CIPS Connect: Kako digitalne tehnologije i AI otvaraju vrata globalnog tržišta za srpske startape i kompanije
Kako da domaće kompanije i startapi iskoriste potencijal digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije kako bi se pozicionirale na međunarodnom tržištu – bila je centralna tema panela „CIPS Connect: Next-Gen Tech“ u okviru Biotech Future Foruma. Događaj, organizovan kroz Capital Innovation Point Serbia (CIPS) – deo evropske mreže digitalnih habova, okupio je predstavnike naučno-tehnoloških parkova, istraživačkih institucija i biznisa sa ciljem ubrzanja digitalne transformacije malih i srednjih preduzeća i startapa. Učesnici panela razmotrili su modele saradnje između nauke i privrede, mogućnosti koje nude evropski projekti i grantovi, kao i načine za podsticanje inovacija i jačanje konkurentnosti domaćeg tehnološkog sektora.
– Naši istraživači i inovativne kompanije suočavaju se sa većim izazovima nego njihove evropske kolege - čak i kašnjenje od nekoliko dana u uvozu materijala može odlučiti o uspehu na tržištu. Nedostatak venture kapitala i podrške ‘biznis anđela’ dodatno otežava razvoj, iako država ulaže u inovacije. Potrebno je unaprediti finansijsku podršku iz privatnog sektora i ubrzati administrativne procese kako bi naši inovatori mogli da konkurišu globalno – istakao je dr Dušan Vasiljević, direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u.
Direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd dr Marija Milić istakla je da je veštačka inteligencija postala važan faktor razvoja evropske privrede i da Srbija mora pratiti ovaj trend kroz jačanje regulative i podršku inovativnim kompanijama.
– Najnoviji podaci pokazuju da 43% firmi već koristi AI, što je skok za oko 10% u odnosu na prošlu godinu, a procena je da će do 2030. godine gotovo svaka kompanija u Evropi koristiti ove tehnologije. To jasno ukazuje da i u Srbiji moramo više raditi na razumevanju prednosti i izazova primene veštačke inteligencije, ali i na razvoju regulative koja neće sputavati inovacije. Naša prednost je u visoko kvalifikovanim stručnjacima koje imamo i zato verujemo da je važno jačati male biznise i startape koji nude rešenja i za domaće i za globalno tržište – objašnjava Milić.
Koordinator za inovacije i razvoj projekata u Naučno-tehnološkom parku Novi Sad, dr Vladimir Todorović dao je primer Južne Koreje koja je sistemski radom došla do velikog uspeha u ovoj oblasti.
– Ključna reč je saradnja: univerziteti, instituti, industrija, startapi i investitori moraju biti povezani, uz podršku države. Samo kroz ovakvu integraciju nauke i privrede možemo osigurati da inovacije zaista stignu na tržište. CIPS je primer toga, kao međunarodni projekat kroz koji će proći 130 kompanija i putem koga je članovima omogućeno da testiraju svoje modele i iskoriste najsavremeniju tehnologiju koja je na raspolaganju – saopštio je Todorović.
Na značaj povezivanja naučno-istraživačkih institucija i privrede kao i na značaj ulaganja u nauku i istraživanja ukazao je naučni saradnik Instituta za fiziku u Beogradu dr Vladimir Petrović.
– Prema podacima Eurostat-a, Srbija se po nivou ulaganja u nauku i istraživanja nalazi ispod evropskog proseka. Tokom prethodnih godina postoji trend rasta državnog ulaganja u nauku i istraživanja, ali je potrebno da taj rast u narednom periodu bude još dinamičniji kako bi sustigli razvijene zemlje. Ono što predstavlja deficitaran segment jeste ulaganje kompanijskog sektora, kako kroz partnerstva sa naučno-istraživačkim organizacijama, tako i u smislu sopstvenih istraživačko-razvojnih aktivnosti, kao i nedostatak direktne saradnje između nauke i privrede - te je tome u narednom periodu potrebno posebno posvetiti pažnju kroz sistemska rešenja – ocenio je Petrović.
Govoreći o značaju primenjenog istraživanja projektni menadžer kompanije Tecnalia Serbia dr Miloš Kostić istakao je da se konkurentnost gradi spajajući znanje i praktičnu primenu sa fokusom na inovacije.
– Kako bismo sustigli druge evropske zemlje, nama je potrebano značajno veće javno ulaganje u inovacije. Na nivou čitavog regiona, Fond za inovacione delatnosti Srbije se koristi kao primer dobre prakse. Mi bismo to trebali da iskoristimo i u svakom ciklusu dupliramo veličinu Fonda, sve dok se ne stvori kritična masa uspešnih primera koji će privući privatne investicije. Nažalost dešava se suprotno i taj trend moramo preokrenuti – rekao je Kostić.
Projekat CIPS, koji je kofinansiran od strane Evropske unije, čine konzorcijum koji se sastoji od Naučno-tehnološkog parka Beograd kao koordinatora projekta, zajedno sa partnerima – NALED-om, Naučno-tehnološkim parkom Novi Sad, kompanijom Data Cloud Tehnology i Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu, uz Elektrotehnički fakultet u Beogradu i Institut za fiziku kao pridruženim partnerima.
