Septembarski susret 2025

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, naslednik prestola, rođen je na jugoslovenskoj teritoriji pošto je britanska vlada po naređenju premijera Ser Vinstona Čerčila proglasila apartman 212 hotela Kleridžiz za jugoslovensku teritoriju. Njegova Svetost Patrijarh srpski Gavrilo krstio je novorođenog Prestolonaslednika u Vestminsterskoj opatiji, a kumovi su bili Kralj Džordž VI i NJ.V. Kraljica Elizabeta II. NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar školovao se u školi Triniti (Njujork, SAD), Mari Žozeu (Marie-José), Švajcarska, Le Rozeju (Le Rosey), Švajcarska, Vojnoj akademiji Kalver (Culver Military Academy), Indijana, SAD, Gordonstonu (Gordonstoun School), Škotska i Milfildu (Millfield), Engleska. Potom je stupio u Kraljevsku vojnu akademiju Velike Britanije. Od 1966. godine, kao oficir britanske vojske u kojoj je napredovao do čina kapetana, služio je u 16./5. puku Kraljevskih Kopljanika na Bliskom Istoku, u Italiji, Zapadnoj Nemačkoj i Severnoj Irskoj. Pošto je napustio vojnu službu 1972. godine, Prestolonaslednik Aleksandar, koji govori nekoliko jezika, posvetio se međunarodnoj poslovnoj karijeri. Godine 1991. Prestolonaslednik Aleksandar u pratnji svoje supruge NJ.K.V. Princeze Katarine i sinova NJ.K.V. Princa Petra, NJ.K.V. Princa Naslednika Filipa i NJ.K.V. Princa Aleksandra doputovao je u Srbiju. Tom prilikom oduševljeno su ih pozdravile stotine hiljada ljudi koji u Prestolonasledniku vide oličenje svega najboljeg za demokratsku budućnost u obliku ustavne parlamentarne monarhije. Pre revolucionarnih promena 5. oktobra 2000, Prestolonaslednik je posetio Srbiju 1992, 1995. i 2000. godine. On je takođe posetio Crnu Goru i Kosovo i Metohiju 1999. godine, a Bosnu i ponovo Crnu Goru 2000. godine. Prestolonaslednik sa porodicom živi u Kraljevskom dvoru u Beogradu od jula 2001. godine. Kao ubeđeni borac za demokratiju i ljudska prava, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo je odlučio 1989. godine da se veoma aktivno pridruži borbi svog naroda da se oslobodi nasleđa decenija diktature i autoritarnih režima. Prestolonaslednik Aleksandar imao je sastanke i bio u stalnom kontaktu sa demokratskom opozicijom i demokratski orijentisanim ljudima širom bivše Jugoslavije. U novembru 1999. godine Prestolonaslednik je sazvao u Budimpešti veliku konferenciju demokratske opozicije. Posle Budimpešte, usledio je sastanak u Banja Luci u januaru 2000. godine. U aprilu iste godine Prestolonaslednik je sazvao veliki ključni skup u prestonici Grčke, Atini.Posle konferencije u Atini, Prestolonaslednik i vođe opozicije prisustvovali su simpozijumu u Školi za državnu upravu „Džon Kenedi“ Univerziteta Harvard. Ovi sastanci doveli su do ubedljive izborne pobede tadašnje srpske opozicije na septembarskim izborima 2000. godine. Prestolonaslednik Aleksandar neumorno doprinosi saradnji i jedinstvu među demokratskim političkim strankama u procesu preobražaja svoje otadžbine u jedno istinski demokratsko društvo za sve građane, bez obzira na njihovo političko ubeđenje, veroispovest i etničko poreklo. Njegovo Kraljevsko Visočanstvo venčao se 1972. godine u Vilamanrike de la Kondesa (Villamanrique de la Condesa) u Španiji sa Njenim Carskim i Kraljevskim Visočanstvom Princezom Marijom da Glorijom od Orleana i Bragance, iz brazilskog Carskog Doma. U tom braku rođena su tri sina: najstariji – Princ Petar – rođen 1980. godine u Čikagu, u američkoj državi Ilinois, i blizanci – NJ.K.V. Princ Naslednik Filip i Princ Aleksandar – 1982. godine u Ferfaksu, u američkoj državi Virdžinija. Brak je okončan 1983. godine. Prestolonaslednik se oženio 1985. godine u Londonu Katarinom Batis iz Atine. Kum na venčanju bio je Njegovo Veličanstvo grčki Kralj Konstantin, a svedok je bio NJ.K.V. Princ Tomislav od Jugoslavije, stric Prestolonaslednika Aleksandra. Venčanje je obavljeno u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Londonu. 15. maja 2015, dekretom predsednika Republike Fransuske, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar odlikovan je najvišim francuskim odlikovanjem, ordenom Legije časti u rangu komandira. Prestolonaslednik i njegova porodica žive u Kraljevskom Dvoru u Beogradu od 17. jula 2001. godine.

Nj.E. Andreas von Beckerath, rođen 16. januara 1971. godine u Solentuni, u blizini Stokholma, od avgusta 2025. godine obavlja dužnost šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Na tu funkciju stupio je nakon više od dve decenije diplomatske karijere u okviru Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Švedske i Evropske službe za spoljne poslove, tokom koje je službovao u značajnim evropskim prestonicama i multilateralnim institucijama. Diplomirao je na Univerzitetu u Upsali, a akademsko usavršavanje nastavio na Državnom univerzitetu ekonomije i finansija u Sankt Peterburgu, kao i na Univerzitetu u Dortmundu. Pre ulaska u diplomatsku službu, rukovodio je moskovskim predstavništvom kompanije EF Education, stičući iskustvo u međunarodnom poslovanju i interkulturalnoj komunikaciji. Tokom službe u Ministarstvu spoljnih poslova Švedske obavljao je niz odgovornih dužnosti, uključujući pozicije političkog savetnika u ambasadi u Berlinu, drugog sekretara u ambasadama u Moskvi i Bukureštu, člana stalne misije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku, kao i zamenika šefa misije u Londonu. Od 2013. do 2016. godine obavljao je funkciju ambasadora Švedske u Ukrajini, u periodu od posebnog značaja za odnose te zemlje sa Evropskom unijom. Po povratku u Stokholm, predvodio je Odeljenje za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, a 2023. godine imenovan je za ambasadora Švedske u Republici Poljskoj. Tečno govori engleski, nemački i ruski jezik, a služi se i francuskim i holandskim. Oženjen je sociološkinjom Anom Rinder von Beckerath.

Vladislav Cvetković je Direktor za poslovno savetovanje u „PricewaterhouseCoopers“ u Beogradu od 2013. godine. Obavljao je funkciju Direktora Agencije za Privatizaciju u periodu 2009 – 2013, rukovodeći svim poslovima u Agenciji, uključujući i unapređenja regulative privatizacije. U periodu 2001-2007. angažovan je u Narodnoj Banci Srbije i Agenciji za osiguranje depozita, kao savetnik Guvernera i vodeći savetnik za privatizaciju banaka. U ovom periodu vodio je veći broja projekata vezanih za reformu bankarskog sektora i bio direktno uključen u formulisanje i uspešno sprovođenje strategije i samu privatizaciju značajnih finansijskih institucija u Srbiji, kao i rukovodilac projekta najveće privatizacije u Srbiji do danas (akvizicija Mobi63 od strane Telenora). U periodu 2004-2005. obavljao je funkciju člana Saveta Narodne Banke Srbije, a 2006–2009. funkciju Predsednika Upravnog Odbora Komercijalne banke. U periodu 1994-2000. radio na poslovima finansijskog konsaltinga u Deloitte-u. Na Ekonomskom Fakultetu u Beogradu izvodio je nastavu na katedri za Poslovne finansije i računovodstvo.

Violeta od 1998. gradi ekspertizu u oblasti lokalnog razvoja kao stručnjak i tim lider na USAID-ovim programima u Srbiji i regionu, kroz osmišljavanje, zagovaranje i realizaciju razvojnih projekata u vrednosti od preko 10 miliona dolara. Kao prvi zaposleni u NALED-u, na poziciji izvršnog direktora od jula 2007. pokreće osamostaljivanje i izgradnju članske organizacije koja kasnije izrasta u najveću javno-privatnu asocijaciju usmerenu na izgradnju ambijenta za poslovanje u jugoistočnoj Evropi. Po zvanju je diplomirani filolog a dodatno obrazovanje u domenu ekonomije i projektnog menadžmenta stiče na specijalizovanim obukama i studijskim programima u SAD i Evropi. Angažovana je kao motivacioni govornik i moderator na stručnim skupovima na temu ženskog preduzetništva i liderstva u zemlji i inostranstvu. Poseduje međunarodno iskustvo kao konsultant u oblasti standardizacije i zaštite intelektualne svojine. Član je Regionalnog saveta kao krovnog tela Mreže za povoljno poslovno okruženje koja okuplja državne institucije i sektorske organizacije iz Srbije, Hrvatske, BiH, Makedonije i Crne Gore na institucionalizaciji mehanizama za saradnju i jačanje konkurentnosti regiona. Aktivno doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa Srbije i ekonomskom osnaživanju žena kroz ulogu osnivača i predsednika Etno mreže.