Konferencija o ekonomskim reformama: Siva knjiga 2020

Ana Brnabić rođena je 1975. godine u Beogradu. Poseduje master diplomu (MBA) sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije i više od deset godina rada sa međunarodnim organizacijama, stranim investitorima, lokalnim samoupravama i javnim sektorom u Srbiji. U avgustu 2016. godine izabrana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije, i tu funkciju je obavljala do izbora za predsednicu Vlade. Predsednica je Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije i republičkog Saveta za nacionalne manjine, kao i potpredsednica republičkog Saveta za reformu javne uprave. Kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave radila je na bržem sistemskom uvođenju elektronske uprave u Srbiji, u cilju efikasnijeg rada državne uprave i lokalne samouprave, direktnom podizanju kvaliteta života građana Srbije, izgradnji modernije i transparentnije uprave i borbi protiv korupcije. Dva najznačajnija projekta koje je realizovala u ovom segmentu tokom svog mandata jesu projekat e-Beba („Bebo, dobro došla na svet”) i e-ZUP (puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku). Kao predsednica Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije, u svakodnevnim konsultacijama sa IT industrijom iz Srbije, start-ap i inovacionim kompanijama, razvila je Akcioni plan i krenula u njegovu brzu primenu. U okviru borbe protiv sive ekonomije, bila je zadužena za realizaciju nagradne igre „Uzmi račun i pobedi”, u kojoj je učestvovalo više od 40 odsto građana Srbije, i koja je rezultirala značajno povećanom svešću o značaju borbe protiv sive ekonomije. Članica je grupe „Novi lideri za Evropu” u okviru Svetskog ekonomskog foruma. Pre izbora u Vladu Srbije, bila je direktorka kompanije „Kontinental vind Srbija” (Continental Wind Serbia – CWS), gde je radila na realizaciji investicije vredne 300 miliona evra u vetropark u opštini Kovin. Učestvovala je u osnivanju i bila prva izvršna direktorka, kao i članica Upravnog odbora neprofitne fondacije Peksim. Bila je angažovana u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Bila je zamenica direktora Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, ekspertkinja na Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji i viša koordinatorka Programa za ekonomski razvoj opština. Aktivno je učestvovala u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine. Postaje članica, a potom i predsednica Upravnog odbora NALED-a. Dobitnica je brojnih priznanja za razvojne projekte na kojima je radila, promociju društveno-odgovornog poslovanja i tolerancije.

Zorana Mihajlović rođena je 5. maja 1970. godine u Tuzli. Po završetku Prve ekonomske škole u Beogradu, kao đak generacije, upisala je Ekonomski fakultet, na kojem je diplomirala 1993, a doktorirala 2001. godine u oblasti energetike i ekonomije. Zvanje docenta na Univerzitetu „Džon Nezbit” stekla je 2008. godine, zvanje vanrednog profesora i prorektora za nauku 2011, a za redovnog profesora izabrana je 2016. godine. Autorka je i koautorka četiri knjige iz oblasti energetike i održivog razvoja. Objavila je više od dve stotine radova o problemima i mogućnostima razvoja srpskog energetskog sektora. Radila je u Prvoj ekonomskoj školi, „EPS–Elektroistoku”,  na Aerodromu „Nikola Tesla” i Univerzitetu „Džon Nezbit”, na kojem je i danas zaposlena. Od 2004. do 2006. godine bila je savetnica potpredsednika Vlade Republike Srbije za energetiku. Savetnica za energetiku predsednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika bila je od 2010. do 2012. godine. Od 2012. do 2014. godine bila je guvernerka Srbije u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Za ministarku energetike, razvoja i zaštite životne sredine izabrana je 2012. godine, a od 2014. je potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U portfoliju ministarstva na čijem je čelu vrednost infrastrukturnih projekata iznosi približno 16 milijardi evra. U istom mandatu imenovana je za predsednicu Koordinacionog tela Vlade RS za rodnu ravnopravnost, kao i za odgovorno lice u ime Vlade za pitanje inkluzije Roma. Predsedava Zajedničkoj grupi Vlade RS sa zadatkom definisanja konkretnih mera za unapređenje pozicije Republike Srbije na listi Svetske banke o uslovima poslovanja (Doing Business) i Saveta stranih investitora. Predsednica je Koordinacionog tela za podršku praćenja realizacije projekata, ulaganja u rekonstrukciju i/ili izgradnju kliničkih zdravstvenih centara. Od 2018. godine članica je Savetodavnog odbora Svetske banke za rodnu ravnopravnost i razvoj, tela zaduženog da razmatra napredak postignut u rodnoj ravnopravnosti na globalnom nivou i daje preporuke za aktivnosti na osnaživanju žena i smanjivanju jaza između žena i muškaraca. Od formiranja Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 2014. godine, kojim i danas rukovodi, izgrađeno je više od 200 kilometara novih auto-puteva, rekonstruisano više od 200 kilometara pruga, započete su reforme javnih preduzeća i napravljen veliki iskorak u usklađivanju domaćeg zakonodavstva u oblasti saobraćaja i građevinarstva sa pravilima koja važe u Evropskoj uniji. Posebno dostignuće predstavljaju sprovedene sveobuhvatne reforme u oblasti građevinarstva, koje su rezultirale napretkom Srbije sa 186. na 10. mesto na svetu po izdavanju građevinskih dozvola na Duing biznis listi Svetske banke i poboljšanjem ukupnog rejtinga zemlje na listi sa 91. na 43. mesto za tri godine. U dvadesetpetogodišnjoj profesionalnoj karijeri dobila je više od 200 zahvalnica, povelja i priznanja, među kojima se posebno izdvaja „Reformator godine” u izboru Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Prvi put je ovu nagradu dobila 2014. godine za sveobuhvatne reforme u izdavanju građevinskih dozvola, a drugo priznanje, „Reformator 2016. godine”, dodeljeno joj je za decenijske reforme u ovoj oblasti. Članica je Saveta Univerziteta u Beogradu i Upravnog odbora Fonda za razvoj. Osnivač je NVO Ženska vlada, članica je Evropskog pokreta u Srbiji i organizacije East West Bridge. Pokretač je inicijative „Uposlimo hiljadu žena u ruralnim područjima”, koju Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost realizuje u saradnji sa Etno-mrežom i NALED-om.

Siniša Mali rođen je 25. avgusta 1972. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i diplomirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao Ron Brown stipendista, magistrirao je 1999. godine na Washington Universitu u St. Louis-u, SAD, smer finansije („Master of Business Administration“ diploma). Magistrirao je i na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U 2013. godini odbranio je  doktorsku disertaciju na temu: „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – Teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji”, na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. U 2001. godini postavljen je za pomoćnika ministra za privatizaciju u Ministarstvu za privredu i privatizaciju Vlade Republike Srbije. Krajem 2001. prelazi u Agenciju za privatizaciju, na dužnost direktora Centra za tendersku privatizaciju. Na toj funkciji ostaje do kraja 2003. godine. Početkom 2004. osnovao je svoju kompaniju, koja se bavi savetovanjem u oblasti kupovine i prodaje preduzeća, finansijskog restrukturiranja, konsolidacije poslovanja i savetovanja kompanija radi poboljšanja njihovih finansijskih performansi. Pre preuzimanja položaja pomoćnika ministra za privatizaciju, radio je u Credit Suisse First Boston u Njujorku u Mergers & Acquisitions group. Prethodno je četiri godine bio angažovan kao rukovodilac u jednoj od četiri najveće konsultantske firme na svetu, Deloitte & Touche, od čega dve godine u Pragu i dve godine u Beogradu, gde je radio na poslovima privatizacije, kupovine i prodaje preduzeća, restrukturiranja, konsolidacije i poslovne analize. Nosilac je zvanja Chartered Financial Analyst (CFA) i član CFA Instituta, Serbian Business Angels Network-a, Fulbright Alumni Association of Serbia i British-Serbian Business Club-a. Takođe, nosilac je licence portfolio menadžera, koju izdaje Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije. Obavljao je funkciju gradonačelnika Beograda od 2014. godine čemu je prethodila funkcija predsednika Privremenog organa grada Beograda i savetnika prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije za ekonomska pitanja. Narodna skupština Republike Srbije, na Petnaestoj posebnoj sednici u Jedanaestom sazivu, održanoj 29. maja 2018. godine, donela je Odluku o izboru ministra finansija kojom je za ministra finansija izabran dr Siniša Mali.

Sem Fabrizi je ambasador Evropske unije u Srbiji, od jula 2017. Od septembra 2013. do juna 2017. je služio kao ambasador EU u Australiji. Kao italijanski diplomata, bio je savetnik za međunarodne odnose predsednika Evropskog saveta u Briselu kao i u kabinetu premijera Italije u Rimu. Diplomatske funkcije je obavljao i u stalnoj misiji Italije pri STO i UN u Ženevi kao i u Ambasadi Italije u Pekingu. U Ministarstvu spoljnih poslova u Rimu je radio u Odeljenju za pitanja EU i u kabinetu generalnog sekretara. Diplomirao je na odseku za međunarodno pravo i međunarodnu ekonomiju na Univerzitetu „La Sapienza“ u Rimu, dok je u italijanskoj vojsci služio kao poručnik. Odlikovan je Ordenom viteza za zasluge Republike Italije.

Rebecca Fabrizi je zamenica ambasadorke Velike Britanije u Srbiji od septembra 2019. godine. U Srbiju se preselila iz Kanbere, gde je bila vanredni direktor Australijskog centra za Kinu u svetu na Australijskom nacionalnom univerzitetu, na nivou vanrednog profesora. Rebeka je prethodno bila šefica kineskog odeljenja Evropske službe za spoljno delovanje Evropske unije u Briselu. U dotadašnjoj karijeri radila je na pozicijama Ministarstva spoljnih poslova u britanskim ambasadama u Pekingu i Rimu, te u Stalnoj misiji Velike Britanije pri UN-u i STO-u u Ženevi. Magistrirala je moderne jezike na Univerzitetu u Oksfordu, kao i finansijsku ekonomiju na SOAS Univerzitetu. Govori srpski, kineski, ruski, italijanski i francuski. Van posla, Rebeka uživa u trčanju i triatlonu na duge staze, te istraživanju Evrope sa suprugom, tri sina i jednim nemačkim ovčarom.

Dorothea Gieselmann rođena je 3. juna 1974. godine u Buendeu u Nemačkoj. Od 24. jula 2018. godine na poziciji je zamenika šefa misije u Ambasadi Savezne Republike Nemačke u Beogradu. Pre toga radila je kao zamenik šefa odeljenja za proširenje Evropske unije pri Saveznom ministarstvu spoljnih poslova i kao politička službenica u Ambasadi Nemačke u Kabulu 2014. Tokom deset godina svoje diplomatske karijere, od 2002. do 2012. godine bila je službenica za Afganistan u Saveznom ministarstvu spoljnih poslova, diplomata o razmeni u Istočnom odeljenju Ministarstva spoljnih poslova Poljske, politička službenica u Ambasadi Nemačke u Varšavi, službenica za kulturu i štampu u Ambasadi Nemačke u Skoplju i službenica za Rusiju u Federalnom ministarstvu spoljnih poslova. 2002. godine završila je obuku za inostranu službu na Diplomatskoj akademiji. Od 2001. do 2002. godine radila kao naučna asistentkinja na Univerzitetu u Muensteru, gde je i magistrirala slovenske studije i istoriju.

Vladimir Novaković je imenovan za direktora Apatinske pivare i generalnog direktora kompanije Molson Coors za Srbiju i Crnu Goru u novembru 2016. Vladimir je karijeru započeo u FMCG industriji, u kompaniji Fresh&Co iz Subotice. Od tada, radio je u kompaniji Henkel u kojoj je bio odgovoran za prodaju u pet zemalja Jugoistočne Evrope i bio je direktor Carnexa, jednog od najvećih proizvođača hrane u Srbiji. Deo je pivarske industrije već šest godina - u ABI Srbija, bio je komercijalni direktor i pružao je podršku timu u postizanju najvećeg tržišnog učešća. U Apatinsku pivaru je ponovo došao 2013. godine, na mesto direktora prodaje na kome je doprineo da tim konsoliduje poslovanje u Srbiji. Član je Upravnog odbora NALED-a od aprila 2017. a za predsednika UO imenovan je u julu 2018. Diplomirao je ekonomiju, oženjen i ima troje dece. Nekadašnji  profesionalni rukometaš i član reprezentacije Srbije. 

Dejan Đokić je na poziciji direktora kompanije ASEE u Srbiji od februara 2017. U kompaniji je zaposlen najpre kao projekt menadžer 2005, a karijera se dalje razvijala tako da je 2010. godine postao direktor profitnog centra za infrastrukturne servise. Rukovodio je i učestvovao u brojnim projektima, koji su od vitalnog značaja za kompaniju, u finansijskom i javnom sektoru u regionu, kao i u važnim regionalnim projektima u domenu telekomunikacija. Pre dolaska u ASEE, Dejan je radio na poslovima inženjera-saradnika u firmi Jugoimport i kao inženjer zadužen za tehnologiju u firmi Zepter International. Završio je studije na Mašinskom fakultetu u Beogradu sa diplomom u oblasti industrijskog inženjeringa.