Regulatorni indeks Srbije

NALED je krajem 2012. godine kreirao objektivni pokazatelj kvaliteta poslovnog okruženja u našoj zemlji – Regulatorni indeks Srbije (RIS) i od tada se pomoću ovog pokazatelja prati kvalitet regulativnog okruženja.  RIS je kvantitativni, sumarni pokazatelj transparentnosti i kvaliteta zakonodavnog procesa, ažurnosti države u sprovođenju zakona, predvidivosti i konkurentnosti regulatornog okruženja.

Informacije o regulativi i izmenama propisa od presudne su važnosti za privredne subjekte, s obzirom da kroje pravila poslovanja na tržištu. Stvaranje poslovnog okruženja stimulativnog za razvoj privrede podrazumeva ispunjavanje nekoliko bitnih preduslova među kojima su ključni: predvidivost i stabilna ekonomska politika bez čestih i naglih promena i veća pravna sigurnost koja se ogleda u doslednoj primeni zakona, efikasnoj administraciji i transparentnoj komunikaciji sa državnim organima. Upravo zbog toga, NALED je formulisao Regulatorni indeks Srbije – RIS sa ciljem da pruži uvid i članovima i široj javnosti u način i kvalitet donošenja i sprovođenja propisa u Srbiji.

RIS se sastoji iz šest komponenti, a svaka od njih prati određenu fazu donošenja zakona:

1. Plan izmene i donošenja zakona, koji bi trebalo da obezbedi predvidivost izmena zakonskog okvira u Republici Srbiji (Komponenta 1);
2. Analize efekata pre donošenja propisa (ex ante analize), koje doprinose utemeljenosti odluka, odnosno donošenju propisa sa najboljim odnosom troškova i koristi (Komponenta 2);
3. Kvalitet uključivanja zainteresovanih strana, koji pokazuje nivo transparentnosti postupka pripreme i donošenja zakona (Komponenta 3);
4. Način implementacije zakona, pre svega efikasnost i ažurnost donošenja podzakonskih akata koji omogućavaju operativno sprovođenje propisa (Komponenta 4);
5. Otvorenost institucija tokom implementacije zakona, kojim se pokazuje da li su i koliko institucije otvorene za rešavanje nedoumica u vezi zakona u njihovoj nadležnosti tokom sprovođenja propisa (Komponenta 5);
6. Praćenje efekata zakona, odnosno praćenje koliko je regulatorno opterećenje koje zakon nameće i eventualnih problema u primeni koji mogu dovesti do nove izmene propisa  (Komponenta 6).

Ukupna vrednost RIS-a za 2022/23 godinu iznosi 55 od mogućih 100 poena što predstavlja gotovo nepromenjen rezultat u odnosu na prethodnu godinu kada je vrednost indeksa iznosila 46 poena. Ipak, podaci nisu u potpunosti uporedivi jer je došlo do promene metodologije prikupljanja nekih komponenti i njihovog proširivanja. Detaljna metodologija može se naći u NALED bazi publikacija dostupnoj na www.naled.rs.

• Komponente sa najvišim vrednostima u 2023. godini su Responsivnost institucija (komponenta 5) i Kvalitet pripreme propisa (komponenta 2) sa 78, odnosno 63 bodova respektivno.
• Komponente sa najnižim vrednostima u 2023. godini su Ažurnost u sprovođenju zakona (komponenta 4) i Regulatorno opterećenje (komponenta 6) sa 31, odnosno 46 poena respektivno.
• Predvidivost donošenja propisa (komponenta 1) u 2023. godini značajnije je povećala vrednost iako i dalje nedovoljno da bi se mogla oceniti pozitivno.
• Za razliku od prethodnih godina Uključivanje zainteresovane javnosti u pripremu propisa (komponenta 3) ne nalazi se među komponentama sa najvišim vrednostima pre svega usled uvođenja novih indikatora koji prate inkluzivnost i kvalitet diskusije sa privredom i građanima u dva ključna momenta – prilikom kreiranja nacrta zakona, i prilikom usvajanja zakona u Narodnoj skupštini.