Region ulaže u solarnu energiju: Struja sa krova, a ne iz uvoza

U vreme energetske krize, klimatskih izazova i sve većih računa za struju, širom Evrope razvija se model koji građanima i privredi nudi održiva rešenja - energetske zajednice. U Srbiji i regionu ovaj koncept tek treba da zaživi, a potencijali su veliki. 

– Energetske zajednice su udruženja građana, lokalnih vlasti, malih i srednjih pravnih lica koja zajednički proizvode, dele i koriste energiju, najčešće iz obnovljivih izvora. Umesto da budemo samo potrošači, možemo postati i proizvođači – i tako aktivno učestvovati u energetskoj tranziciji – ističe Jasmina Radovanović, vodeća savetnica za imovinu i investicije u NALED-u. 

U Evropi danas postoji više od 10.000 ovakvih zajednica sa preko dva miliona članova i više od 10 GW instaliranih kapaciteta. Radovanović objašnjava da energetske zajednice donose brojne benefite – od ušteda na računima za struju do smanjenja emisije CO₂. 

– Zajedničko investiranje, deljenje troškova instalacije, bolja pregovaračka pozicija na tržištu, energetska nezavisnost – sve to čini ovaj model atraktivnim i za građane i za privredu – objašnjava ona. 

Pored individualne koristi, ovaj model doprinosi da se energetska mreža održi stabilnom, posebno u periodima najveće potrošnje i smanjuje potrebu za uvozom energije. Prema dostupnim analizama, naš region ima odlične potencijale za razvoj energetskih zajednica sa više od 1.200 kWh solarne radijacije po kvadratnom metru godišnje, a povrat investicije u solarne sisteme može biti za samo pet do šest godina. To otvara vrata lokalnoj proizvodnji energije i većoj energetskoj samostalnosti zajednica. 

To su već prepoznale i četiri lokalne samouprave iz Hrvatske i Srbije koje će do polovine februara 2026. godine instalirati solarne elektrane na 30 javnih objekata, postaviti 13 pametnih autobuskih stajališta i modernizovati javnu rasvetu korišćenjem energetski efikasnih rešenja. Projekat prekogranične saradnje „Energetski efikasne zajednice“, vredan više od dva miliona evra, sprovode grad Subotica i hrvatske opštine Vladislavci, Gorjani i Strizivojna uz podršku NALED-a i finansijsku pomoć Evropske unije. 

Nakon završetka ovog projekta, Subotica će dobiti prvu efikasnu energetsku zajedinicu. Ipak, put do  udruživanja građana, preduzetnika i lokalnih samouprava u zajedničku proizvodnju struje u Srbiji nije jednostavan. Potrebno je čak 18 dozvola,  jer zakon ne prepoznaje posebnu proceduru za formiranje energetske zajednice. 

– Postojeća regulativa nameće gotovo iste obaveze kao za velike energetske projekte, iako se najčešće radi o malim lokalnim inicijativama. Neophodno je pojednostaviti procedure, omogućiti podsticaje i formirati jedinstvenu kontakt tačku – tzv. one-stop-shop – koja bi olakšala osnivanje i upravljanje ovim zajednicama – poručuje Radovanović. 

Ona dodaje da u našoj zemlji zajednička potrošnja i proizvodnja enenergije među članovima još  nije jasno regulisana, a nedostatak podsticaja i subvencija dodatno otežava razvoj ovog koncepta. Ako budemo pametno usmeravali sredstva iz fondova EU i razvijali lokalne kapacitete, energetske zajednice mogu biti jedan od ključnih instrumenata zelene tranzicije, poručuje Radovanović. 

Naša sagovornica na kraju podseća da je tokom prošle godine ispunjena jedna od preporuka iz Sive knjige koja se odnosi na unapređenje položaja kupaca-proizvođača električne energije. Digitalizacijom 27 usluga pretežno u oblasti obnovljivih izvora energije, delimično je ostvarena reforma o potpunoj digitalizaciji i centralizaciji procedura, kao i o ujednačavanju postupanja svih ogranaka Elektrodistribucije Srbije u procesu priključenja energetskih objekata na mrežu.