Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, naslednik prestola, rođen je na jugoslovenskoj teritoriji pošto je britanska vlada po naređenju premijera Ser Vinstona Čerčila proglasila apartman 212 hotela Kleridžiz za jugoslovensku teritoriju. Njegova Svetost Patrijarh srpski Gavrilo krstio je novorođenog Prestolonaslednika u Vestminsterskoj opatiji, a kumovi su bili Kralj Džordž VI i NJ.V. Kraljica Elizabeta II. NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar školovao se u školi Triniti (Njujork, SAD), Mari Žozeu (Marie-José), Švajcarska, Le Rozeju (Le Rosey), Švajcarska, Vojnoj akademiji Kalver (Culver Military Academy), Indijana, SAD, Gordonstonu (Gordonstoun School), Škotska i Milfildu (Millfield), Engleska. Potom je stupio u Kraljevsku vojnu akademiju Velike Britanije. Od 1966. godine, kao oficir britanske vojske u kojoj je napredovao do čina kapetana, služio je u 16./5. puku Kraljevskih Kopljanika na Bliskom Istoku, u Italiji, Zapadnoj Nemačkoj i Severnoj Irskoj. Pošto je napustio vojnu službu 1972. godine, Prestolonaslednik Aleksandar, koji govori nekoliko jezika, posvetio se međunarodnoj poslovnoj karijeri. Godine 1991. Prestolonaslednik Aleksandar u pratnji svoje supruge NJ.K.V. Princeze Katarine i sinova NJ.K.V. Princa Petra, NJ.K.V. Princa Naslednika Filipa i NJ.K.V. Princa Aleksandra doputovao je u Srbiju. Tom prilikom oduševljeno su ih pozdravile stotine hiljada ljudi koji u Prestolonasledniku vide oličenje svega najboljeg za demokratsku budućnost u obliku ustavne parlamentarne monarhije. Pre revolucionarnih promena 5. oktobra 2000, Prestolonaslednik je posetio Srbiju 1992, 1995. i 2000. godine. On je takođe posetio Crnu Goru i Kosovo i Metohiju 1999. godine, a Bosnu i ponovo Crnu Goru 2000. godine. Prestolonaslednik sa porodicom živi u Kraljevskom dvoru u Beogradu od jula 2001. godine. Kao ubeđeni borac za demokratiju i ljudska prava, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo je odlučio 1989. godine da se veoma aktivno pridruži borbi svog naroda da se oslobodi nasleđa decenija diktature i autoritarnih režima. Prestolonaslednik Aleksandar imao je sastanke i bio u stalnom kontaktu sa demokratskom opozicijom i demokratski orijentisanim ljudima širom bivše Jugoslavije. U novembru 1999. godine Prestolonaslednik je sazvao u Budimpešti veliku konferenciju demokratske opozicije. Posle Budimpešte, usledio je sastanak u Banja Luci u januaru 2000. godine. U aprilu iste godine Prestolonaslednik je sazvao veliki ključni skup u prestonici Grčke, Atini.Posle konferencije u Atini, Prestolonaslednik i vođe opozicije prisustvovali su simpozijumu u Školi za državnu upravu „Džon Kenedi“ Univerziteta Harvard. Ovi sastanci doveli su do ubedljive izborne pobede tadašnje srpske opozicije na septembarskim izborima 2000. godine. Prestolonaslednik Aleksandar neumorno doprinosi saradnji i jedinstvu među demokratskim političkim strankama u procesu preobražaja svoje otadžbine u jedno istinski demokratsko društvo za sve građane, bez obzira na njihovo političko ubeđenje, veroispovest i etničko poreklo. Njegovo Kraljevsko Visočanstvo venčao se 1972. godine u Vilamanrike de la Kondesa (Villamanrique de la Condesa) u Španiji sa Njenim Carskim i Kraljevskim Visočanstvom Princezom Marijom da Glorijom od Orleana i Bragance, iz brazilskog Carskog Doma. U tom braku rođena su tri sina: najstariji – Princ Petar – rođen 1980. godine u Čikagu, u američkoj državi Ilinois, i blizanci – NJ.K.V. Princ Naslednik Filip i Princ Aleksandar – 1982. godine u Ferfaksu, u američkoj državi Virdžinija. Brak je okončan 1983. godine. Prestolonaslednik se oženio 1985. godine u Londonu Katarinom Batis iz Atine. Kum na venčanju bio je Njegovo Veličanstvo grčki Kralj Konstantin, a svedok je bio NJ.K.V. Princ Tomislav od Jugoslavije, stric Prestolonaslednika Aleksandra. Venčanje je obavljeno u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Londonu. 15. maja 2015, dekretom predsednika Republike Fransuske, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar odlikovan je najvišim francuskim odlikovanjem, ordenom Legije časti u rangu komandira. Prestolonaslednik i njegova porodica žive u Kraljevskom Dvoru u Beogradu od 17. jula 2001. godine.

Dimitrios Georgiopoulos imenovan je u oktobru 2025. godine za SVP, Head of Wider Europe u okviru Healthcare poslovanja kompanije Merck, preuzevši odgovornost za rukovođenje poslovanjem na 27 tržišta širom Evrope. Kompaniji Merck pridružio se 2023. godine kao Global Franchise Head for Neurology and Immunology, funkciji koju je uspešno obavljao dve i po godine, pre imenovanja na svoju trenutnu poziciju. Dimitrios ima više od 25 godina iskustva u zdravstvenom sektoru, a karijeru je započeo kao lekar. Nakon toga je prešao u farmaceutsku industriju, gde je tokom proteklih 15 godina obavljao pozicije sa sve većim nivoom odgovornosti i uticaja, najpre u kompaniji Novartis, a potom u kompaniji Merck. Rukovodio je multidisciplinarnim timovima i razvojem strategija u oblastima komercijalnog poslovanja, medicinskih poslova i istraživanja i razvoja (R&D), obuhvatajući različite terapijske oblasti, kako na globalnom nivou, tako i na nivou pojedinačnih zemalja. Poreklom je iz Grčke, a poslednjih šest godina živi u Švajcarskoj. Dimitrios je po obrazovanju lekar, sa specijalizacijom iz interne medicine i kardiologije. U okviru kontinuiranog profesionalnog i ličnog razvoja završio je brojne programe za razvoj rukovodilaca, uključujući programe Wharton Business School, University of Pennsylvania, MIT Sloan School of Management i INSEAD Executive Education.

Aleksandar Pajić je rođen 30. aprila 1970. godine u Novom Sadu. Na Fakultetu fizičke kulture Univerziteta u Novom Sadu diplomirao je oktobra 1994. godine. Na istom fakultetu magistrirao je 2001. godine. Doktorsku disertaciju odbranio je 2011. godine na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu. Zasnovao je radni odnos u Medicinskoj školi „Dr Andra Jovanović“ Šabac, 1995. godine. Za 20 godina rada u školi izveo je pet generacija učenika kao razredni starešina, bio je član Školskog odbora škole u ​​kojoj je radio, predsednik stručnog veća, koordinator za školski sport Društva pedagoga, predsednik Sindikalne organizacije škole, pomoćnik direktora, a od 2013. do. 2017. godine direktor Medicinske škole ,,Dr Andra Jovanović”. Rešenjem Vlade Republike Srbije u januaru 2017. godine imenovan je za obavljanje dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, a od 2018. godine poverena mu je funkcija posebnog savetnika ministra. Bio je predsednik Upravnog odbora Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ u Šapcu, član upravnog odbora Predškolske ustanove „Naše dete“, član Upravnog odbora Sportskog saveza Šapca, član Upravnog odbora Centra za promociju nauke Republike Srbije, predsednik Republičke upisne komisije za srednje škole. Od 2020. godine na funkciji je gradonačelnika Šapca. Oženjen je i otac ćerke Ane i sina Đorđa.

Violeta od 1998. gradi ekspertizu u oblasti lokalnog razvoja kao stručnjak i tim lider na USAID-ovim programima u Srbiji i regionu, kroz osmišljavanje, zagovaranje i realizaciju razvojnih projekata u vrednosti od preko 10 miliona dolara. Kao prvi zaposleni u NALED-u, na poziciji izvršnog direktora od jula 2007. pokreće osamostaljivanje i izgradnju članske organizacije koja kasnije izrasta u najveću javno-privatnu asocijaciju usmerenu na izgradnju ambijenta za poslovanje u jugoistočnoj Evropi. Po zvanju je diplomirani filolog a dodatno obrazovanje u domenu ekonomije i projektnog menadžmenta stiče na specijalizovanim obukama i studijskim programima u SAD i Evropi. Angažovana je kao motivacioni govornik i moderator na stručnim skupovima na temu ženskog preduzetništva i liderstva u zemlji i inostranstvu. Poseduje međunarodno iskustvo kao konsultant u oblasti standardizacije i zaštite intelektualne svojine. Član je Regionalnog saveta kao krovnog tela Mreže za povoljno poslovno okruženje koja okuplja državne institucije i sektorske organizacije iz Srbije, Hrvatske, BiH, Makedonije i Crne Gore na institucionalizaciji mehanizama za saradnju i jačanje konkurentnosti regiona. Aktivno doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa Srbije i ekonomskom osnaživanju žena kroz ulogu osnivača i predsednika Etno mreže.