardizuje kroz digitalne postupke. Samo digitalizovati postojeće procese je propuštena šansa. U ovoj oblasti prioriteti bi bili uspostavljanje Jedinstvenog elektronskog zdravstvenog kartona (i time stvaranje osnove za pojedinačne registre), telemedicina i ostala tehnička unapređenja koja poboljšavaju dostupnost pacijentima i omogućavaju efikasniju upotrebu resursa zdravstvenog sistema, kao i prikupljanje i obrada podataka.

Teme za koje se kandidat zalaže

Vizija: NALED Savet za zdravstvo je ključna organizacija za pitanja javno-privatnog dijaloga iz unapređenja zdravstvenih usluga, sistema i dostupnosti terapija. Ciljevi su usklađeni sa usvojenim Akcionim planom. Stubovi programa su digitalizacija, inovacija i komunikacija.

• Digitalizacija: Za digitalizaciju i unapređenje eZdravstva neophodan je rad na strateškom i instuticionalnom okviru. Jedan od ciljeva je unapređenje sistema kroz ažuriranje evidencije o korisnicima, kadrovima, opremi, prostoru, lekovima, medicinskim sredstvima i IKT. Digitalizacija podrazumeva i smanjenje birokratije, otvaranje podataka i omogućavanje njihove dostupnosti za istraživanja, kao i uspostavljanje sistema elektronske identifikacije i utvrđivanje pravila pristupa podacima.
• Inovacija: Inovacije podrazumevaju uspostavljanje standarda i sertifikacije softverskih rešenja, jer će na taj način unapređena regulativa doprineti razvoju primene veštačke inteligencije u zdravstvu. Jedan od ciljeva je i digitalizovanje kliničkih ispitivanja i uspostavljanje dijaloga sa organizacijama za klinička ispitivanja. Glavna aktivnost za postizanje cilja je kreiranje radne grupe SZZ za inovacije u zdravstvu kao stalni komunikacioni kanal SZZ sa BIO4 kampusom i Centrom za četvrtu industrijsku revoluciju.
• Komunikacija: Komunikacija podrazumeva organizovanje konferencija i panela za promovisanje korišćenja elektronskih usluga u sistemu zdravstva. Takođe obuhvata i saradnju sa institucijama višeg i visokog obrazovanja kako bi se pospešilo uvođenje predmeta iz digitalizacije zdravstva, sastanke sa međunarodnim organizacijama i ambasadama da bi se istražili vidovi podrške za ciljeve SZZ, i sastanke sa predstavnicima velikih državnih i privatnih zdravstvenih ustanova i rad na povećanju članstva.