[N1 Infobiz] Preporuke Sive knjige zdravstva

SPIKER: Kako omogućiti lakši i jeftiniji pristup zdravstvenoj zaštiti, unaprediti dostupnost inovativnih lekova, omogućiti bolji i efikasniji rad ustanovama zdravstva, a zdravstvenim radnicima da dobiju zasluženi status , ključna su pitanja čijem rešavanju želi da doprinese NALED-ova siva knjiga Publikacija o zdravstvu. O glavnim preporukama za efikasnije zdravstvo za Infabiz je govorila Tisa Čušević savetnica za regulatornu reformu u NALED-u.

VODITELJ: Dobrodošli u Infobiz.

TISA ČAUŠEVIĆ (NALED): Dobar dan.

VODITELJ: Podaci nam govore da izdvajamo najviše za zdravstvo, jel tako, na Zapadnom Balkanu? Zašto je onda sistem neefikasan, kako su raspoređene te pare koje izdvajamo?

TISA ČAUŠEVIĆ (NALED): Istina, veliki i značajan procenat BDP-a u Srbiji se izdvaja za zdravstvo, procentualno je to čak deset posto ukupnog BDP-a ide na zdravstvo, ali ono što je jako važan pokazatelj, u stvari šta nam govor, zašto je taj sistem neefikasan to je da od prilike 40 posto ukupnih davanja koji idu na zdravstvo građani plaćaju direktno iz svog džepa, to je ona suma novca koji građani plaćaju u privatnim ustanovama, upravo da bi nadomestili nedovoljno efikasan sistem državnog, javnog zdravstva.

VODITELJ: Od pedeset preporuka, jedan se odnosi upravo na potrebu šireg uključivanja privatnog sektora, jel tako, u zdravstveni sistem? Šta to konkretno znači?

TISA ČAUŠEVIĆ (NALED): To je jedna od ključnih preporuka. To se opet nadovezuje na ove podatke koje sam rekla malopre. Dakle, vi kao građanin, kao pacijent, značajan deo svojih sredstava, dakle onaj ko je u mogućnosti izdvaja za privatni sektor. Ono što je jako važno, uvezati taj javni i privatni sektor, tako da ukupna suma novaca koja se izdvaja za zdravstvo bude na neki način ravnopravno raspoređena, tako da građani donekle imaju pravo da biraju gde će oni svoj novac koji uplaćuju u obavezni Fond zdravstvenog osiguranja usmeriti, da li su to javne ustanove ili su to privatne. Naravno, da bi se to dogodilo potrebno je set preduslova da postoji, da to bude omogućeno. Jedna od ključnih stvari jeste zapravo koliko koja zdravstvena usluga košta. Dakle, to je ono pitanje koliko košta pregled pedijatra, ili koliko košta operacija slepog creva. Dakle, to su neke osnovne cifre koje je potrebno znati, da budu realne i nakon toga je moguće videti koja suma novaca može na taj način da bude isplaćena u javnom sektoru zdravstva, i isto tako može da se plati kroz privatni sektor zdravstva i onda kao građanin možete da doplatite ukoliko imate neke dodatne zahteva.

VODITELJ: Koje su preporuke evo od ovih pedeset, koje mogu da budu primenjene vrlo brzo a da se građani osete taj boljitak.
TISA ČAUŠEVIĆ (NALED): Ovde je u sivoj knjizi zdravstva NALED-ovoj ima od vrlo jednostavnih do dosta kompleksnih preporuka. Neke najjednostavnije, najbrže koje mogu da se primene su one koje su vezane za e-zakazivanje, dakle zakazivanje pregleda bilo kod lekara opšte prakse ili kod specijaliste, ili dalje kroz sistem, oni obavezni pregledi na komisijama. Dakle, to je jedna od preporuka gde smo mi dali vrlo konkretne predloge kako da se taj sistem unapredi. Tu je bilo nekih pomaka u prethodnom periodu, ali nije dovoljno dobro, prosto sistem ne funkcioniše dovoljno dobro ili možda još jedna od preporuka koje smo dali, to je da se pojednostavi mogućnost refundacije građanima pregled koji izvrše u privatnoj praksi. I sada propisi to predviđaju kao mogućnost, međutim u praksi je to jako teško izvodljivo.

VODITELJ: E sada, status zdravstvenih radnika nam je vrlo važan u reformi zdravstvenog sistema, u pokušajima da bude efikasniji. Kakve su preporuke NALED-a kada je u pitanju ova oblast?

TISA ČAUŠEVIĆ (NALED): To je jedno kompleksno pitanje. Mi smo identifikovali nekoliko preporuka. Jedna od ključnih se tiče onog varijabilnog dela zarade. Dakle, vi kao zdravstveni radnik, naravno imate fiksni deo plate, međutim postoji taj varijabilni deo zarade koji u ovom trenutku nije dovoljno veliki, ajde da kažemo nije dovoljno motivišući, tako da ukoliko bi se on direktno vezao za ozbiljan učinak i napor i ogroman radi koji zdravstveni radnici rade i bio direktno vezan za finansijske nadoknade, to je nešto što bi sigurno moglo da doprinese boljim kapacitetima u zdravstvenoj zaštiti.

VODITELJ: Na kraju, veoma je važno da ove preporuke budu primenjene, jel tako, u nekom razumno roku? Ko će pratiti i kontrolisati, ako postoji saglasnost, ako postoji volja države da budu primenjene?

TISA ČAUŠEVIĆ (NALED): NALED prati, dakle mi imamo sivu knjigu zdravstvenu i pratimo njenu, dakle ispunjenja ovih preporuka koje smo mi dali. Tu je jako važan NALED-ov Savez za zdravstvo koji okuplja privatne kompanije ali i lokalne samouprave kojima je zdravstvo kao tema relevantno, i tu nam je jako važan dijalog koji treba da imamo sa institucijama Vlade Republike Srbije. Naravno, neke preporuke je lakše ispuniti, negde je potrebno dodatno podstaći taj dijalog i uključiti što više aktera iz sektora zdravstva.

VODITELJ: Jel postoji volja od strane države da ovo bude, pominjete li Ministarstvo?

TISA ČAUŠEVIĆ (NALED): Kao što sam rekla, negde je jednostavnije, tu je mnogo lakše dogovoriti naredne korake, negde je stvar mnogo većih izmena i stvarno strukturnih reformi, kao što je na primer ovo što sam malopre rekla, kako uključiti privatni sektor u javni, dakle tu je potrebno još dosta da se radi.

VODITELJ: Hvala Vam na ovom razgovoru.

TISA ČAUŠEVIĆ (NALED): Nema na čemu.