Švedska iskustva kao model za razvoj energetskog sistema Srbije
Studijska poseta Švedskoj, organizovana u okviru projekta "Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za veću konkurentnost" pružila je predstavnicima institucija, privrede i stručne javnosti iz Srbije priliku da se upoznaju sa naprednim rešenjima u oblasti održive energetike, digitalizacije energetskog sistema, integracije obnovljivih izvora energije i razvoja pametnih gradova.
Tokom posete delegacija je imala niz sastanaka sa predstavnicima švedskih institucija, kompanija i istraživačkih centara, sa ciljem razmene iskustava i sagledavanja modela koji bi mogli da budu relevantni za dalji razvoj energetskog sistema Srbije.
Ambasadorka Švedske u Srbiji Šarlot Samelin istakla je da razvojna saradnja Švedske obuhvata i projekte sa NALED-om, kao i razmenu znanja koja treba da doprinese ekonomskom razvoju Srbije.
- Za Švedsku je važno da podeli iskustva u primeni visokih standarda zaštite životne sredine, kao i model saradnje vlade, javnih agencija, proizvođača i potrošača energije, kako bi Srbija mogla da pronađe inspiraciju za reformu sopstvenog energetskog sistema - navela je Samelin.
Direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević ocenio je da Srbija ima veliki potencijal za inovacije u elektroenergetskom sistemu.
- Naš elektroenergetski sistem je relativno zastareo, postoji veliki pritisak da se uskladimo sa standardima Evropske
unije, a sa druge strane imamo velike kapacitete u IT sektoru i inovacionom ekosistemu. NALED podržava domaće startapove koji razvijaju rešenja za unapređenje elektroenergetskog sistema, uključujući primenu veštačke inteligencije za preciznije predviđanje potrošnje i proizvodnje električne energije - rekao je Vasiljević.
U okviru programa, delegacija je posetila kompaniju SWECO, gde se govorilo o energetici, hidroenergiji, biogasu, energetskoj efikasnosti, baterijskim sistemima, prenosu i distribuciji energije. Sa predstavnicima Svenska Kraftnät-a, operatera prenosnog sistema, razgovaralo se o balansiranju elektroenergetskog sistema, integraciji obnovljivih izvora energije, fleksibilnosti mreže i ulozi baterijskih skladišta. Poseta kompaniji Ellevio bila je posvećena digitalizaciji distributivnog sistema, upravljanju podacima, integraciji solarnih sistema, električnih vozila i primeni AI tehnologija u energetici.
Tokom posete Ministarstvu klime i preduzeća Švedske predstavljeni su ciljevi švedske energetske i klimatske politike, uključujući dekarbonizaciju, energetsku bezbednost, razvoj obnovljivih izvora energije i nuklearnih kapaciteta. Sa kompanijama Statkraft, Fortum i H&M razgovaralo se o PPA ugovorima, odnosno dugoročnim ugovorima o kupovini energije iz obnovljivih izvora, koji predstavljaju važan instrument za stabilnost cena i sigurnost snabdevanja.
Poseban fokus bio je na baterijskim sistemima, fleksibilnosti mreže i digitalnim alatima. Kompanije VIM Energy Systems i Flower predstavile su rešenja za skladištenje energije, optimizaciju potrošnje i trgovinu električnom energijom uz korišćenje softverskih platformi i veštačke inteligencije. Predstavnici EKN, SEK i Business Sweden govorili su o finansijskim instrumentima, garancijama i podršci bankabilnim zelenim projektima.
Delegacija je posetila i Kraljevski tehnološki univerzitet KTH i institut RISE, gde je razgovarano o istraživačkim projektima, stabilnosti elektroenergetskih mreža, digitalnim blizancima, baterijskim sistemima i energetskim zajednicama. U Stokholmu su predstavljeni i primeri održivog urbanog razvoja kroz projekte Stockholm Royal Seaport i Norra Djurgårdsstaden, sa fokusom na daljinsko grejanje, energetsku efikasnost zgrada, zelenu infrastrukturu, reciklažu, korišćenje energije iz data centara i razvoj klimatski neutralnih urbanih zona.
Studijska poseta pokazala je da iskustva Švedske mogu biti dragocena za Srbiju u oblastima energetske tranzicije, razvoja tržišta električne energije, većeg učešća obnovljivih izvora, primene baterijskih sistema i jačanja saradnje javnog i privatnog sektora. Posebno je istaknuto da planiranje energetskih kapaciteta više nije samo pitanje konkurentnosti, već i energetske bezbednosti.
