Vreme je za plaćanje eko-takse

Poslednjeg dana jula većem delu privrede ističe rok za podnošenje prijave radi plaćanja naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, poznatije i kao eko-taksa. Iznosi koje će privrednici morati da izdvoje kreću se od 5.000 do dva miliona dinara, ali ni ove godine neće zavisiti od toga koliko zaista zagađuju zajednički životni prostor već od veličine njihovog biznisa, kao i od delatnosti u kojoj posluju.

- U Srbiji još nije primenjeno načelo „zagađivač plaća“ gde trošak srazmerno snose oni koji najviše ugrožavaju životnu sredinu. Oni koji puno zagađuju, za naknadu izdvajaju iznos koji nije u skladu sa stvarnim količinama štetnih gasova koje emituju i plaćaju isto kao i oni koji su uložili značajna sredstva u postavljanje postrojenja za prečišćavanje tako da ulaganje u ekologiju nije stimulisano. Zbog toga je potrebno reformisati ovu naknadu i resornom ministarstvu ponudili smo predlog rešenja – kaže potpredsednica NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine i direktorka Ekostar, Paka Bojana Perić.

Prema njenim rečima, prvi korak je da se naknada za zaštitu i unapređenje integriše u naknadu za zagađenje, te da pribvredni subjekti onda ovakvu integrisanu naknadu plaćaju po stvarnoj količini zagađenja. Uz to, trebalo bi proširiti listu obveznika koji bi plaćali integrisanu naknadu tako što bi se uključili obveznici iz lokalnih registara izvora zagađenja i dopunila lista štetnih materija za koju se plaća naknada. Predlog je i da se visina naknade po toni emisije postepeno povećava u naredne tri godine (po 10%) do dostizanja realnih vrednosti, ali i kao stimulans privrednicima da je umanje ulaganjem u postrojenja za prečišćavanje.

Prema uredbi koja propisuje visinu eko-takse, 5.000 dinara platiće mikro preduzeća i preduzetnici u sektoru trgovine, bilo da su prodavnice hrane, butici, prodavnice igračaka, cvećare, apoteke. Tu su i restorani, kafići, čak i veb portali. Eko-taksu moraju da plate i vlasnici frizerskog salona, fitnes ili sportskog kluba, oni koji „drže“ stomatološku ordinaciju, vrtić, bilo kakvu školu, turističku ili računovodstvenu agenciju, advokatsku kancelariju...

U male zagađivače spadaju i hoteli, banke, telekomunikacione kompanije, železnica, vazdušni saobraćaj i još drugih delatnosti, ali ako je reč o malim, srednjim ili velikih preduzećima, iznos naknade povećava se na 50.000, 125.000 ili 500.000 dinara. Država kao male zagađivače vidi i svoje institucije – centralnu banku, sudove, PIO i RFZO, odbranu i druge organe javne uprave.

U srednje zagađivače svrstan je najveći deo poljoprivrede, deo prerađivačke industrije i energetike, građevinarstvo, saobraćaj i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama (iznos naknade kreće se u rasponu od 10.000 do milion dinara). Među velikim zagađivačima su poljoprivreda (uzgoj živine i svinja), rudarstvo i veći deo prerađivačke industrije i energetike (iznos naknade ide od 20.000 do dva miliona dinara).

Pozitivan pomak predstavlja činjenica da se prijave podnose elektronskim putem lokalnim poreskim administracijama. Nakon dve naknade dodatno unapređenje bi se postiglo uvođenjem procedure u kojoj bi privrednici sami radili obračun naknade prema količini emisija i elektronski plaćali obavezu. Lokalne poreske administracije bi samo kontrolisale ispravnost uplata i bile bi rasterećene nepotrebne izrade velikog broja rešenja.

U sadašnjoj proceduri, privrednici pre plaćanja moraju da sačekaju dobijanje rešenja o visini naknade. Uz to, ako kompanija posluje u više opština (a neke od njih, kao što su telekomunikacioni operateri, banke, trgovinski lanci rade i u više od 100 ili 150), ne mogu da podnesu objedinjenu prijavu već to moraju da učine za svaki grad i opštinu ponaosob i da novac uplate na isto toliko računa.