Na putu do građevinske dozvole: šta muči državu, a šta investitore?
Izdavanje građevinskih dozvola već sedam godina sprovodi se u potpunosti elektronski, a većina investitora je zadovoljna uslugom i čak 73% daje najvišu ocenu organima koji sprovode ovu proceduru. To je pokazalo prvo istraživanje zadovoljstva korisnika jednom javnom elektronskom uslugom, koje su sproveli NALED i Agencija za privredne registre. Samo 2% ispitanika dalo je tzv. objedinjenoj proceduri izdavanja dozvola jedinicu, a najčešći razlog nezadovoljstva je probijanje rokova (70% odgovora).
Na isti izazov i u istom procentu ukazuju i službenici koji obrađuju zahteve (najčešće su to službenici u lokalnim samoupravama), a za to „krive“ otežanu saradnju sa tzv. imaocima javnih ovlašćenja (javna preduzeća i drugi organi koji izdaju uslove za gradnju i priključenje na njihovu infrastrukturu). Posebno ističu elektrodistribucije i službe katastra kao problematične. Osim probijanja rokova, kao izazove navode i neosnovano odbijanje da postupe po zahtevu ili zahtevanje dopune dokumentacije.
- Interesantno je da nasuprot investitorima i službenicima, čak dve trećine imaoca javnih ovlašćenja smatra da blagovremeno reaguju, vrednujući svoj rad najvišom ocenom. S druge strane, nalazi ankete pokazuju da je svega desetina izradila dokument kojim jasno definišu uslove za korišćenje infrastrukture, dok 41% ne objavljuje cenovnik pružanja svojih usluga - izjavila je Jasmina Radovanović, šefica Jedinice za imovinu i investicije u NALED-u, o rezultatima istraživanja sprovedenog u periodu septembar-februar.
Investitori su dali imaocima javnih ovlašćenja prosečnu ocenu četiri, pri čemu polovina daje najvišu ocenu. Nepoštovanje rokova i predugo čekanje na mišljenje, najčešće od strane elektrodistribucija, potreba da pozovu službenike ponaosob da bi proverili status svog predmeta i nesaglasnost oko iznosa taksi koje je potrebno platiti, najčešći su izazovi koje su ispitanici naveli u anketi.
Kada je reč o samoj aplikaciji za podnošenje zahteva, korisnici bi najviše želeli da softver pamti ranije unete podatke (32% odgovora), da je preglednija, brža i predlažu dodavanje novih funkcionalnostti.
- Kada je reč o poštovanju procedura, investitori očekuju da se bolje kontroliše poštovanje zakonskih rokova dok i obrađivači zahteva i službenici kod imalaca javnih ovlašćenja žele da ti rokovi budu duži. Takođe, i jedni i drugi traže povećanje broja ljudi koje angažuju na rešavanju predmeta – istakla je Radovanović.
Procedura izdavanja elektronskih građevinskih dozvola sprovodi se putem sistema koji vodi Agencija za privredne registre. Korisnici su veoma zadovoljni saradnjom s APR-om, a imaoci javnih ovlašćenja ovoj saradnji daju prosečnu ocenu 4,3. Radovanović ističe da je ovo prvi put da je jedan organ uveo upitnik o zadovoljstvu njegovim uslugama čime ukazuje interesovanje i spremnost za unapređenje, što bi trebalo da bude primer i model i za druge institucije.
Podaci istraživanja pokazuju da u čak 80% slučajeva, zahteve za dobijanje odobrenja za gradnju, u ime investitora podnose punomoćnici i zakonski zastupnici i 14% zahteva u svoje ime su podneli građani i preduzetnici.
Korisnici su najčešće pokretali proceduru za izavanje lokacijskih uslova (25% odgovora) i dobijanje rešenja za gradnju po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji. Sledi postupak za izdavanje građevinske dozvole (15%), kao i prijava radova (10%).
Reformu izdavanja građevinskih dozvola sprovelo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrasturkture, na inicijativu NALED-a. Uvođenje elektronske procedure pomoglo je da Srbija na nekadašnjoj Doing Business listi Svetske banke u ovoj kategoriji skoči sa 186. mesta (među 190 zemalja) u prvih 10 u svetu. Tokom realizacije reforme, NALED je sproveo obuke za više od 5.000 korisnika novog sistema i obezbedio donatorsku podršku za izradu potrebnog softvera.
