Pet vrsta parafiskala koji guše građane i privredu
Istraživanja NALED-a pokazala su da 52% privrednika u Srbiji smatra parafiskalne namete drugim najvećim opterećenjem poslovanja, iza poreza i doprinosa na zarade. Reč je o nametima za koje ne dobijaju protivuslugu države ili njena vrednost ne odgovara plaćenom iznosu.
NALED dugi niz godina ukazuje na problem i dosad je evidentirao 384 neporeskih nameta od kojih su 247 parafiskali i čak 72% tih nameta u nadležnosti je republičkog nivoa vlasti. Međutim, od 2012. kada je na osnovu analize NALED-a ukinuto 138 taksi i naknada, među kojima i firmarina za preduzetnike, država nije mnogo uradila na ovoj reformi. Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije je postavio nove rokove za konačno rešavanje ovog problema.
"NALED kao član radne grupe radi sa Ministarstvom finansija na tome da do kraja godine Vlada usvoji zakon o naknadama za upotrebu javnih dobara i izmeni regulativu o taksama kako bismo uredili pitanja ko i na koji način može da uvodi i određuje visinu taksi i naknada. Kako bi pitanje parafiskala bilo rešeno na održiv način, NALED predlaže uvođenje javno dostupnog onlajn registra u kojem će se naći svi nameti koji imaju saglasnost Ministarstva finansija i koji kao takvi mogu da se naplaćuju. Sve van registra privreda i građani ne bi bili dužni da plate i to bi uvelo transparentnost i samoregulaciju parafiskalnih nameta" – kaže Frederic Aubet, izvršni direktor kompanije CRH Srbija, članice Saveza za fer konkurenciju, i dodaje da je NALED evidentirao pet tipičnih vrsta parafiskalnih nameta:
Visina nameta ne odražava vrednost dobijene usluge – Doprinos za uređenje građevinskog zemljišta najbolje oslikava definiciju parafiskala jer se kod plaćanja ovog nameta ne dobija protivusluga države odgovarajuće vrednosti. Iznos doprinosa za gradnju u gradu, gde je infrastruktura već u velikoj meri izgrađena, znatno je veći nego pri gradnji u selu gde je potrebno više ulaganja za dovođenje vodovoda, kanalizacije ili puta, umesto da troškovi budu obratni.
Lokalne takse i naknade opšte namene – Naknada za zaštitu životne sredine primer je parafiskalnih nameta koje nameću lokalne samouprave. Reč je o naknadi koja je po svojoj prirodi porez. Novac od ove naknade nije direktno namenjen zaštiti životne sredine već ide u budžet za opšte potrebe, kao i svi porezi. Jedan od najpoznatijih nameta sličan naknadi za zaštitu životne sredine jeste i firmarina koju i dalje plaćaju velike kompanije.
Naplata prema vrednosti objekta – Naknada za dobijanje upotrebne dozvole tipičan je parafiskalni namet jer se njena visina određuje u procentualnom iznosu u odnosu na vrednost objekta (0,2%). Takođe, kada se odobrava izgradnja telekomunikacionog objekta, naknada ide do 0,3% predračunske vrednosti. Evidentno je da način određivanja iznosa ne prati stvarne troškove organa koji izdaje dozvolu već ekonomsku snagu klijenta. Dobra vest je da bi procentualno utvrđivanje trebalo da bude ukinuto izmenama Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Duple takse – Građani i privreda neretko su izloženi plaćanju dve takse za isti posao. Jedan od primera jeste taksa koju Narodna banka Srbije naplaćuje za tumačenje propisa iz njene nadležnosti. Problem je u tome što za tumačenje propisa već postoji republička taksa od 1.530 dinara za fizička i 12.490 dinara za pravna lica. Jednu od dve takse bi trebalo ukinuti.
Naknade javnih preduzeća – Sektorski zakoni koji propisuju obaveze javnih preduzeća dozvoljavaju im naplatu taksi i naknada u cilju finansiranja poslovanja. Problem je što su oblasti za koje mogu da uvode namete postavljene široko. Tako je Zakon o zaštiti prirode omogućio naplatu naknada u oblasti „turizma, ugostiteljstva, trgovine, usluga...“. Epilog je Odluka Srbijašuma o naknadama za Park prirode „Stara planina“ u kojoj su smišljena čak 92 nameta.