Zorana Mihajlović rođena je 5. maja 1970. godine u Tuzli. Po završetku Prve ekonomske škole u Beogradu, kao đak generacije, upisala je Ekonomski fakultet, na kojem je diplomirala 1993, a doktorirala 2001. godine u oblasti energetike i ekonomije. Zvanje docenta na Univerzitetu „Džon Nezbit” stekla je 2008. godine, zvanje vanrednog profesora i prorektora za nauku 2011, a za redovnog profesora izabrana je 2016. godine. Autorka je i koautorka četiri knjige iz oblasti energetike i održivog razvoja. Objavila je više od dve stotine radova o problemima i mogućnostima razvoja srpskog energetskog sektora. Radila je u Prvoj ekonomskoj školi, „EPS–Elektroistoku”, na Aerodromu „Nikola Tesla” i Univerzitetu „Džon Nezbit”, na kojem je i danas zaposlena. Od 2004. do 2006. godine bila je savetnica potpredsednika Vlade Republike Srbije za energetiku. Savetnica za energetiku predsednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika bila je od 2010. do 2012. godine. Od 2012. do 2014. godine bila je guvernerka Srbije u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Za ministarku energetike, razvoja i zaštite životne sredine izabrana je 2012. godine, a od 2014. je potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U portfoliju ministarstva na čijem je čelu vrednost infrastrukturnih projekata iznosi približno 16 milijardi evra. U istom mandatu imenovana je za predsednicu Koordinacionog tela Vlade RS za rodnu ravnopravnost, kao i za odgovorno lice u ime Vlade za pitanje inkluzije Roma. Predsedava Zajedničkoj grupi Vlade RS sa zadatkom definisanja konkretnih mera za unapređenje pozicije Republike Srbije na listi Svetske banke o uslovima poslovanja (Doing Business) i Saveta stranih investitora. Predsednica je Koordinacionog tela za podršku praćenja realizacije projekata, ulaganja u rekonstrukciju i/ili izgradnju kliničkih zdravstvenih centara. Od 2018. godine članica je Savetodavnog odbora Svetske banke za rodnu ravnopravnost i razvoj, tela zaduženog da razmatra napredak postignut u rodnoj ravnopravnosti na globalnom nivou i daje preporuke za aktivnosti na osnaživanju žena i smanjivanju jaza između žena i muškaraca. Od formiranja Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 2014. godine, kojim i danas rukovodi, izgrađeno je više od 200 kilometara novih auto-puteva, rekonstruisano više od 200 kilometara pruga, započete su reforme javnih preduzeća i napravljen veliki iskorak u usklađivanju domaćeg zakonodavstva u oblasti saobraćaja i građevinarstva sa pravilima koja važe u Evropskoj uniji. Posebno dostignuće predstavljaju sprovedene sveobuhvatne reforme u oblasti građevinarstva, koje su rezultirale napretkom Srbije sa 186. na 10. mesto na svetu po izdavanju građevinskih dozvola na Duing biznis listi Svetske banke i poboljšanjem ukupnog rejtinga zemlje na listi sa 91. na 43. mesto za tri godine. U dvadesetpetogodišnjoj profesionalnoj karijeri dobila je više od 200 zahvalnica, povelja i priznanja, među kojima se posebno izdvaja „Reformator godine” u izboru Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Prvi put je ovu nagradu dobila 2014. godine za sveobuhvatne reforme u izdavanju građevinskih dozvola, a drugo priznanje, „Reformator 2016. godine”, dodeljeno joj je za decenijske reforme u ovoj oblasti. Članica je Saveta Univerziteta u Beogradu i Upravnog odbora Fonda za razvoj. Osnivač je NVO Ženska vlada, članica je Evropskog pokreta u Srbiji i organizacije East West Bridge. Pokretač je inicijative „Uposlimo hiljadu žena u ruralnim područjima”, koju Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost realizuje u saradnji sa Etno-mrežom i NALED-om.
