Predstavljanje novog predsedništva i preduslovi za formiranje energetskih zajednica u fokusu sednice Saveta za održivu energetiku

Uspostavljanje energetskih zajednica u Srbiji, potrebe lokalnih samouprava u energetskoj tranziciji i stavovi privrede o dugoročnim ugovorima o otkupu električne energije (PPA ugovori) bile su tri najvažnije teme svečane sednice Saveta za održivu energetiku, formiranog pod pokroviteljstvom Vlade Švedske. Na sednici je predstavljeno predsedništvo Saveta koje čine Neda Lazendić, direktorka kompanije Windvision i predsednica Saveta, Saša Pavlović, gradonačelnik Požarevca i potpredsednik Saveta i vanr. profesor dr Mileta Žarković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu i potpredsednik Saveta.  

Ambasadorka Švedske u Srbiji Šarlot Samelin izjavila je da održiva energija predstavlja strateški prioritet za dalji razvoj i napredak zemlje, jer se ulaganjem u čistu energiju gradi otpornost, podstiču inovacije i podržava dugoročni rast. – Savet za održivu energetiku formiran je uz podršku Vlade Švedske u okviru projekta Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za unapređenje konkurentnosti. Smatramo ga korisnom i važnom platformom za umrežavanje privatnog i javnog sektora – poručila je Samelin. 

Savetnik ministarke rudarstva i energetike za obnovljive izvore energije Rade Mrdak naveo je u kontekstu energetskih zajednica da zakon daje jasan obris strukture odnosa unutar njih i podsetio da ove zajednice ne smeju biti profitne organizacije, što pruža mogućnost da zajednica bude formirana kao udruženje građana ili kao zadruga. 

– Krajem godine nas očekuju izmene Uredbe o snabdevanju električnom energijom kojom će se detaljnije definisati preuslovi osnivanja energetskih zajednica i pravila raspodele energije između članova zajednice, a nakon toga sledi faza implementacije. Nadamo se da će se pojaviti donatori koji će kroz grantove pomoći građanima u početnoj fazi dok se tržište još formira – istakao je Mrdak.  

Koordinatorka Saveta za održivu energetiku i vodeća savetnica za imovinu i investicije u NALED-u Jasmina Radovanović podsetila je da se rad Saveta odvija u širem ESG kontekstu, u skladu sa principima odgovornog upravljanja, društvene odgovornosti i zaštite životne sredine i klimatske održivosti. – Ove vrednosti su i osnova zelene tranzicije kojoj Srbija teži i koju moramo svi zajedno da podržimo kroz kvalitetne javne politike, međusektorski dijalog ali i kroz konkretne lokalne inicijative – navela je. 

Kako bi se energetske zajednice u Srbiji razvile, na sednici su iznete preporuke koje obuhvataju potrebu da se unapredi zakonska regulativa, kreira jedinstvena kontakt tačka za izdavanje dozvola („one-stop shop“) kao dodatna podrška osnivanju energetskih zajednica i potrebu da se prilagodi poreska i cenovna politika. Lokalne samouprave spadaju među prve poželjne članove energetske zajednice. 

Jedna od tema sednice bilo je predstavljanje rezultata istraživanja o potrebama lokalnih samouprava u energetskoj tranziciji. Rezultati ukazuju da polovina samouprava već sprovodi projekte lokalne energetske tranzicije, a ocenili su da im je potrebna dodatna podrška u tehničkoj obuci i kapacitetima osoblja, obezbeđivanju finansiranja i strateškom planiranju i usvajanju lokalnih energetskih ili klimatskih planova. 

Ponovo se pričalo o dugoročnim ugovorima o snabdevanju električnom energijom. Ovakav model dugoročne ugovorne saradnje zaključuje se između proizvođača i potrošača električne energije i definiše uslove unapred definisanih uslova prodaje i kupovine električne energije po ceni povoljnijoj od tržišne. Analiza o PPA ugovorima koju je NALED sproveo u junu ove godine pokazuje da je više od polovine kompanija (63%) upoznato sa ovakvim ugovorima, ali ih većina (74%) u praksi nije do sada koristila. Kao najveće prepreke naveli su nerazvijenost tržišta (38%) i nedostatak znanja i proizvođača (13%). 

Kao prepreka za PPA ugovore da dobiju masovniju primenu u Srbiji, je nemogućnost direktnog ugovaranja proizvođača i kupaca za šta su potrebne regulatorne izmene, a dodtno je neophodno sprovesti edukativnu kampanju ka investitorima prednostima ovih ugovora. 

– Zaista verujem da Srbija ima kapacitet da postane lider zelene tranzicije na Zapadnom Balkanu ako povežemo privatni sektor, akademsko znanje i državu kao donosioca odluka kroz jasna i predvidljiva pravila – zaključila je Neda Lazendić, predsednica Saveta.