Za održivu poljoprivredu najvažniji su ljudi
Ulaganje u ljude najviše utiče na dugoročnu konkurentnost i otpornost poljoprivrednog sektora, a unapređenje radnih prava, bolji položaj žena i mladih u ruralnim sredinama i veća podrška ranjivim grupama prioriteti su za dalji razvoj prehrambene industrije u Srbiji, poručeno je na panelu „Društveni uticaj u poljoprivrednim lancima snabdevanja“.
Državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Danijela Mirjanić istakla je da migracije iz ruralnih sredina u urbane ostavljaju posledice u vidu smanjenja broja poljoprivrednika i gazdinstava, zbog čega postoji dodatna potreba za podrškom razvoju ruralnih sredina.
- Ministarstvo nastoji da ravnomerno usmerava podsticaje svim granama poljoprivrede, od stočarstva do voćarstva i ratarstva. Posebnu pažnju posvećujemo položaju žena na selu, pa prilikom dodele subvencija dodatno bodujemo one slučajeve gde je žena nosilac gazdinstva – izjavila je Mirjanić.
Izvršna direktorka kompanije Carnex Tamara Penjić je navela da je socijalna komponenta ESG standarda najvažnija ali i najkompleksnija za sistem „od njive do trpeze“.
- Ljudi su naš osnovni resurs i svesni smo da njih na prvom mestu moramo da učinimo zadovoljnim kako bi sistem mogao da posluje. Radimo na tome da obezbedimo ista prava za sve zaposlene, od onih koji rade u primarnoj proizvodnji, do radnika u logistici i prodaji. Takođe je važno da u lancu vrednosti svako primenjuje ESG standarde i zato imamo kriterijume koje moraju da ispune i male i velike kompanije sa kojima sarađujemo – rekla je Penjić i napomenula da je bitan aspekt održivog poslovanja obuhvata saradnju sa lokalnom zajednicom.
Načelnica Kancelarije za poljoprivredu u opštini Gornji Milanovac Milka Nedeljković navela je da je ova opština lider u Srbiji po visini iznosa koji se izdvajaju za poljoprivredu i dodala da je Strategija ruralnog razvoja koju imaju za period od 2023. do 2029. godine važan strateški dokument za ovu oblast.
- Kancelarija za poljoprivredu je formirana 2016. godine i služi kao servis građanima iz 63 naseljena seoska mesta i za 5.600 poljoprivrednika na terenu. Kroz lokalne akcione grupe, koju smo formirali u saradnji sa gradom Čačkom 2019. godine, posvećeni smo razvijanju ruralnih sredina i nadamo se da će u budućnosti biti rasprostranjene širom Srbije – rekla je Nedeljković.
Vanredna profesorka na Fakultetu za poljoprivredne nauke i hranu u Skoplju dr Emelj Tuna podvukla je da su migracije na području Zapadnog Balkana jedan od najvećih izazova za ruralne sredine, navodeći primer Severne Makedonije iz koje se oko 30% populacije iselilo.
- Istovremeno, 60% žena u ruralnim sredinama je opterećeno teretom neplaćenog rada. Potrebno nam je još dobrih podataka o ženama na selu na osnovu kojih bi donosioci odluka mogli da donose politike koje bi odgovorile na stvarne potrebe i koje bi zaustavile trend migracija – saopštila je ona.
Poljoprivrednik i osnivač portala Poljoprivredne novosti Miloš Stojanović osvrnuo se na izazove sa kojima se mladi u selima suočavaju kao što su nestabilno tržište, niske otkupne cene, nedostatak kapitala i radne snage i slaba infrastruktura koja direktno utiče na kvalitet života.
- Potrebno je da se subvencije po hektaru diverzifikuju i prilagode visokoproduktivnim granama na manjim površinama poput voćarstva, povrtarstva i cvećarstva. Takođe, podrška nezaposlenim ženama na selu kroz fond za zdravstveno i socijalno osiguranje bi im pružila sigurnost, ali je neophodna jasna strategina razvoja ruralnih sredina i veća uključenost mladih u kreiranje politika kako bi ostali na selu i gradili život u svojoj zajednici – zaključio je Stojanović.
