Opštine jugoistoka i jugozapada Srbije šampioni u izdavanju elektronskih građevinskih dozvola
Opštinama na jugoistoku i jugozapadu Srbije u proseku je potrebno svega pet radnih dana za izdavanje građevinskih dozvola po čemu su najuspešnije u našoj zemlji. Brzinu rešavanja zahteva unapredili su u poslednjih devet meseci za čak 37% zahvaljujući obukama u okviru projekta podrške implementaciji sistema e-dozvola u 34 lokalne samouprave juga Srbije koji su uz podršku Evropske unije i Vlade Švajcarske sproveli NALED i Evropski PROGRES u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ove opštine značajno su ispred Vojvodine i Beograda gde je prosek izdavanja građevinske dozvole devet dana, kao i istočne (sedam) i centralne i zapadne Srbije (šest dana). Takođe, drugi su najuspešniji region u efikasnosti rešavanja zahteva s obzirom na to da su od 7.000 primljenih predmeta obradili čak 93% (poboljšanje od 13 procenata) dok su učešće negativno rešenih zahteva smanjili sa 40% na 16%.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović, izjavila je da je rezultat projekta da 34 grada i opštine na jugu Srbije danas izdaju građevinske dozvole skoro dva puta brže nego kad je prvi put uvedena e-dozvola, a taj region je danas među najboljima u Srbiji u ovoj oblasti.
"Razgovorali smo o budućoj saradnji, posebno o radu na uvođenju elektronske razmene podataka prilikom izrade i usvajanja planskih dokumenata, kao i o reformi katastra, što će biti prioritet Ministarstva u narednom periodu jer tako stvaramo sve preduslove za lakše investiranje i brži privredni rast" - izjavila je Mihajlovićeva nakon sastanka s organizacijama i predstavnicima opština uključenim u projekat održanog danas u Vladi Srbije.
"Uz finansijsku podršku Evropske unije i Vlade Švajcarske, Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) je pružila podršku Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u uvođenju sistema za elekronsko izdavanje dozvola, ali i u drugim brojnim oblastima od značaja za razvoj infrastrukture, kao što je izrada tehničke i planske dokumentacije. Uz podršku donatora nastavićemo saradnju sa Vladom Republike Srbije u različitim oblastima infrastrukture a sve sa krajnjim ciljem da se unapredi poslovno okruženje i poboljša konkurentnost Srbije" - istakao je Grem Tindal, direktor UNOPS centra u Srbiji i menadžer programa Evropski PROGRES.
Od 1. septembra 2016. do 31. maja ove godine NALED i Evropski PROGRES su u opštinama obuhvaćenim projektom sproveli 28 obuka kroz koje je prošlo više od 200 zaposlenih u lokalnim samoupravama koji obrađuju predmete, kao i 200 projektanata koji u ime investitora podnose zahteve putem portala eDozvole.
Tokom projekta sprovedene su tri analize i osmišljene preporuke za unapređenje organizacione strukture odeljenja za urbanizam u lokalnim samoupravama, unapređenje zakonskog i podzakonskog okvira u oblasti gradnje, kao i samog elektronskog sistema za podnošenja zahteva.
"NALED je kao inicijator uvođenja e-dozvola i jedan od kreatora elektronskog sistema pomogao jačanju kapaciteta lokalnih odeljenja za urbanizam i postigli smo rezultate koji značajno unapređuju poslovni ambijent i atraktivnost opština jugoistoka i jugozapada za investitore. Primera radi, Vranje je na početku projekta imalo svega jedan zahtev podnet elektronski, da bi na kraju od 360 zahteva realizovali 93%. Najveći napredak u efikasnosti obrade od 66% ostvario je Brus, a najuspešnija opština u izdavanju dozvola je Bujanovac sa 99% rešenih predmeta" – rekla je potpredsednica UO NALED-a Dragana Čukić.
Evropski PROGRES jedan je od najvećih razvojnih programa u Republici Srbiji koji podržava održivi razvoj 34 lokalne samouprave na jugoistoku i jugozapadu zemlje. Sredstva za realizaciju Programa obezbeđuju dva velika donatora – Evropska unija i Vlada Švajcarske, zajedno sa Vladom Republike Srbije. Program sprovode Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) – koji je u Srbiji do danas realizovao gotovo 300 infrastrukturnih projekata u vrednosti od 20 miliona evra i Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU) pri Ministarstvu finansija RS.