Regulatorni indeks Srbije

NALED je krajem 2012. godine kreirao objektivni pokazatelj kvaliteta poslovnog okruženja u našoj zemlji – Regulatorni indeks Srbije (RIS) i od tada se pomoću ovog pokazatelja prati kvalitet regulativnog okruženja.  RIS je kvantitativni, sumarni pokazatelj transparentnosti i kvaliteta zakonodavnog procesa, ažurnosti države u sprovođenju zakona, predvidivosti i konkurentnosti regulatornog okruženja.

Informacije o regulativi i izmenama propisa od presudne su važnosti za privredne subjekte, s obzirom da kroje pravila poslovanja na tržištu. Stvaranje poslovnog okruženja stimulativnog za razvoj privrede podrazumeva ispunjavanje nekoliko bitnih preduslova među kojima su ključni: predvidivost i stabilna ekonomska politika bez čestih i naglih promena i veća pravna sigurnost koja se ogleda u doslednoj primeni zakona, efikasnoj administraciji i transparentnoj komunikaciji sa državnim organima. Upravo zbog toga, NALED je formulisao Regulatorni indeks Srbije – RIS sa ciljem da pruži uvid i članovima i široj javnosti u način i kvalitet donošenja i sprovođenja propisa u Srbiji.

RIS se sastoji iz šest komponenti, a svaka od njih prati određenu fazu donošenja zakona:

1. Plan izmene i donošenja zakona, koji bi trebalo da obezbedi predvidivost izmena zakonskog okvira u Republici Srbiji (Komponenta 1);
2. Analize efekata pre donošenja propisa (ex ante analize), koje doprinose utemeljenosti odluka, odnosno donošenju propisa sa najboljim odnosom troškova i koristi (Komponenta 2);
3. Kvalitet uključivanja zainteresovanih strana, koji pokazuje nivo transparentnosti postupka pripreme i donošenja zakona (Komponenta 3);
4. Način implementacije zakona, pre svega efikasnost i ažurnost donošenja podzakonskih akata koji omogućavaju operativno sprovođenje propisa (Komponenta 4);
5. Otvorenost institucija tokom implementacije zakona, kojim se pokazuje da li su i koliko institucije otvorene za rešavanje nedoumica u vezi zakona u njihovoj nadležnosti tokom sprovođenja propisa (Komponenta 5);
6. Praćenje efekata zakona, odnosno praćenje koliko je regulatorno opterećenje koje zakon nameće i eventualnih problema u primeni koji mogu dovesti do nove izmene propisa  (Komponenta 6).

Ukupna vrednost RIS-a za 2021/22 godinu iznosi 47 od mogućih 100 poena što predstavlja polovičan rezultat u kreiranju stabilnog i predvidivog regulatornog okruženja i gotovo je nepromenjen u odnosu na prošlu godinu.

Neki od ključnih rezultata ovogodišnjeg izveštaja su:

• Najveći porast ove godine u odnosu na prošlu ostvaren je kod komponente uključenosti zainteresovane javnosti u pripremu propisa imajući u vidu da je prilikom donošenja više od 90% propisa organizovan neki vid konsultacija sa privredom. Pored toga, svega 6% zakona doneto je po hitnom postupku.
• Ove godine najveći pad zabeležen je u komponenti dostupnosti informacija, odnosno responsivnosti nadležnih institucija pre svega usled činjenice da ministarstva odgovaraju na svega nešto više od polovine upućenih pitanja/nedoumica oko implementacije propisa.
• Ažurnost sprovođenja zakona i dalje je najlošije ocenjena komponenta RIS-a sa svega 3 usvojena podzakonska akta od značaja za privredu (od mogućih 111) u 2021. godini i prosečnim kašnjenjem u usvajanju pravilnika od 2.5 godine.
• Dodatno privreda već par godina ukazuje da se administrativno opterećenje ponovo povećava što pokazuju i rezultati USAID ankete 1000 preduzeća, ali i podaci o naplaćenim prihodima od neporeskih dažbina.