Zaštita životne sredine

Tema zaštite životne sredine je u fokusu NALED-a od 2018. godine, kada je uz podršku Nemačke razvojne saradnje i kompanija Gorenje i  Coca-Cola HBC pokrenut prvi projekat u ovoj oblasti sa ciljem da se unapredi upravljanje električnim i elektronskim otpadom u Srbiji. Na inicijativu brojnih kompanija, lokalnih samouprava i udruženja iz članstva, krajem 2019. godine NALED osniva Savez za zaštitu životne sredine, u čijoj osnivačkoj povelji se navodi da zaštita životne sredine treba da zauzme visoko mesto na lestvici prioriteta kako države, tako i privrede i građana, i da celokupno društvo treba da se uključi kako bi se napravio pomak. Zajedno sa članovima i partnerima, NALED je potom obezbedio podršku za niz projekata usmerenih na poboljšanje uslova za sakupljanje i reciklažu različitih tokova otpada.

Glavni problemi koje je Savez identifikovao su neodrživi modeli finansiranja projekata u oblasti zaštite životne sredine (Zeleni Fond je ugašen i još uvek nije pronađena njegova alternativa), neprecizno definisane naknade za korišćenje javnih dobara i nedostatak podataka u vezi sa izvorima zagađenja. Pored toga, upravljanje otpadnim vodama je neefikasno, tehnologija prečišćavanja zastarela, a uvođenje novih sistema se odlaže jer zahteva velika investiciona ulaganja. Gradske i opštinske uprave nemaju dovoljno kapaciteta da bi uspešno odgovorile na sve izazove koji se pred njih zakonima postavljaju. Problem je i to što propisi Srbije još uvek nisu u potpunosti usklađeni sa propisima Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine. Zagađenje vazduha u Srbiji je i 20 puta veće nego u zemljama Evropske unije, a prihodi od eko-taksi i naknada nedovoljno se ulažu u rešavanje problema.

Bolja politika eko-taksi i naknada

Kako bi se preduzeća podstakla da smanje negativan uticaj na životnu sredinu, NALED zagovara uvođenje viših naknada za velike zagađivače, proširenje broja štetnih gasova koji se oporezuju i izmenu sistema podsticaja. Ove preporuke su i deo Analize uspešnosti fiskalnih instrumenata u smanjenju zagađenja, čija bi potpuna primena obezbedila dodatnih 18,5 miliona evra u budžetu za ulaganje u zaštitu životne sredine, dok je Savez pripremio i nacrt analize obračuna ekoloških poreza i naknada sa preporukama za unapređenje sistema, kao i preporuku za održivo rešenje za Zeleni fond (u okviru Sive knjige za 2021).

Stakleni otpad

Procenjuje se da svaki građanin na tržište godišnje plasira oko 51 kilogram ambalažnog otpada, a značajan procenat čini stakleni ambalažni otpad za koji u Srbiji ne postoje kapaciteti za potpunu preradu. Dok članice EU recikliraju 70% staklene ambalaže godišnje, u Srbiji je taj udeo tek 48% - a ključni razlozi su nedovoljan broj kontejnera, nepoznavanje benefita recikliranja i nepostojanje reciklažnih pogona u zemlji zbog čega staklena ambalaža mora da se izvozi u Hrvatsku ili Bugarsku. Zato najveći deo iskorišćenog stakla u Srbiji završi na deponijama ili ilegalnim smetlištima, gde je staklu potrebno više od 5.000 godina da se razgradi.

Kako bi se uspostavio održivi sistem za tretiranje potrošene staklene ambalaže, NALED sprovodi regionalni projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” kroz koji je donirano 300.000 evra za prvih 600 kontejnera u Nišu, Somboru, Kragujevcu i Varvarinu koji su deo neophodne infrastrukture za pravilno upravljanje staklenim ambalažnim otpadom. Projekat se takođe sprovodi u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini. 

Otpad od hrane

U Srbiji se prema procenama godišnje baca oko 247 hiljada tona hrane, odnosno oko 30-40 kg po stanovniku. Samo u domaćem ugostiteljskom sektoru godišnje se nakupi oko 40 hiljada tona otpada od hrane, a posledice njegovog odlaganja na deponije su velike jer oslobađa velike količine gasova sa efektom staklene bašte, poput ugljen-dioksida i metana. 

Kroz projekat „Upravljanje otpadom od hrane u Republici Srbiji“ NALED radi na jačanju svesti svih proizvođača otpada od hrane o odgovornom upravljanju ovim otpadom, kao i edukacija inspekcija na ovu temu. Kroz projekat je pripremljen Nacrt pravilnika koji bi obavezao sve ustanove koje dnevno stavljaju u promet više od 50 obroka, poput restorana, bolnica i studentskih domova, da primenjuju posebno razvrstavanje ovakve vrste otpada. Zbog velike pogođenosti ugostiteljskog sektora COVID krizom zagovaranje je odloženo za kraj 2021. 

Baterije i sijalice kao opasan otpad

Cilj projekta „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice u Republici Srbiji“ je da u narednih nekoliko godina poveća stopu reciklaže ovog opasnog otpada za 20% - projekat predviđa postavljanje kontejnera za njihovo odlaganje na odabranim fakultetima Beogradskog univerziteta i u javnim ustanovama Grada Kragujevca.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji se godišnje reciklira oko 100 tona sijalica, što je tek 10% ukupne količine uvezenih sijalica. U 2020. godini na reciklažu u Nemačku je izvezeno svega 17.173 kilograma otpadnih baterija, a prema nezvaničnim podacima, svaki građanin Srbije godišnje iskoristi kilogram baterija.  I jedne i druge se najčešće odlažu u kontejnere za komunalni otpad, a zatim dospevaju na deponije, gde zbog visoke toksičnosti dovode do zagađenja okoline i lako mogu dospeti u lanac ishrane. Zato baterije, kao i sijalice, spadaju u opasan otpad koji predstavlja značajnu pretnju za životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Cirkularna ekonomija

U Srbiji se godišnje proizvede 12 miliona tona otpada od kojih se čak 10 miliona ni na koji način ne tretira i zagađuje životnu sredinu. Dok više od 80% ukupnog otpada kreiraju rudarstvo i energetika, postoji i više od dva miliona tona komunalnog otpada koji najčešće završava na deponijama, a mogao bi da bude ponovo upotrebljen u proizvodnji ili za dobijanje zelene energije.

Razvoj cirkularne ekonomije, koji bi između ostlog podrazumevao i ponovno korišćenje otpada nastalog u procesu proizvodnje ili nakon upotrebe proizvoda, u Srbiji bi otvorio i do 30.000 novih radnih mesta. To je procena efekata Programa za uvođenje cirkularne ekonomije do 2023. koji je predložio NALED, uz podršku GIZ DKTI, sa fokusom na bolje iskorišćenje otpada od hrane, ambalažnog i elektronskog i električnog otpada.

Otpadne vode

Prema poslednjim podacima Ujedinjenih nacija dve trećine svetske populacije živeće u zemljama koje će pogoditi nestašica vode do 2025. godine. Republika Srbija prečišćava samo 5 - 10% otpadnih voda, a više od 50% industrijskih postrojenja u Srbiji ne prečišćava otpadne vode, jer nisu u funkciji.

Studija stanja u oblasti upravljanja otpadnim vodama izrađena je kao deo aktivnosti u okviru projekta Javno privatni dijalog za razvoj koji sprovodi NALED u saradnji sa Ekološkom organizacijom 3e i Mrežom inspektora, a finansira USAID. U okviru projekta izrađen je Vodič za prečišćavanje otpadnih voda, koji obuhvata opis svih aktivnosti prilikom planiranja i izgradnje postrojenja za otpadne vode, kao i proces izveštavanja o otpadnim vodama.

Prečišćavanje otpadnih voda ima sve veću ulogu jer se na planeti sve više smanjuje količina pitke vode. Zato je vrednost resursa koji štitimo viša nego obično, a potreba da se oni sačuvaju veća nego ikada.