Nova EU pravila o održivosti izazov za 8.000 preduzeća u drvnoj industriji

Gotovo 8.000 preduzeća u drvnoj industriji i povezanim delatnostima, koja zapošljavaju oko 45.000 ljudi, moraće da prilagodi poslovanje novim EU pravilima o održivosti i cirkularnosti kako bi zadržala konkurentnost na evropskom tržištu. Iako je 72% kompanija iz sektora orijentisano na izvoz, a više od 60% plasira proizvode u Evropsku uniju, svest o novim zahtevima i dalje je veoma niska, pokazalo je novo istraživanje NALED-a. 

Prema podacima Analize održivosti drvnog lanca snabdevanja u skladu s ESG standardima, koja je rađena u okviru projekta “Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za veću konkurentnost”, koji sprovodi NALED, uz podršku Vlade Švedske, tek 18% privrednih subjekata upoznato je sa principima održivosti, a još manji broj ih zaista primenjuje u poslovanju. Dodatno, 89% kompanija nije upoznato sa relevantnom EU regulativom, dok najveći broj privrednika, čak i kada im se pomenu konkretni propisi, ne zna da oni postoje. 

– Drvna industrija je jedan od sektora koji može da bude važan pokretač razvoja domaće ekonomije, ali samo ako na vreme prepoznamo promene koje dolaze sa evropskog tržišta. Pored porekla sirovina, jedan od ključnih aspekata održivosti lanaca snabdevanja je upotreba alternativnih sirovina i materijala. Od kompanija koje su učestvovale u istraživanju samo 13% koristi u proizvodnji reciklirane materijale, a čak 62% dobija pitanja o poreklu od svojih kupaca ili partnera. Iako nekoliko EU propisa direktno utiče na domaću privredu, primetno je da nedostaju kapaciteti da se ti zahtevi razumeju i primene – rekao je Uroš Milosavljević, partner u KPMG-u i član Nadzornog odbora NALED-a. 

Poseban izazov predstavlja EU regulativa o proizvodima koji ne doprinose deforestaciji, poznata kao EUDR. Ona može značajno da utiče na kompanije koje posluju u drvnoj industriji i izvoze na evropsko tržište, zbog čega je neophodno definisati koja institucija će se baviti ovom temom, kako će se pružati podrška privredi i da li Srbija treba da razmatra razvoj sopstvenog mehanizma za proveru porekla sirovina. 

Jedan od prvih koraka trebalo bi da bude jačanje kapaciteta kompanija za izveštavanje o održivosti. Srbija se trenutno nalazi u fazi izmena Zakona o računovodstvu, ali postoji rizik da će direktna obaveza izveštavanja obuhvatiti mali broj kompanija. Prema procenama, ukoliko se evropska direktiva bude samo formalno preuzela, obavezu izveštavanja moglo bi da ima oko 20% kompanija, dok bi u praksi taj broj mogao da bude i jednocifren. 

Zato je jedna od prvih preporuka Analize uspostavljanje jasnog okvira koji bi pokazao kompanijama, bankama, investitorima i institucijama šta se smatra održivim poslovanjem, kao i u kom pravcu treba razvijati zelene poslovne modele. 

Takođe, kako bi se dugoročno podstakao razvoj održivih praksi i konkurentnost kompanija, potrebno je znati šta se uvozi, pod kojim pravilima i kako se dokazuje poreklo sirovina, za šta je neophodno razviti integrisano digitalno rešenje za sledljivost proizvoda kroz ceo lanac vrednosti, posebno imajući u vidu evropske zahteve za digitalni pasoš proizvoda i upravljanje podacima. 

Kao važni instrumenti za razvoj održivog tržišta prepoznaju se i zelene javne nabavke, eko-dizajn i ekološki znak. Iako u Srbiji postoji koncept dobrovoljnog ekološkog znaka, neophodno je uspostaviti podsticajne mehanizme koji bi povećali tražnju za održivim materijalima i proizvodima. Bez takvog stimulansa, kompanije nemaju sigurnost da će ulaganja u održivu proizvodnju biti prepoznata na tržištu. 

Analiza ocenjuje i da novi Program razvoja cirkularne ekonomije mora da se prevede iz strateškog okvira u konkretnu primenu i održive poslovne modele u drvnoj industriji. Za to su potrebni ambiciozniji ciljevi u oblasti cirkularnosti, imajući u vidu da se u Srbiji trenutno samo 1% materijala vraća u cirkularne tokove, naspram oko 10% u Evropskoj uniji, dok 80% otpada završava na deponijama, u poređenju sa oko 20% u EU.