Rekordan broj zahteva za građevinske dozvole u 2025, ali sporije izdavanje
U Srbiji je tokom 2025. podneto ukupno 162.746 zahteva za građevinske dozvole, što je za 6% više nego prethodne godine, a otprilike za toliko je porasla i vrednost samih projekata, što ukazuje na nastavak rasta investicione aktivnosti. Ipak, lokalne samouprave su zabeležile blagi pad efikasnosti u izdavanju dozvola, a udeo rešenih predmeta u toku godine pao je sa 97% u 2024. na 94,6% u 2025, pokazuje najnovija analiza NALED-a, zasnovana na podacima Agencije za privredne registre.
Prema analizi NALED-a, najuspešniji gradovi u izdavanju dozvola za gradnju su Sremska Mitrovica, Sombor i Kruševac, a prate ih Smederevo, Zrenjanin, Čačak, Vršac, Kraljevo, Pirot i Kikinda. Kada je reč o opštinama, najbolji su Bogatić, Apatin i Ćuprija, a u top deset se nalaze i Svilajnac, gradska opština Mladenovac, Topola, Gornji Milanovac, Velika Plana, Kovin i Aleksinac.
Najveći porast zabeležen je kod potražnje lokacijskih uslova, za koje je podneto 20.923 zahteva, što je gotovo 8% više nego 2024. i rekord u poslednjih pet godina. Najbolji rezultati ostvareni su u poslednjem kvartalu, što ukazuje na pozitivan zamah, čiji nastavak se može očekivati i tokom 2026.
Sve lokalne samouprave su, u proseku, izdavale lokacijske uslove u roku od 21 dana, što potvrđuje usklađenost sa maksimalnim zakonski propisanim rokovima, imajući u vidu da je za njihovo izdavanje predviđen rok od pet radnih dana od trenutka pribavljanja svih neophodnih podataka od imaoca javnih ovlašćenja, koji su u obavezi da dostave odgovore u roku od 15 radnih dana. Na upotrebne dozvole se čekalo, u proseku, 13 dana, a na građevinske osam.
Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević ističe da NALED pruža podršku gradovima i opštinama u svom članstvu da unaprede efikasnost, kao i da je to jedan od važnijih uslova za dobijanje Certifikata za povoljno poslovno okruženje.
Podaci pokazuju da je tri četvrtine članica NALED-ovog Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem zabeležilo veći broj zahteva u odnosu na republički prosek, što je potvrda da opštine okupljene u ovom Klubu spadaju među najdinamičnije investicione sredine u Srbiji. Iako je ukupan godišnji nivo izdatih građevinskih dozvola ostao gotovo nepromenjen u odnosu na 2024, pozitivni trendovi su vidljivi krajem godine – u poslednjem kvartalu zabeležen je rast, a samo u decembru izdato je oko 11% više dozvola nego u istom periodu prethodne godine – kaže Vasiljević.
Analiza NALED-a pokazuje da dve petine lokalnih samouprava kasni sa izdavanjem dozvola, a kašnjenja su izraženija u gradovima (46%) nego u opštinama (38%). Na izdavanje građevinske dozvole u opštinama se čekalo u proseku 8,5 dana, dok je u gradovima za isti postupak potrebno oko 10 dana.
Takođe, izazov i dalje predstavljaju situacije u kojima se zahtevi vraćaju na tzv. usaglašavanje. U oko 11,7% slučajeva podneti zahtevi su vraćeni na doradu, a procenat dorada je nešto veći u gradovima nego u opštinama.
Elektronske građevinske dozvole prva su zaokružena javna elektronska usluga, uspostavljena 2016, na inicijativu i uz podršku NALED-a. Preporuka NALED-a je da se u narednom koraku u potpunosti uvede digitalizacija izrade urbanističkog planiranja i Centralni registar planskih dokumenata, kao preduslov za uspostavljanje E-Prostora, koji bi predstavljao iskorak ka većoj transparentnosti, efikasnosti i kvalitetu prostornog i urbanističkog planiranja.
Fotografija: Shutterstock
