Zašto „legalizacija“ sada ima šansu

Novim Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima uvodi se digitalizovan i pojednostavljen postupak koji omogućava upis prava svojine za oko 4,8 miliona nelegalnih objekata u Srbiji, što predstavlja jednu od ključnih preporuka NALED-a preko 10 godina. 

– Ova „legalizacija“ suštinski nije legalizacija, već upis prava svojine na nepokretnostima, a urbanistička pitanja rešavaće se naknadno. Cilj je da se stanje u svojinskim evidencijama uskladi sa faktičkim stanjem, kako bi faktički vlasnici mogli da raspolažu objektima i koriste ih kao sredstva obezbeđenja na osnovu kojih bi dobijali povoljne uslove kredita, priključili se na komunalne sisteme i dobili dozvole da legalno rekonstruišu ili nadograde objekte – objašnjava Dušan Vasiljević, direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u. 

Digitalizacija i ubrzanje postupka legalizacije duži niz godina je jedna od deset prioritetnih preporuka NALED-ove Sive knjige, a upis prava svojine koji donosi novi zakon predstavlja osnovu za identifikovanje vlasnika i obezbeđivanje odgovornosti za način kako se objekti koriste i održavaju. Upisom faktičkih vlasnika objekata u svojinske evidencije stvaraju se uslovi za potpun i tačan tzv. poreski katastar, što je doprinos finansiranju lokalne infrastrukture kroz porez na imovinu. 

Građani od 8. decembra 2025. do 5. februara 2026. mogu da podnose prijave za upis prava svojine na nepokretnostima, a lokalne samouprave pružaju stručnu pomoć i tehničku podršku u ovom procesu. Na sajtu svojnasvome.gov.rs su dostupne najnovije informacije, uputstva i odgovori na najčešća pitanja. 

Sprovođenje postupka povereno je Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam, uz koordinaciju sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Republičkim geodetskim zavodom i lokalnim samoupravama. 

NALED je u svojim preporukama za sveobuhvatno rešavanje imovinsko-pravnih odnosa iz 2023. godine predložio tzv. konvalidaciju kao deo specijalnog mehanizma za usklađivanje Katastra nepokretnosti i faktičkog stanja. Na ovaj način građani bi mogli da ostvare upis prava svojine na nepokretnostima u situacijama u kojima to sada nije moguće u skladu sa važećim propisima. 

- Pitanje evidentiranja i upisa nelegalnih objekata je veliki, ali ne i jedini deo kontingenta nerešenih imovinsko-pravnih odnosa na nepokretnostima koji sputava naš privredni razvoj i ugrožava pravnu sigurnost građana. Verujem da će se konvalidacija pokazati kao bitan deo rešenja za stotine hiljada nepokretnosti koje se godinama nalaze u pravnom vakuumu budući da nisu i ne mogu biti upisane na faktičke vlasnike jer za to nedostaje pravni osnov – naveo je Vasiljević. 

Preporuke NALED-a odnose se i na pravičnije oporezivanje imovine, efikasnije upravljanje državnom imovinom, optimizovanje postupka komasacije poljoprivrednog zemljišta i racionalnije sprovođenje eksproprijacije. Sve ove preporuke tiču se nepokretnosti čija se vrednost meri stotinama miliona ili milijardama evra, zbog čega je razvojni potencijal rešavanja njihovog pravnog statusa ogroman. 

Uz uklanjanje administrativnih prepreka za gradnju, neophodno je jačati i efikasnost u suzbijanju nelegalne gradnje. Redovni snimci iz vazduha mogli bi da pomognu u otkrivanju i dokazivanju bespravne gradnje, ali i da deluju preventivno. 

– Svaka nelegalna građevina je ožiljak na licu naših gradova i opština. Ako država ovaj put sprovede zakon onako kako je najavljeno, to će biti važan korak ka pravnoj sigurnosti i uređenom tržištu nepokretnosti – zaključio je Vasiljević.