Zaštita životne sredine

Tema zaštite životne sredine je u fokusu NALED-a od 2018. godine, kada je uz podršku Nemačke razvojne saradnje i kompanija Gorenje i  Coca-Cola HBC pokrenut prvi projekat u ovoj oblasti sa ciljem da se unapredi upravljanje električnim i elektronskim otpadom u Srbiji. Na inicijativu brojnih kompanija, lokalnih samouprava i udruženja iz članstva, krajem 2019. godine NALED osniva Savez za zaštitu životne sredine, u čijoj osnivačkoj povelji se navodi da zaštita životne sredine treba da zauzme visoko mesto na lestvici prioriteta kako države, tako i privrede i građana, i da celokupno društvo treba da se uključi kako bi se napravio pomak. Zajedno sa članovima i partnerima, NALED je potom obezbedio podršku za niz projekata usmerenih na poboljšanje uslova za sakupljanje i reciklažu različitih tokova otpada.

Glavni problemi koje je Savez identifikovao su neodrživi modeli finansiranja projekata u oblasti zaštite životne sredine (Zeleni Fond je ugašen i još uvek nije pronađena njegova alternativa), neprecizno definisane naknade za korišćenje javnih dobara i nedostatak podataka u vezi sa izvorima zagađenja. Pored toga, upravljanje otpadnim vodama je neefikasno, tehnologija prečišćavanja zastarela, a uvođenje novih sistema se odlaže jer zahteva velika investiciona ulaganja. Gradske i opštinske uprave nemaju dovoljno kapaciteta da bi uspešno odgovorile na sve izazove koji se pred njih zakonima postavljaju. Problem je i to što propisi Srbije još uvek nisu u potpunosti usklađeni sa propisima Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine. Pregovaračko poglavlje 27 o pristupanju Srbije EU koje se bavi ovom temom još uvek nije otvoreno. Zagađenje vazduha u Srbiji je i 20 puta veće nego u zemljama Evropske unije, a prihodi od eko-taksi i naknada nedovoljno se ulažu u rešavanje problema.

Bolja politika eko-taksi i naknada

Kako bi se preduzeća podstakla da smanje negativan uticaj na životnu sredinu, NALED zagovara uvođenje viših naknada za velike zagađivače, proširenje broja štetnih gasova koji se oporezuju i izmenu sistema podsticaja. Ove preporuke su i deo Analize uspešnosti fiskalnih instrumenata u smanjenju zagađenja, čija bi potpuna primena obezbedila dodatnih 18,5 miliona evra u budžetu za ulaganje u zaštitu životne sredine, dok je Savez pripremio i nacrt analize obračuna ekoloških poreza i naknada sa preporukama za unapređenje sistema, kao i preporuku za održivo rešenje za Zeleni fond (u okviru Sive knjige za 2021).

Stakleni otpad

Procenjuje se da svaki građanin na tržište godišnje plasira oko 51 kilogram ambalažnog otpada, a značajan procenat čini stakleni ambalažni otpad za koji u Srbiji ne postoje kapaciteti za potpunu preradu. Dok članice EU recikliraju 70% staklene ambalaže godišnje, u Srbiji je taj udeo tek 48% - a ključni razlozi su nedovoljan broj kontejnera, nepoznavanje benefita recikliranja i nepostojanje reciklažnih pogona u zemlji zbog čega staklena ambalaža mora da se izvozi u Hrvatsku ili Bugarsku. Zato najveći deo iskorišćenog stakla u Srbiji završi na deponijama ili ilegalnim smetlištima, gde je staklu potrebno više od 5.000 godina da se razgradi.

Kako bi se uspostavio održivi sistem za tretiranje potrošene staklene ambalaže, NALED sprovodi regionalni projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” kroz koji je donirano 300.000 evra za prvih 600 kontejnera u Nišu, Somboru, Kragujevcu i Varvarinu koji su deo neophodne infrastrukture za pravilno upravljanje staklenim ambalažnim otpadom. Projekat se takođe sprovodi u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini. 

Otpad od hrane

U Srbiji se prema procenama godišnje baca oko 247 hiljada tona hrane, odnosno oko 30-40 kg po stanovniku. Samo u domaćem ugostiteljskom sektoru godišnje se nakupi oko 40 hiljada tona otpada od hrane, a posledice njegovog odlaganja na deponije su velike jer oslobađa velike količine gasova sa efektom staklene bašte, poput ugljen-dioksida i metana. 

Kroz projekat Upravljanje otpadom od hrane u Republici Srbiji NALED radi na jačanju svesti svih proizvođača otpada od hrane o odgovornom upravljanju ovim otpadom, kao i edukacija inspekcija na ovu temu. Kroz projekat je pripremljen Nacrt pravilnika koji bi obavezao sve ustanove koje dnevno stavljaju u promet više od 50 obroka, poput restorana, bolnica i studentskih domova, da primenjuju posebno razvrstavanje ovakve vrste otpada. Zbog velike pogođenosti ugostiteljskog sektora COVID krizom zagovaranje je odloženo za kraj 2021. 

Baterije i sijalice kao opasan otpad

Cilj projekta „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice u Republici Srbiji“ je da u narednih nekoliko godina poveća stopu reciklaže ovog opasnog otpada za 20% - projekat predviđa postavljanje kontejnera za njihovo odlaganje na odabranim fakultetima Beogradskog univerziteta i u javnim ustanovama Grada Kragujevca.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji se godišnje reciklira oko 100 tona sijalica, što je tek 10% ukupne količine uvezenih sijalica. U 2020. godini na reciklažu u Nemačku je izvezeno svega 17.173 kilograma otpadnih baterija, a prema nezvaničnim podacima, svaki građanin Srbije godišnje iskoristi kilogram baterija.  I jedne i druge se najčešće odlažu u kontejnere za komunalni otpad, a zatim dospevaju na deponije, gde zbog visoke toksičnosti dovode do zagađenja okoline i lako mogu dospeti u lanac ishrane. Zato baterije, kao i sijalice, spadaju u opasan otpad koji predstavlja značajnu pretnju za životnu sredinu i zdravlje ljudi.


Povezani Sadržaji

Projekti

Cirkularna Ekonomija

16.04.2020

Projekat podrazumeva izradu dela predloga programa za cirkularnu ekonomiju...Pročitaj više
Vesti

Cirkularna ekonomija i životna sredina - razvojna šansa gradova i opština u Srbiji

06.10.2021

Druga sednica Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem...Pročitaj vest
Vesti

Grad Beograd priključio se projektu „Upravljanje staklenom ambalažom“

29.10.2021

Nakon postavljanja prvih 600 kontejnera u Somboru, Nišu, Kragujevcu i...Pročitaj vest
Vesti

Nastavlja se akcija prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane 

05.11.2021

Izazov prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, koji su pokrenuli GIZ, NALED i...Pročitaj vest
Projekti

Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice

09.01.2020

Otpad opasan po životnu sredinu, nepravilnim odlaganjem dospeva u zemljište...Pročitaj više
Stranica


Savez za zaštitu životne sredine

NALED je krajem 2019. godine osnovao Savez za zaštitu životne sredine kao programsku platformu koja će okupiti donosioce odluka i...Pročitaj više
Projekti

Upravljanje električnim i elektronskim otpadom

28.10.2019

Stvaranje uslova za pravilno sakupljanje, odlaganje i recikliranje e-otpada...Pročitaj više
Projekti

Upravljanje otpadom od hrane

08.10.2019

Unapređenje regulative i uređenje tokova biootpada uz podršku GIZ ORF - develoPPP programa...Pročitaj više
Projekti

Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu

09.01.2020

Model razvoja infrastrukture za reciklažu stakla...Pročitaj više

Ova stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.

NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE