Ministarstva privrede i građevinarstva kreirala novi napredak Srbije na DB listi

Reforme Ministarstva privrede u oblasti zaštite manjinskih akcionara i rešavanja stečaja, kao i rad Ministarstva građevinarstva na daljem unapređenju sistema građevinskih dozvola, pogurali su Srbiju do 44. pozicije na novoj Doing Business listi, što predstavlja skok od četiri mesta u odnosu na prethodnu godinu, rečeno je na IV godišnjoj konferenciji “Doing Business 2020” u Beogradu.

Zahvaljujući izmenama Zakona o privrednim društvima, na kojima su sarađivali Ministarstvo privrede i NALED, data su veća prava manjinskim akcionarima u upravljanju kompanijama i podignuta transparentnost u poslovima rukovodstva gde postoji potencijalni lični interes direktora. Zbog toga je u ovoj kategoriji ostvaren najveći pomak, od 46 mesta (sa 83. na 37.). Svetska banka priznala je i izmene Zakona o stečaju, kojima je između ostalog dato pravo svim poveriocima da učestvuju u izboru stečajnog upravnika i od upravnika dobijaju sve informacije o postupku stečaja, te je ostvaren skok za osam mesta (sa 49. na 41.).

Među deset indikatora koje Svetska banka ocenjuje, neprikosnoveno prvo mesto i dalje drži izdavanje građevinskih dozvola, sistemska reforma koja kontinuirano pomera Srbiju ka vrhu liste. Najveće unapređenje postignuto je kroz Zakon o republičkim administrativnim taksama, čijim je izmenama gotovo prepolovljena taksa za dobijanje lokacijskih uslova. Zbog toga je Srbija napredovala još dva mesta i novim plasmanom ostvarila najbolji rezultat u regionu i ujedno najbolji rezultat ikada postignut u ovoj kategoriji.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović istakla je da se Srbija na Doing business listi već nekoliko godina ne takmiči sa prosečnima, već sa najuspešnijim zemljama na svetu.

- Svako pomeranje na ovoj listi utoliko je važnije jer znači da smo iza sebe ostavili zemlje koje već imaju veoma dobro poslovno okruženje. Deveto mesto na svetu u građevinskim dozvolama, kao i napredak sa 48. na 44. mesto u ukupnom skoru obavezuju nas da još efikasnije sprovodimo reforme i u drugim oblastima, kako bismo iduće godine dodatno popravili naš rejting. Ako smo mogli među prvih 10 na svetu u građevinskim dozvolama, ne vidim zašto to ne bi bilo moguće i u nekim drugim oblastima i tome treba da težimo - rekla je Mihajlovićeva, koja je i predsednica Zajedničke grupe za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang-listi Svetske banke.

Britanska ambasadorka u Srbiji, Šan Makleod rekla je da je Ujedinjeno Kraljevstvo godinama među prvih deset država sveta na Doing Business listi i da je to iskustvo koje Britanija može da podeli sa Srbijom.

- Izuzetno mi je zadovoljstvo što mogu da kažem da je britanska Vlada, kroz Fond za dobru upravu, najveći donator u Srbiji kada je u pitanju e-uprava. Ne samo e-Beba servis, nego i upis u katastar, otvaranje podataka i mnogo toga drugog – rekla je ambasadorka Makleod.

Za bolju poziciju Srbije, zaslužno je i pomeranje od 10 mesta u oblasti dobijanja priključka na elektromrežu (sa 104. na 94.). S druge strane, u  kategoriji pokretanja poslovanja zabeležen je najslabiji rezultat (pad sa 40. na 73.) što je posledica uvođenja nove administrativne procedure za prijavu stvarnih vlasnika preduzeća u svrhu sprečavanja pranja novca, za šta je NALED ukazao da taj postupak ne treba razdvajati od postupka registracije firme.

Na skupu koji je NALED organizovao u saradnji sa Britanskom ambasadom, Svetskom bankom i Međunarodnom finansijskom korporacijom, istaknuti su i prioriteti za dalji napredak na Doing Business listi.

- Smanjenje poreskog opterećenja rada, obezbeđivanje veće dostupnosti planskih dokumenata, efikasnija dostava rešenja o upisu u katastar, ukidanje poreskih prijava za poreze na imovinu, prenos apsolutnih prava i poklon, razvoj elektronskih servisa za prijavu i plaćanje poreskih i neporeskih nameta, kao i smanjenje troškova i vremena potrebnih za postupke izvršenja i stečaja, inicijative su koje kandidujemo na agendu kako bismo se plasirali u top 30 zemalja - istakao je Vladislav Cvetković, predsednik Nadzornog odbora NALED-a.

Tomas Lubek, regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije za centralnu i jugoistočnu Evropu istakao je da je centralni fokus Doing Business izveštaja uloga javnih politika u kreiranju okruženja za poslovanje malih i srednjih domaćih firmi, koje u Srbiji imaju veliki potencijal za podsticanje ekonomskog rasta i zapošljavanja.

- Upućujemo čestitke srpskim institucijama na reformskim aktivnostima i postignutom napretku na ovogodišnjoj Doing Business listi. Mi u Grupaciji Svetske banke se radujemo nastavku saradnje na kreiranju podsticajnog okruženja za privatni sektor u Srbiji – dodao je Lubek.

Iako je Svetska banka pozitivno ocenila unapređenje u pogledu brzine povraćaja PDV-a, priznanje je izostalo za uvođenje elektronske prijave i plaćanja poreza i firmarine. Zbog toga je u kategoriji plaćanje poreza zabeležen pad od šest mesta (sa 79. na 85.). Izmene Zakona o založnom pravu, donete nakon završetka ocenjivanja Svetske banke nisu uzete u obzir za ovogodišnji izveštaj, što je uticalo na pad od sedam mesta u dobijanju kredita, a sličnu sudbinu deli i reforma upisa prava svojine. Naime, ova reforma je zabeležila blagi pad sa 55. na 58. mesto, jer Svetska banka nje prihvatila da je privreda rasterećena potrebe odlaska na šalter katastra iako je uknjižba automatska i javni beležnici elektronski dostavljalju isprave za upis nepokretnosti.

U sledećem izveštaju skok se očekuje u kategoriji izvršenja ugovora, jer Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji donosi novine kao što su e-aukcija i e-oglasna tabla u svrhu brže, jeftinije i transparentnije prodaje imovine, nije ušao u trku za rezultat u ovogodišnjem izdanju. U ovoj kategoriji nije bilo pomeranja, a ista pozicija u odnosu na 2019. zadržana je i u kategoriji prekogranične trgovine (23.), gde nije bilo reformskih pomaka.

Od zemalja u regionu, ispred Srbije samo Severna Makedonija i Slovenija

Na novoj Doing business listi, od Srbije su među ekonomijama regiona jedino uspešnije Severna Makedonija (17) i Slovenija (37), dok su iza ostale BiH (90), Albanija (82), Kosovo* (57), Hrvatska (51) i Crna Gora (50). Osim Srbije, napredak su ostvarile Hrvatska, skokom za sedam mesta (sa 58. na 51.) i Slovenija za tri (sa 40. na 37.). Pad su zabeležile Albanija za 19 mesta (sa 63. na 82.), Kosovo* (sa 44. na 57.), Severna Makedonija (sa 10. na 17.), BiH (sa 89. na 90.). Crna Gora je zadržala isto mesto (50).