Zaštita životne sredine

Na inicijativu članstva,  krajem 2019. godine NALED osniva Savez za zaštitu životne sredine, kao radno telo sastavljeno od predstavnika kompanija, jedinica lokalne samouprave, udruženja i univerziteta sa ciljem podrške u uspostavljanju održivog sistema zaštite životne sredine i njenog uključenja u ostale sektorske politike, zarad obezbeđenja preduslova za bolje zdravlje i bolji kvaliteite života građana, ali i konkurentnu privredu. Sve naše inicijative i projekti polaze od identifikacije određenog ključnog problema koji opterećuje građane i privredu, nakon čega pristupamo izradi analize problema, najboljih uporednih praksi u EU i regionu i dajemo predlog rešenja iz konteksta domaćih uslova.

Glavni problemi koje je Savez identifikovao su neodrživi modeli finansiranja projekata u oblasti zaštite životne sredine (Zeleni Fond je ugašen i još uvek nije pronađena njegova alternativa), neprecizno definisane naknade za korišćenje javnih dobara i nedostatak podataka u vezi sa izvorima zagađenja. Pored toga, upravljanje otpadnim vodama je neefikasno, tehnologija prečišćavanja zastarela, a uvođenje novih sistema se odlaže jer zahteva velika investiciona ulaganja. Gradske i opštinske uprave nemaju dovoljno kapaciteta da bi uspešno odgovorile na sve izazove koji se pred njih zakonima postavljaju. Problem je i to što propisi Srbije još uvek nisu u potpunosti usklađeni sa propisima Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine. Zagađenje vazduha u Srbiji je i 20 puta veće nego u zemljama Evropske unije, a prihodi od eko-taksi i naknada nedovoljno se ulažu u rešavanje problema.

Sve naše inicijative i projektne aktivnosti grupisane su prema ključnim temama regulatornog okvira i u okviru Sive knjige, ključnog policy proizvoda NALED-a u procesu zagovaranja.

Ključni reformski prioriteti u oblasti zaštite životne sredine

• Uspostavljanje Zelenog fonda kao samostalnog pravnog lica

Zeleni fond kao samostalno pravno lice, sa jasno definisanim pravnim okvirom i budžetom koji prati reciprocitet ulaganja u životnu sredinu je preduslov za transparentno i održivo finansiranje mera i projekata iz oblasti zaštite životne sredine, odnosno transparentno planiranje i upravljanje investicijama u ovoj oblasti.

• Unaprediti primarnu selekciju i uvesti depozitni sistem za ambalažu za piće

Prema analizi koju je izradio NALED, za uvođenje depozitnog sistema procenjeno je da bi njegova primena imala pozitivan uticaj na društvo u celini, kao i na oblast ekologije i to kroz minimum dvostruko veće reciklirane količine ambalaže i zapreminsko smanjenje smeća na deponijama za petinu. Uz uvođenje depozitnog sistema, potrebno je paralelno raditi i na unapređenju razdvajanja otpada u primarnoj selekciji. Neophodno je podržati sistem primarne selekcije kroz sakupljanje dodatnih odvojenih frakcija koje neće biti obuhvaćenje depozitnim sistemom.

• Reformisati naknadu za zaštitu životne sredine uz uvažavanje principa “zagađivač plaća”

Imajući u vidu  da naplata naknade prema stvarnim količinama zagađenja na lokalu usled nedovoljno podataka i kapaciteta lokalnih registara izvora zagađivanja nije bila uspešna, predlažemo da se naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine integriše u naknadu za štetne emisije, čime bi se dobila naknada za zagađenje životne sredine. 

• Uvesti institut produžene odgovornosti u upravljanju posebnim tokovima otpada

Model produžene odgovornosti proizvođača za posebne tokove otpada mora biti neposredno povezan sa ciljanim ulaganjima u infrastrukturu za sakupljanje, privremeno skladištenje, tretman i reciklažu otpada, kako bi se obezbedila stvarna primena hijerarhije upravljanja otpadom, sa fokusom na prevenciju nastanka otpada, ponovnu upotrebu i reciklažu.

• Urediti način postupanja sa biorazgradivim kuhinjskim otpadom

Pored trenutne definicije u Zakonu o upravljanju otpadom, šta se smatra otpadom od hrane, neophodno je definisati i njegov tretman i sve aktere u tom procesu. Predlažemo i uvođenje obaveze za sva pravna lica koja se bave ugostiteljskim i srodnim delatnostima, u kojima se u proseku priprema više od 50 obroka dnevno,da vrše odlaganje otpada od hrane u skladu sa zakonom.

• Vezati cenu odvoženja otpada za količinu i ukinuti razliku u cenama komunalnih usluga za različite kategorije potrošača 

Kako bi se stimulisala i privreda i građani da smanje količine proizvedenog komunalnog otpada i primenjuju u praksi concept cirkularne ekonomije, cena upravljanja otpadom treba da se obračunava prema količini proizvedenog otpada. Postoji nekoliko modela određivanja cena - po broju ispražnjenih kontejnera, po broju kesa koje domaćinstvo ili preduzeće napuni i preda vršiocu komunalne usluge i merenjem težine otpada prilikom preuzimanja.

• Olakšati i digitalizovati proceduru izrade studija o proceni uticaja na životnu sredinu  

Predlaže se da Ministarstvo zaštite životne sredine, u postupcima procene uticaja na životnu sredinu za projekte koji se sprovode u vezi sa objedinjenom procedurom, prihvata elektronske dokumente pribavljene putem CEOP-a kao dokaz da su uslovi i saglasnosti nadležnih organa pribavljeni, uz zadržavanje prava Ministarstva da, po potrebi, zatraži dodatna pojašnjenja ili verifikaciju autentičnosti dokumenata od organa koji su ih izdali. 

• Zaštiti položaj domaćih reciklera

Definisati paket mera za zaštitu domaćih reciklažnih kapaciteta koji uključuje uspostavljanje jedinstvenog registra reciklera sa podacima o kapacitetima domaće industrije, kao i uvođenje pravednog sistema subvencionisanja kojim bi se podstaklo predavanje reciklabilnih materijala domaćim reciklerima umesto izvoza. Ove mere omogućile bi odgovor na restriktivne i protekcionističke prakse pojedinih država, uz doslednu primenu načela blizine u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i regulativom EU.

• Unaprediti sistem prečišćavanja i kontrole otpadnih voda  

Neophodno je revidirati rokove za dostizanje graničnih vrednosti emisija u vode za privredna društva i uskladiti ih sa rokovima za jedinice lokalne samouprave, uz obezbeđivanje sprovodivih akcionih planova kroz njihovu verifikaciju, praktične vodiče, jaču savetodavnu podršku posebno za MSP i podsticajna sredstva. Paralelno, potrebno je jačati kapacitete lokalnih samouprava i inspekcija kroz obuke, bolju koordinaciju i izmene regulative, u skladu sa prioritetima iz Izveštaja EU o napretku Srbije za 2025. godinu.

• Raspodeliti deo prihoda od naknada za vode lokalnim samoupravama 

Predlaže se izmena zakonskog okvira kako bi se deo prihoda od naknada za korišćenje voda usmerio jedinicama lokalne samouprave na čijoj se teritoriji voda eksploatiše, uz pravičniju raspodelu sredstava i njihovo namensko korišćenje za razvoj infrastrukture i zaštitu životne sredine, čime bi se unapredila fiskalna pravičnost i održivost lokalnog razvoja.

Projekti u oblasti zaštite životne sredine

Zajedno sa članovima i partnerima, NALED je obezbedio podršku za niz projekata primarno usmerenih na poboljšanje uslova za sakupljanje i reciklažu različitih tokova otpada, dok su se tokom godina teme širile i pokrivale i ostale oblasti pregovaračkog Poglavlja 27 sa EU Klastera 4 - Zeleni dogovor i održiva povezanost.

Navodimo samo neke od projekata koji su sprovedeni kako bi se targetirali i rešili neki od pomenutih problema kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou: Upravljanje eletričnim i elektronskim otpadom, Analiza uspešnosti fiskalnih instrumenata u smanjenju zagađenja, Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu, Upravljanje otpadom od hrane, Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice u Republici Srbiji, Studija stanja u oblasti upravljanja otpadnim vodama, Studija uvođenja depozitnog sistema i Studija unapređenja postojećeg sistema produžene odgovornosti proizvođača iz konteksta uvođenja depozitnog sistema, Saradnja u upravljuanju otpadom - BEST (Novi Pazar, Tutin, Mojkovac, Kolašin i Bijelo Polje).

Trenutno aktivni projekti

• Program čvrstog otpada u Srbiji, EBRD i AFD

Podrška Ministartvu zaštite životne sredine - Jedinici za upravljanje Programom koja je primarno fokusirana na proceduralnu podršku u procesu nabavki.

• EU za unapređenje planiranja i sprovođenja Poglavlja 27 u Srbiji, EU-IPA

Podrške Ministartvu zaštite životne sredine zarad revizije delova pregovaračke pozicije (Poglavlje 27), koja se odnosi na specifične planove implementacije direktiva. NALED je deo šireg konzorcijuma čiji je nosilac DAI.

• Efikasne javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za unapređenje konkurentosti, SIDA

NALED kroz ovaj projekat pruža podršku za uvođenje i konkretno sprovođenje zelenih nabavki, uz postepeno povećavanje broja oblasti u kojima će primena ekoloških standarda biti obavezna.Deo projektnih aktivnosti su i obuke za jačanje kapaciteta ključnih institucija, uključujući Kancelariju za javne nabavke i Komisiju za zaštitu konkurencije, radi efikasnijeg upravljanja javnim nabavkama. Projekat se fokusira i na usaglašenost kompanija sa ESG kao i uspostavljanje ESG HUB-a u okviru NALED-a.

• Cirkularnost u službi dekarbonizacije, ECF

Projekat se fokusira na primenu principa cirkularne ekonomije kao temelja za dekarbonizaciju energetski intenzivne industrije (EII) u Republici Srbiji i industrija iz njihovih lanaca vrednosti. Fokus je pružanje podrške energetski intenzivnoj industriji u Republici Srbiji u prelasku na cirkularne modele poslovanja i dekarbonizaciju, kroz regulatorne reforme, implementaciju preporuka iz CBAM analize (kao nastavak prethodno implementiranog projekta) i jačanje regionalne saradnje i razmene znanja.

• Unapređenje sistema upravljanja otpadnim motornim vozilima u Srbiji, GIZ

Projekat se bavi problemom široko rasprostranjenog nepravilnog odlaganja otpadnih motornih vozila i ima za cilj uspostavljanje održivog i skalabilnog sistema za sakupljanje i tretman otpadnih motornih vozila u Republici Srbiji. Projekat se sprovodi kroz Program razvojnog partnerstva sa privatnim sektorom develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) kroz GIZ, dok je ključni partner na projektu kompanija Steel Impex.

Naše zalaganje da politika zaštite sredine bude uključena u ostale sektorske politike, ogleda se i u temama održivosti poslovanja kojima se NALED intenzivno bavi. Održivost i poslovanje u skladu sa društveno – odgovornim standardima na evropskom tržištu određuje opstanak kompanija, a sve više i na lokalnim tržištima. NALED je putem projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“, u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), podržao da se propiše obaveza naručiocima da sprovode zelene nabavke, uz postepeno povećavanje broja oblasti u kojima će primena ekoloških standarda biti obavezna. U Srbiji se kroz javne nabavke godišnje troši oko devet milijardi evra što predstavlja veliku priliku za odgovornije korišćenje budžetskih sredstava i snažan podsticaj domaćoj privredi. Istraživanje koje je sproveo NALED, pokazalo je da 69% građana smatra da u javnim nabavkama prednost treba dati kvalitetu u odnosu na cenu.

Segmentom politike klimatskih promena bavili smo se kroz CBAM analizu koja je rađena u saradnji sa kompanijama energetski intenzivne industrije. Usvajanjem dva poreska zakona - Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda - uspostavljen je nacionalni mehanizam oporezivanja ugljenika u Republici Srbiji što je jedna od ključnih preporuka Analize. Ovim mehanizmom se, sa jedne strane, omogućava da domaće kompanije koje izvoze ugljenično intenzivne proizvode na tržište Evropske unije, a koje su u obavezi da plate odgovarajuću EU taksu, deo tog iznosa uplate u Republici Srbiji, pri čemu se taj iznos priznaje kao odbitna stavka u okviru EU mehanizma. Time se stvara prostor da se prikupljena sredstva zadrže u Republici Srbiji i usmere na dalje procese dekarbonizacije domaće industrije. Sa druge strane, Zakonom o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda uvode se ravnopravni tržišni uslovi za energetski intenzivne industrije, naročito u odnosu na proizvode koji se uvoze iz zemalja bez razvijenih politika karbonske neutralnosti. Uvođenjem ovog paralelnog mehanizma ispunjena je preporuka iz Sive knjige i uspostavljeni su ključni preduslovi za dalji razvoj procesa dekarbonizacije u Republici Srbiji.