eProstor uklanja prepreke za investiranje u Srbiji
Srbija raspolaže sa više od 3.500 prostornih i urbanističkih planova, ali je u mnogim slučajevima potrebna njihova dodatna razrada radi izdavanja lokacijskih uslova i građevinskih dozvola. Kako ovaj postupak danas često traje predugo, investicije se odlažu i povećava se rizik od nelegalne gradnje, zbog čega NALED predlaže punu optimizaciju i digitalizaciju u postupku pripreme i donošenja planova, kroz uvođenje jedinstvenog sistema „eProstor“.
Ovaj sistem, kome bi prethodilo uvođenje funkcionalnog Centralnog registra planskih dokumenata, bi institucijama omogućio elektronsku razmenu informacija, izdavanje uslova i saglasnosti i istovremeni rad na izradi i izmenama planova, čime bi ceo proces urbanističkog planiranja bio značajno brži, predvidiviji i transparentniji.
Nova analiza NALED-a o pokrivenosti jedinica lokalnih samouprava prostornim i urbanističkim planovima, koja je izrađena uz podršku Vlade Švedske, u okviru projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za unapređenje konkurentnosti“, pokazuje da bi uvođenje eProstora, značajno doprinelo kvalitetu planiranja, uz kontinuiranu podršku i osnaživanje kapaciteta lokalnih samouprava.
- U istraživanju sprovedenom u 113 gradova i opština, 83% lokalnih samouprava navelo je da je njihova teritorija u potpunosti pokrivena planskom dokumentacijom, što ukazuje na relativno dobru teritorijalnu pokrivenost planovima u Srbiji. Međutim, značajan broj tih dokumenata donet je pre dužeg vremena i nije redovno ažuriran, pa često ne odražava aktuelne razvojne potrebe niti je u potpunosti usklađen sa važećim propisima i planovima višeg reda. Dodatni izazov su nedostatak urbanista na lokalu, ograničeni finansijski i tehnički resursi za upravljanje planskom dokumentacijom, česte izmene propisa, kao i nedovoljna uključenost građana – rekla je vodeća savetnica za imovinu i investicije u NALED-u Jasmina Radovanović.
Kada je reč o digitalizaciji, iako više od 90% lokalnih samouprava poseduje planove u elektronskom obliku, istraživanje pokazuje da se u većini slučajeva radi o osnovnim digitalnim fajlovima, bez standardizovane strukture i bez integracije u GIS bazu (Geografski informacioni sistem), što ograničava mogućnosti analize, razmene podataka i njihove šire upotrebe u procesu donošenja odluka, te onemogućava punu transparentnost prema javnosti.
Uspostavljanjem centralizovane digitalne platforme omogućilo bi da se svi dokumenti čuvaju i ažuriraju na jednom mestu, u elektronskom obliku, dostupnom nadležnim institucijama i javnosti. Time bi se unapredila koordinacija između republičkog, pokrajinskog i lokalnog nivoa, a država bi imala bolju osnovu za donošenje infrastrukturnih, investicionih i razvojnih odluka.
Za građane i privredu, najveća korist bila bi upoznatost sa sadržajem usvojenih urbanističkih planova i mogućnost da se na njihove nacrte pravovremeno reaguje i daju komentari. Umesto da se informacije o nameni zemljišta, ograničenjima gradnje ili statusu plana traže od više institucija, eProstor bi omogućio transparentan uvid u važeće planove i pokrenute inicijative za izmenu planskog dokumenta ili podnete zahteve za građevinsku dozvolu.
Uporedna praksa potvrđuje da zemlje koje imaju funkcionalne digitalne registre planske dokumentacije, poput Slovenije i Hrvatske, lakše obezbeđuju transparentnost i koordinaciju u prostornom planiranju. Analiza pokazuje da Srbija ne treba mehanički da preuzima tuđe modele, ali treba da iskoristi dobre prakse drugih zemalja - jasnu podelu odgovornosti između nacionalnog i lokalnog nivoa, jedinstvenu digitalnu evidenciju, GIS standarde, javnu dostupnost podataka i kontinuiranu podršku opštinama i gradovima.
Izvor fotografije: Shutterstock
