Socijalni kriterijumi u javnim nabavkama ključ podrške ranjivim grupama: Nedostatak obaveza, znanja i smernica koči napredak
Na panelu posvećenom razvoju socijalnih kriterijuma u javnim nabavkama u okviru Core Days konferencije, stručnjaci iz regiona saglasili su se da su „socijalne nabavke“ moćan mehanizam za podršku ranjivim grupama i inkluziji, ali da njihova primena u praksi i dalje zaostaje zbog nedostatka jasnih obaveza, smernica i kapaciteta naručilaca. Iako socijalna ekonomija u EU predstavlja značajan segment tržišta i zapošljava milione ljudi, u regionu tek mali broj tendera uključuje društvenu dimenziju.
Oana Voda, ekspertkinja za javne nabavke iz Rumunije, podsetila je da u Evropi posluje 4,3 miliona socijalnih preduzeća, što je 10% ukupnog broja biznisa u EU, a zapošljavaju čak 11,5 miliona ljudi.
Uprkos tome, samo 1 do 5% javnih nabavki uključuje socijalne kriterijume ili rezervisane ugovore.
„Rumunija je 2023. donela strategiju za unapređenje socijalnih nabavki, ali to i dalje nije isto što i socijalno održiv ugovor. Pokušavamo da prepoznamo prepreke i da vidimo kako će sve izgledati u praksi“, navela je Voda, dodajući da su kompanije tek počele da uvode socijalne aspekte u zahteve i tendersku dokumentaciju.
Kao ključne prepreke istakla je nedostatak zakonske obaveze, nedostatak ekspertize i strah službenika od lične odgovornosti i sankcija i nedostatak konkretnih smernica, jer opšte preporuke EU nisu dovoljne.
„Ako ljude ne naučite kako da primene socijalne kriterijume, oni će se toga plašiti“, rekla je Voda, ističući da sa NALED-om radi na izradi praktičnih primera za primenu ovih kriterijuma.
Farisa Kuprejović iz Direktorata za javne nabavke u Crnoj Gori podsetila je da je Crna Gora zatvorila Poglavlje 5 u pregovorima sa EU.
„Cena kod nas ne sme biti jedini kriterijum, ali socijalni parametar ne sme da prelazi 5%“, objasnila je i dodala da su ključni preduslovi za uvođenje socijalnih kriterijuma istaknuti su profesionalizacija službenika, specijalizovane obuke i ček-liste za praćenje primene kriterijuma.
Predstavnica Caritasa Andrijana Nikolić istakla je da je najveća vrednost socijalnih nabavki to što pružaju stabilnost pružaocima usluga socijalne zaštite i ranjivim grupama zaposlenim u socijalnim preduzećima.
„U Srbiji je oko 57 socijalnih preduzeća sa ukupno 1.300 zaposlenih, od čega je čak 1.000 osoba sa invaliditetom. Socijalne javne nabavke daju im podsticaj, ali ih u praksi nema dovoljno“, ističe Nikolić.
Izazovi koje je navela uključuju nelojalnu konkurenciju, nefer postupanje naručilaca i obustavljanje nabavki zbog neznanja.
Predložila je uvođenje obavezujućeg procenta rezervisanih nabavki ili obaveznih socijalnih kriterijuma tamo gde je moguće povezati ih sa predmetom nabavke.
Jelena Vlahović iz Kancelarije za javne nabavke Srbije ocenila je da je zemlja u poslednjih pet godina ostvarila značajan napredak, posebno od uspostavljanja Portala javnih nabavki.
„Privredni subjekti koji krše radna prava mogu biti isključeni iz postupka. Kroz izvršenje ugovora možemo uključiti marginalizovane grupe“, rekla je Vlahović.
Kancelarija je do sada organizovala najmanje dve obuke godišnje, objavila tri modela konkursne dokumentacije i kroz obuke ukazivala na praktičnu primenu socijalnih aspekata.
Najavila je pripremu novog modela nabavke i razmenu iskustava sa zemljama EU.
Predstavnica grada Sombora Marijana Rilke istakla je da je Sombor nedavno primenio socijalni kriterijum u nabavci usluga uništavanja ambrozije, gde je obavezano da 10% angažovanih radnika bude iz kategorije teže zapošljivih lica preko 50 godina.
„To su bile osobe koje je ponuđač zaposlio pre dobijanja ugovora, a mi smo pratili njihovu isplatu i kontinuitet zaposlenja“, objasnila je Rilke.
Poručila je da bi najefikasnije rešenje bilo zakonsko uvođenje obaveze da naručilac koji ima više od 10 nabavki godišnje mora da sprovede bar jednu sa socijalnim kriterijumima.
„Prvih mesec dana bi izazvalo paniku, ali posle bi se sistem stabilizovao. Važno je da osetljive grupe znaju da grad misli na njih“, zaključila je.
