Kovačević: Propise treba praviti za 90% privrednika koji poštuju zakone

- Siva ekonomija je vrsta hronične bolesti privrednog sistema. Na prvi pogled simptomi deluju blagi, posledice nisu jasno vidjive, pa smo skloni da ih zanemarimo. Međutim, kad bolest uznapreduje, vrlo je teško primeniti brze i efikasne protivmere, koje su neophodne kako bi se prikupio novac za zajedničke potrebe društva i sprečilo dalje širenje korupcije – kaže Goran Kovačević, direktor kompanjie Gomex i član Upravnog odbora NALED-a, povodom objavljivanja prvih rezultata merenja obima sive ekonomije u Srbiji nakon pet godina.  

Iako je od 2017. do danas svest o poreskoj kulturi ojačala među građanima i privredom, a broj onih koji ne prijavljuju profit se smanjio, siva ekonomija opstaje i prema proceni istraživanja trenutno je oko 6,5 milijardi evra „zarobljeno“ na tom terenu i deo tog novca kroz poreze ne stiže do budžeta i ne ulaže se u bolje usluge države. Kako bi se omogućila bolja naplata poreza, od koje zavisi i kvalitet života svakog društva, neophodan je dalji rad na suzbijanju nelegalnih oblika poslovanja, kroz donošenje novih podsticajnih mera i propisa koji bi bili po meri privrede.

Prema njegovim rečima, propise treba praviti za 90% privrednika koji rade ili žele da rade u skladu sa zakonom, a ne za onih 10% koji ga krše. Ako bi se država fokusirala na postupanje protiv te manjine i na uvođenje restriktivnih mera, mogao bi da nastane komplikovan i skup privredni sistem, nepogodan za odgovorne privrednike, što bi stvorilo kontraefekat i završilo još većim bujanjem sive ekonomije.

- To je klasična priča o štapu i šargarepi. S obzirom na to da velika većina preduzetnika želi da radi u komfornoj zoni legalnog poslovanja, za njih je potrebno kreirati šargarepu u obliku unapređenog poslovnog okruženja. To podrazumeva bolja pravna pravila, jednostavne procedure prilagođene lokalnim prilikama, jasnu i jednostavnu poresku politiku sa visinom poreza prilagođenom finansijskim mogućnostima privrede. Za onu manjinu koja ne želi da legalno posluje, potrebno je kreirati neku vrstu zakonskog pendreka. Pod tim podrazumevam efikasan inspekcijski i sudski postupak, čiji bi cilj bio da se nelegalno poslovanje brzo uoči, a zatim još brže penalizuje. Time bi poslali jasnu poruku svim privrednicima da se siva ekonomija ne isplati -  objašnjava Kovačević.

Prema rečima Kovačevića, dobra vest je da su u nacrtu Programa za suzbijanje sive ekonomije, čije je skoro usvajanje preko potrebno, zastupljene restriktivne, ali još važnije i podsticajne mere za dobrovoljno poštovanje propisa.

Podsticajni prioriteti novog Programa biće smanjenje poreza i doprinosa na plate, koji privrednici najčešće navode kao razlog bežanja u sivu zonu, uvođenje olakšica za početnike u poslovanju, kako bi bili motivisani da rade u legalnim tokovima, unapređenje radnog zakonodavstva i rad na reformi neporeskih nameta i eliminisanja parafiskala. Takođe, fokus je stavljen i na dalji razvoj bezgotovinskog društva. Ukoliko bi dostigli nivo beskontaktnih transakcija zemalja centralne i istočne Evrope, prema proceni nove studije FREN-a, naplata poreskih prihoda bila bi bolja za oko 700 miliona evra godišnje.

Nedavno predstavljena NALED-ova studija o obimu sive ekonomije u Srbiji, pokazala je da su novoosnovana preduzeća, preduzeća sa puno povezanih lica i firme bez zaposlenih sklonija radu na crno. Međutim, prema rečima Kovačevića, one koji predstavljaju najveću pretnju za poreski sistem nije tako lako identifikovati.

- Treba razlikovati obične preprodavce koji krčme robu po raznim mestima od onih koji organizuju čitav sivi distributivni lanac. Kada pričamo o sivoj ekonomiji, mi pre svega imamo pred očima upravo tog malog preprodavca koji je na kraju lanca i  koga je najlakše neutralisati. Pravi problem su manji ili veći preduzetnici, pa i kompanije koje delom rade u legalnim tokovima poslovanja, a delom u sivoj zoni, s tim što se njihov koncept poslovanja i profitabilnosti zasniva na sivoj ekonomiji, dok je legalno poslovanje samo pokriće za ilegalni biznis. Takav preduzetnik ili kompanija na oko izgleda sasvim normalno, čak pokazuje znakove dobrog poslovanja, ali kada uporedite imovinu sa legalnim finansijskim pokazateljima, jasno uočite da postoji ozbiljan disbalans - zaključuje Kovačević.