Od njive do e-agrara

Poljoprivreda učestvuje sa 12% u stvaranju BDP-a Srbije i poljoprivredno stanovništvo čini oko 12% ukupne populacije. Iako u ovoj grani vidimo jednu od najvećih razvojnih šansi, odlikuje nas niska produktivnost jer jedan srpski seljak proizvodi hranu za 15 ljudi, a prosek zemalja Evropske unije je između 50 i 80 stanovnika. U strukturi stvorene vrednosti poljoprivredne proizvodnje 70% potiče iz biljne, a 30% iz stočarske proizvodnje dok je u EU situacija obratna.

Unapređenju uslova za poslovanje u agraru NALED je dao strateški prioritet okupivši najznačanije proizvođače u sektoru u Savez za hranu i poljoprivredu. Novo radno telo NALED-a biće podrška izradi ključnih razvojnih politika i otklanjanju administrativnih prepreka koje ni u Sivoj knjizi nisu adekvatno zastupljene – tek tri preporuke odnose se na resor poljoprivrede. 

Jedan od primera propisa koji nailazi na probleme u primeni jeste Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku stočarsku proizvodnju. Pravilnik onemogućava korišćenje podsticaja velikom broju gazdinstava koja se bave organskim stočarstvom, favorizujući velike „industrijske“ proizvođače. Propisuje da se podsticaji mogu dobiti samo za kvalitetne priplodne mlečne krave odnosno grla koja daju velike količine mleka čime se diskriminišu stočari posvećeni organskoj proizvodnji kojima kvantitet nije prioritet i koji drže grla koja se tradicionalno gaje u našem podneblju već decenijama. Iako je u 2017. donet novi Pravilnik, koji je dva puta revidiran ove godine, preporuka NALED-a o izmeni kriterijuma nije još prihvaćena.

To nas dovodi i do sistemskog problema – komplikovane procedure dodele podsticaja. Uprava za agrarna plaćanja je nedavno postala korisnik finansijskog sporazuma sa Evropskom komisijom kojim je srpskom agraru na raspolaganje stavljeno 175 miliona evra iz evropskih fondova. Tek je potrebno videti na koji način će biti iskorišćeni ograničeni kapaciteti Uprave za distribuciju ovih sredstava, ali i sredstava iz nacionalnog budžeta za podsticaje. Potrebna je optimizacija procesa i baza podataka koje koristi Uprava, da bi registracija poljoprivrednih gazdinstava, prijave za podsticaje i isplate bili što jednostavniji za krajnje korisnike. Neophodno je uvođenje elektronske "jedinstvene procedure", kako bi i ova reforma dobila svoj E predznak i bila najmanje jednako uspešna kao građevinske dozvole i upis u katastar.