Reformska agenda Srbije: U oblasti poslovnog okruženja ostvareno pet od osam koraka
Srbija je u oblasti poslovnog okruženja ispunila pet od osam obaveza iz Reformske agende koje prati civilno društvo, ali tri koraka ostaju neostvarena, dok do kraja godine ističe rok za još sedam, od ukupnih 26 koraka u okviru cele oblasti. To su zaključili predstavnici Podgrupe za poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora na drugom sastanku održanom u hibridnom formatu.
Podgrupa deluje u okviru Međusektorske radne grupe za praćenje sprovođenja Reformske agende, koju je uspostavio Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, a čiji rad vodi Centar za evropske politike. Reformska agenda Republike Srbije za period 2024-2027. godine predstavlja ključni dokument za sprovođenje reformi u oblasti Instrumenta Evropske unije za reforme i rast za Zapadni Balkan, kojim je finansijska podrška Srbiji uslovljena ispunjavanjem definisanih reformskih koraka.
Međusektorska radna grupa okuplja organizacije civilnog društva, poslovna udruženja i nezavisne stručnjake. Kroz nezavisne izveštaje i preporuke doprinosi transparentnosti i odgovornosti u sprovođenju reformi, kao i dijalogu sa institucijama Srbije i Evropskom unijom.
U drugom nezavisnom izveštaju u kojem su praćeni reformski koraci zaključno sa 30. junom 2026. godine, međusektorska radna grupa je potvrdila održivost ranije ostvarenih rezultata u finansiranju istraživača i inovativnih kompanija, usklađivanju sa Uredbom o Evropskom konzorcijumu za istraživačku infrastrukturu i finansiranju projekata ruralne infrastrukture.
Napredak je usledio i u oblasti državne pomoći, nakon što je Vlada u junu usvojila Inventar državne pomoći 2017-2026. god i Akcioni plan za usklađivanje šema državne pomoći. Ipak, Srbija još nije ispunila obaveze koje se odnose na objavljivanje ugovora zaključenih na osnovu međudržavnih sporazuma, izmene Poslovnika Vlade u delu sprovođenja javnih rasprava i usvajanje Zakona o komasaciji zemljišta.
Učesnici su ukazali na nedovoljnu dostupnost informacija i podataka koji omogućavaju nezavisnu proveru napretka u realizaciji reformi, posebno kada je reč o projektima ruralne infrastrukture i reformskim koracima vezanim za državna preduzeća, zbog čega će Podgrupa dodatne informacije zatražiti od nadležnih institucija. Otvorili su i pitanje načina računanja grejs perioda, odnosno dodatnog roka za naknadno ispunjavanje reformskih koraka koji nisu ostvareni u predviđenom roku, kao i mogućnosti da se kvantitativni koraci ocenjuju kao delimično ostvareni, a radna grupa je o tome zatražila pojašnjenje od Evropske komisije.
Podgrupa je razmotrila i sedam reformskih koraka za čije je ispunjenje rok do decembra 2026, koji obuhvataju unapređenje upravljanja javnim investicijama, uslove za imenovanje organa upravljanja i uspostavljanje interne revizije u državnim preduzećima, promenu pravne forme javnih preduzeća, povećanje udela privrede u izdacima za istraživanje i inovacije, finansiranje projekata ruralne infrastrukture i stručni nadzor u postupku komasacije zemljišta.
Međusektorska radna grupa će finalizovati drugi izveštaj nakon razmatranja komentara Delegacije EU i nadležnih institucija i predstaviti ga na plenarnoj sednici u novembru. Delegacija EU, institucije Srbije i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji trebalo bi do kraja godine da održe i trilateralni sastanak.
Ključna poruka sastanka je da se uspeh reformi ne meri samo usvajanjem propisa i strateških dokumenata, već njihovom doslednom primenom i konkretnim rezultatima. Transparentnost i dostupnost podataka zato su ključni za nezavisnu proveru napretka, posebno imajući u vidu da od ispunjavanja reformskih koraka zavisi i isplata finansijske podrške Evropske unije namenjene Srbiji.
Podgrupa za poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora nastaviće nezavisno da prati sprovođenje Reformske agende, sa posebnim fokusom na reformske korake koji dospevaju do kraja 2026. godine, kao i na one koji nisu ostvareni u predviđenim rokovima.
