Regulatorni indeks Srbije

NALED je krajem 2012. godine kreirao objektivni pokazatelj kvaliteta poslovnog okruženja u našoj zemlji – Regulatorni indeks Srbije (RIS) i od tada se pomoću ovog pokazatelja prati kvalitet regulativnog okruženja.  RIS je kvantitativni, sumarni pokazatelj transparentnosti i kvaliteta zakonodavnog procesa, ažurnosti države u sprovođenju zakona, predvidivosti i konkurentnosti regulatornog okruženja.

Informacije o regulativi i izmenama propisa od presudne su važnosti za privredne subjekte, s obzirom da kroje pravila poslovanja na tržištu. Stvaranje poslovnog okruženja stimulativnog za razvoj privrede podrazumeva ispunjavanje nekoliko bitnih preduslova među kojima su ključni: predvidivost i stabilna ekonomska politika bez čestih i naglih promena i veća pravna sigurnost koja se ogleda u doslednoj primeni zakona, efikasnoj administraciji i transparentnoj komunikaciji sa državnim organima. Upravo zbog toga, NALED je formulisao Regulatorni indeks Srbije – RIS sa ciljem da pruži uvid i članovima i široj javnosti u način i kvalitet donošenja i sprovođenja propisa u Srbiji.

RIS se sastoji iz šest komponenti, a svaka od njih prati određenu fazu donošenja zakona:

1. Plan izmene i donošenja zakona, koji bi trebalo da obezbedi predvidivost izmena zakonskog okvira u Republici Srbiji (Komponenta 1);
2. Analize efekata pre donošenja propisa (ex ante analize), koje doprinose utemeljenosti odluka, odnosno donošenju propisa sa najboljim odnosom troškova i koristi (Komponenta 2);
3. Kvalitet uključivanja zainteresovanih strana, koji pokazuje nivo transparentnosti postupka pripreme i donošenja zakona (Komponenta 3);
4. Način implementacije zakona, pre svega efikasnost i ažurnost donošenja podzakonskih akata koji omogućavaju operativno sprovođenje propisa (Komponenta 4);
5. Otvorenost institucija tokom implementacije zakona, kojim se pokazuje da li su i koliko institucije otvorene za rešavanje nedoumica u vezi zakona u njihovoj nadležnosti tokom sprovođenja propisa (Komponenta 5);
6. Praćenje efekata zakona, odnosno praćenje koliko je regulatorno opterećenje koje zakon nameće i eventualnih problema u primeni koji mogu dovesti do nove izmene propisa  (Komponenta 6).

Ukupna vrednost RIS-a za 2023/24 godinu iznosi 50 od mogućih 100 poena što predstavlja pad rezultata u odnosu na prethodnu godinu kada je vrednost indeksa iznosila 55 poena. Obzirom na promenu metodologije, rezultati su uporedivi sa prethodnim RIS izveštajem. Detaljna metodologija može se naći u NALED bazi publikacija dostupnoj na www.naled.rs.

• Komponente sa najvišim vrednostima u 2023. godini su Responzivnost institucija (komponenta 5) i Kvalitet pripreme propisa (komponenta 2) sa 72, odnosno 64 bodova respektivno.
• Komponente sa najnižim vrednostima u 2023. godini su Ažurnost u sprovođenju zakona (komponenta 4) i Predvidivost donošenja propisa (komponenta 1) sa 27, odnosno 44 poena respektivno.
• Uključivanje zainteresovane javnosti u pripremu propisa (komponenta 3) u 2024. godini ostvarilo je najosetniji pad u odnosu na prošlu godinu i sada iznosi 45, što je za čak 14 indeksnih poena manje od prošlogodišnjeg razultata - 59.
• Kvalitet pripreme propisa (komponenta 2) je jedina komponenta koja je ostvarila rast, doduše od svega jednog indeksnog poena, u odnosu na prošlogodišnje rezultate.