[Ambipak magazin] Zelena agenda i reciklaža u fokusu Septembarskih susreta

Briga o životnoj sredini je prioritet svakog društva današnjice, pa bi tako trebalo biti i kod nas. Ambalaža je samo deo problema, a može biti deo rešenja. Za Ambipak magazin govorio je Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u.

Od kako je formiran Savez za zaštitu životne sredine u okviru NALED-a, sproveli ste  brojne aktivnosti u domenu zbrinjavanja iskorišćene ambalaže i podizanju opšte svesti o postupanju sa ambalažnim otpadom. Možete li nam dati kratku rekapitulaciju?

- Savez je osnovan 2019. godine kao posebno radno telo u okviru NALED-a, u vrlo izazovnom trenutku, ako uzmemo u obzir situaciju u koju nas je sve stavila pandemija Covid-19, ali uprkos tome izuzetno smo zadovoljni radom i rezultatima koje smo postigli. Od formiranja do danas sproveli smo većinu planiranih aktivnosti, zadataka i prevazišli mnoge izazove kada je u pitanju ambalažni otpad i druge teme zaštite životne sredine.

Savez sada broji preko skoro 60 članova i vrlo aktivno radi na različitim temama koje smo definisali kao naše prioritete, a tu pre svega mislim upravljanje ambalažnim otpadom, otpadom od hrane i posebnim tokovima otpada. Kada je reč konkretno o ambalažnom otpadu, pokrenuli smo regionalni projekat “Povećanje stope reciklaže staklene ambalaže na Zapadnom Balkanu”, koji aktivno i uspešno sprovodimo na teritoriji Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.  Radimo na zagovaranju potrebnih sistemskih izmena, kod ključnih stejkholdera, koji se tiču ulaganja u razvoj infrastrukture za sakupljanje, jer povećane količine čine osnov za isplativiji tretman, dok uz niz promotivnih aktivnosti u različitim mestima u regionu, ali i postavljanje reciklažnih zvona u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Varvarinu i Nišu sistemski podižemo svest o značaju stakla kao večnog materijala i njegovoj reciklaži.

Trudimo se da teme koje su integralni deo cirkularne ekonomije razvijamo tako da, u perspektivi, doprinose uspostavljanju ove ideje u Srbiji, jer jedino prelaskom sa linearne na cirkularnu ekonomiju možemo u punom kapacitetu iskoristiti sirovine koje nam pravilno upravljanje otpadom omogućava.

Analiza koju je za NALED uradila britanska konsultantska kuća, preporučila je da se u Srbiji sprovede koncept proširene odgovornosti kompanija u kombinaciji sa depozitnim sistemom. Šta dalje očekujete kada se radi o implementaciji preporuka? Koja su Vaša očekivanja od privrede, koja od zvaničnih državnih organa a šta očekujete od građana u odnosu na ova dva koncepta?

NALED-ov Savez za zaštitu životne sredine je u saradnji sa angažovanom kompanijom Eunomia iz Velike Britanije, jednom od vodećih u ovoj oblasti, sa velikim iskustvom u savetovanju Evropske komisije za pitanja upravljanja ambalažnim otpadom i cirkularne ekonomije, pripremio dve studije koje daju dalji pravac ka unapredjenju sistema upravljanja ambalažom. Depozitni sistem je nadogradnja postojećeg sistema produžene odgovornosti proizvođača i predviđa da građani za jednokratnu i drugu iskorišćenu ambalažu dobiju povraćaj dela novca izdvojenog pri kupovini proizvoda, dok kod aktuelnog rešenja, proizvođači prenose odgovornost na operatera koji za njihove potrebe prikuplja ovu vrstu otpada. Imajući u vidu složenost uvođenja depozitnog sistema dve su ključne pretpostavke za uspeh: da zakon obezbedi visoki nivo predvidljivosti budućih obaveza i da uspostavljanje sistema bude zasnovano na sveobuhvatnoj analizi koja će preporučiti najbolje rešenje.

Iako se u Evropi depozit pokazao kao dobar mehanizam za prikupljanje ambalaže, neophodna je bila procena nezavisnih eksperata kakvi bi bili efekti primene na srpskom tržištu, što su ove studije pokazale i NALED, ali i naše kompanije, spremno očekuju ponovno otvaranje pitanja izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu.

Tokom 2021. i 2022. NALED је sa partnerima sproveo aktivnosti zbrinjavanja otpada od hrane.  Smatrate li da se u Srbiji previše olako odnosimo prema hrani i  kako možemo uticati na društvo da se to promeni? Do kojih zaključaka i rezultata ste došli tokom akcije?

Projekat “Ka boljem upravljanju otpadom od hrane” koji je NALED implementirao uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ i privatnom kompanijom Esotron, uspešno je završen u junu ove godine. Ciljevi projekta su ostvareni, uprkos mnogim izazovima koji su zadesili ceo HoReCa sektor u momentu kada projekat startuje usled pandemije Covid 19. Rezultati koje smo postigli su svakako uspešno sproveden Izazov kroz koji smo uspeli da prikupimo 1300t otpada od najvećih generatora ove vrste otpada, među kojima su zdravstvene ustanove, ugostiteljski objekti, kafići. U okviru projekta smo takođe sproveli istraživanje o svesti ključnih generatora o značaju pravilne separacije i reciklaže otpada od hrane, kreirali smo Smernice za inspekcijski nadzor, kojim smo pripadnicima nadležnih inspekcija ponudili savete i oslonac za adekvatniju regulaciju ove oblasti. Dodatno, pripremili smo i Vodič za pravilno upravljanje otpadom od hrane, prevashodno za ugostitelje. Iako je primarni fokus ovog projekta bio na jednom od generatora otpada od hrane, primetili smo i povećano interesovanje kada je reč o građanima, čime smo izuzetno zadovoljni.

Ostatak intervjua pročitajte na linku. 



Related Content

News

NALED marked 15 jubilee years of work at its September gathering

17.09.2021

NALED members and partners gathered on Wednesday, September 15, at the...Read more
News

The key to less food waste in landfills: Incentives and awareness spreading

22.06.2022

Lack of incentives, level of knowledge and interest of companies and health care...Read more

This website uses cookies to ensure the best user experience. By continuing to browse the site, you consent to the use of cookies.

CONTINUE LEARN MORE