Britanski eksperti pomažu da povećamo prikupljanje ambalažnog otpada
Savez za zaštitu životne sredine NALED-a započeo je izradu dve studije koje će pokazati kako unaprediti postojeći sistem upravljanja ambalažom i da li je potrebno uvesti i depozitni kao odgovor na izazov sakupljanja i reciklaže ove vrste otpada. Depozitni sistem predviđa da građani za jednokratnu i drugu iskorišćenu ambalažu dobiju povraćaj dela novca izdvojenog pri kupovini proizvoda dok su, kod aktuelnog rešenja, proizvođači odgovorni da preko operatera prikupljaju bačeni otpad.
Predsednica NALED-ovog Saveza Jelena Kiš kaže da je Nacrtom izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu otvorena tema uvođenja depozitnog sistema, ali su mnoga pitanja, poput materijala koji će biti obuhvaćeni, teritorije i pokrivenosti sistemom, načina obeležavanja ambalaže i regulatornog tela koje će upravljati sistemom, ostala nerešena. Iako se u Evropi depozit pokazao kao dobar mehanizam za prikupljanje ambalaže, neophodna je procena nezavisnih eksperata kakvi bi bili efekti primene na srpskom tržištu, što će ove studije pokazati.
- Cilj Saveza je da se nađe najefikasnije i finansijski najpovoljnije rešenje za potrošače, privredu i državu. Imajući u vidu složenost uvođenja depozitnog sistema dve su ključne pretpostavke za uspeh, da zakon obezbedi visoki nivo predvidljivosti budućih obaveza i da uspostavljanje sistema bude zasnovano na sveobuhvatnoj analizi koja će preporučiti najbolje rešenje. Zato počinjemo izradu studije o uvođenju depozitnog sistema i studije o mogućnostima razvoja postojećeg sistema, za koje je angažovana kompanija Eunomia iz Velike Britanije, jedna od vodećih u ovoj oblasti, sa velikim iskustvom u savetovanju Evropske komisije za pitanja upravljanja ambalažnim otpadom i cirkularne ekonomije - ističe Kiš.
U okviru pregovaračkog poglavlja 27, u oblasti ambalažnog otpada, Srbija se obavezala da će do 2025. godine reciklirati 49% stakla, 32% plastike, 60% papira i 52% metala. Već u ovoj godini, naša zemlja trebalo je da dostigne ciljeve kao što su reciklaža 30% stakla, 28% plastike, 54% papira i 29% metala
Kako bi se ostvarili ovi ciljevi, neophodno je da paralelno razvijamo primarnu selekciju otpada, jer je pretpostavka da je odnos učešća ambalažnog otpada takav da 60% otpada dolazi iz domaćinstava dok 40% predstavlja komercijalni otpad.
Izrada studija na liniji je sa prioritetima Ministarstva zaštite životne sredine i najavljenim izmenama zakona. Angažovanjem nezavisne konsultantske kuće, privreda okupljena u Savezu za zaštitu životne sredine želi da proaktivnim pristupom pomogne državi da donese odluku o najboljem modelu, zasnovanu na sagledavanju svih podataka i uporednih praksi.
Poboljšanje okvirnih uslova za sakupljanje, koprocesuiranje i reciklažu svih tokova otpada, jedan je od glavnih ciljeva NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine koji je osnovan krajem 2019. i koji je za nešto manje od godinu dana rada uspeo da nametne i inicira sistemska rešenja u sektoru životne sredine, kao što je rešenje pitanja ambalažnog otpada.
