Država godišnje izdvoji više od 100 milijardi dinara za agrar, neophodan javni registar podsticaja
Sistem podsticaja u poljoprivredi u Srbiji raspolaže sa više od 100 milijardi dinara godišnje, dok između 280.000 i 300.000 poljoprivrednika svake godine podnese zahtev za subvencije. Kako bi se unapredila transparentnost, Ministarstvo poljoprivrede je u novoj Strategiji prepoznalo potrebu za uvođenjem registra podsticaja, a NALED predlaže da taj registar bude elektronski i povezan sa platformom eAgrar, kako bi se omogućila bolja kontrola i sprečilo duplo finansiranje.
Registar, čije je uspostavljanje predviđeno i Zakonom o o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, omogućio bi transparentniji pregled raspodele sredstava, ali i efikasnije upravljanje agrarnim budžetom. Takođe, doprineo bi smanjenju administrativnih troškova, boljoj kontroli isplata i donošenju agrarnih politika zasnovanih na pouzdanim podacima.
- Uvođenje javnog registra podsticaja donelo bi koristi ne samo poljoprivrednicima, već i donosiocima odluka u oblasti agrarne politike. Takav registar omogućio bi uvid u precizne podatke o efektima pojedinih mera – koliko korisnika koristi koju meru, da li je potrebno povećati ili prilagoditi njen obim i koje investicije daju najveće razvojne rezultate. Na osnovu tih informacija bilo bi lakše proceniti efikasnost javne potrošnje u poljoprivredi i kontinuirano unapređivati sistem podrške ovom sektoru, zbog čega je ovo jedna od važnijih preporuka NALED-ove Sive knjige – navodi Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u.
U Srbiji je registrovano više od 500.000 poljoprivrednih gazdinstava, a samo u 2024. godini za podsticaje je isplaćeno oko 102 milijarde dinara, od čega je približno 52 milijarde dinara izdvojeno za direktna plaćanja, kao što su subvencije po hektaru, premije za mleko ili podsticaji u stočarstvu. S druge strane, investicione mere u okviru ruralnog razvoja koristi manji broj poljoprivrednika, ali su pojedinačni iznosi podsticaja u tim programima značajno veći.
Zbog velikog broja korisnika i raznovrsnih mera, sistem raspodele podsticaja je složen, što dodatno povećava potrebu za transparentnim i lako dostupnim informacijama o načinu trošenja javnih sredstava. Transparentnost sistema podsticaja u Evropskoj uniji predstavlja standard. U državama članicama EU postoje javni elektronski registri koji omogućavaju uvid u korisnike sredstava, iznose podsticaja i mere iz kojih su sredstva isplaćena.
- Ministarstvo poljoprivrede je načinilo važan iskorak kada je 2023. na sajtu krenulo da objavljuje spiskove sa brojevima gazdinstava koja su ostvarila pravo na podsticaje i iznosom sredstava. Međutim, potrebno je sada otići i korak dalje. Preporuka Sive knjige NALED-a je da kada se formira Registar podsticaja, uveže i sa drugim bazama resornog ministarstva, poput elektronskog sistema za podnošenje zahteva za registraciju i subvencije – eAgrar. Ovo rešenje bi pozitivno uticalo i na poljoprivredne proizvođače, koji usled nedostatka poverenja ranije nisu konkurisali za podsticajna sredstva – zaključio je Krstović.
Među preporukama Sive knjige za unapređenje sektora hrane i poljoprivrede nalaze se i digitalizacija knjige polja, unapređenje okvira za razvoj organske proizvodnje, ukidanje pdv-a na donacije hrane i uvođenje mogućnosti donacije hrane sa istekom roka „najbolje upotrebiti do“. Kao ključna preporuka NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu ističe se i postavljanje zakonskog okvira za regenerativnu poljoprivredu i uvođenje mera podrške koje bi pomogle poljoprivrednicima da se prilagode novom modelu rada.
Fotografija: Shutterstock
