Regenerativna poljoprivreda kao oslonac održivog ESG okvira

Kako regenerativna poljoprivreda može da ojača održivi ESG okvir i ponudi efikasne odgovore na klimatske izazove bila je centralna tema okruglog stola koji je NALED, kao zvanični EIT Food Hub za Srbiju, organizovao uz podršku Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju i u saradnji sa organizacijom Donau Soja. Cilj događaja bio je da se kroz dijalog javnog i privatnog sektora istakne značaj ovakvih praksi i pronađu zajednička rešenja za unapređenje politika i regulativa u oblasti održive poljoprivrede.

Okrugli sto okupio je poljoprivredne proizvođače, kompanije iz primarne proizvodnje i prehrambene industrije, trgovinske lance, distributere hrane, finansijske organizacije i naučnoistraživačke institucije, kao i predstavnike Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Aktivnosti u oblasti agrarne politike predstavio je rukovodilac grupe za ratarsku proizvodnju u sektoru za Agrarnu politiku Milan Ćuprić.

Učesnicima su predstavljeni preliminarni rezultati uporedne analize nutritivnih vrednosti proizvoda iz regenerativne i konvencionalne proizvodnje, koju NALED sprovodi sa Institutom FINS uz podršku Vlade Švedske. Istaknuta je potreba za nastavkom istraživanja u narednim godinama kako bi se prikupilo više podataka i utvrdilo postoje li značajne razlike u nutritivnom sastavu.

Istaknute su preporuke NALED-ove Sive knjige koje se odnose na na to da se model regenerativne poljoprivrede uvrsti u novu strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, ali i drugim propisima poput Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i podzakonskim aktima. Predloženo je i da proizvođači koji primenjuju regenerativne metode dobiju direktnu podršku i mogućnost investicionih podsticaja za nabavku opreme.

Jedan od ključnih zaključaka je da je potrebno uložiti više u transfer znanja i edukaciju svih aktera u lancu „od njive do trpeze“. Učesnici su naglasili važnost razvoja digitalnih rešenja za praćenje parametara zemljišta i biljaka, što je osnov za precizno upravljanje resursima i povećanje produktivnosti. Istaknuta je i potreba za jačanjem demonstracionih farmi koje bi praktično prikazale kako izgleda proizvodnja u skladu sa praksama regenerativne poljoprivrede.

Bankarski sektor izrazio je spremnost da pruži povoljnije kreditne linije proizvođačima koji primenjuju održive metode, ali je ukazano na izazove poput nedostatka edukacije i nepostojanja jasnog regulatornog okvira za monitoring i verifikaciju praksi.

Učesnici su se saglasili da bi razvoj sertifikacione šeme za regenerativnu poljoprivredu omogućio objektivnu potvrdu kvaliteta proizvoda, otvaranje prostora za specifične subvencije i dobijanje bolje tržišne cene. Takođe, zaključeno je da je neophodno dodatno povezati naučnoistraživačke institucije, privredu i individualne poljoprivrednike kako bi se ojačala konkurentnost i unapredile veze u lancu snabdevanja hranom.

Okrugli sto potvrdio je da regenerativna poljoprivreda predstavlja važnu priliku za unapređenje održivosti, smanjenje klimatskih rizika i razvoj modernog, konkurentnog prehrambenog sistema u Srbiji.