Solidarna preduzeća dobijaju svoj zakon posle više od 10 godina

Posle decenijskog rada na Nacrtu zakona o solidarnom preduzetništvu, Srbija je na putu da konačno postavi pravni okvir u ovoj oblasti u kojoj posluje skoro 1.200 preduzeća. Zakon će pomoći dugoročno nezaposlenim, žrtvama nasilja, osobama s invaliditetom, beskućnicima, povratnicima sa odsluženja kazni i drugim osetljivim grupama građana da lakše dođu do posla, kao i da se postavi osnov za dalji razvoj solidarne ekonomije u zemlji.

Prema statistici, na evropskom tržištu prisutno je dva miliona solidarnih preduzeća (poznatih i kao socijalna) koja upošljavaju oko 11 miliona radnika, odnosno 6% ukupnog broja zaposlenih u EU. 

- U Srbiji je na ovaj način do radnog mesta došlo tek 10.000 lica ili manje od 0,4% ukupno zaposlenih, a ključne prepreke nalaze se u nedostatku regulative i podsticaja, koji bi stimulisali i olakšali ulaganja u ovakva preduzeća, kao i svesti o tome koje sve probleme društva i pojedinaca solidarna preduzeća mogu da rešavaju. Cilj ovog zakona je da definiše termin solidarne ekonomije i uslove za sticanje statusa solidarnog preduzeća, kako bi svi subjekti koji deluju u ovoj oblasti mogli da steknu taj status, kao preduslov da od države, opština i drugih potencijalnih finansijera dobiju finansijsku podršku u svom poslovanju, kao i da ostvare poreske olakšice i vrednovanje u javnim nabavkama. – kaže Neven Marinović, izvršni direktor Smart kolektiva, člana NALED-a.

Prema njegovim rečima, zakon će imati pozitivan uticaj i na uključivanje drugih ključnih aktera koji su neophodni za razvoj socijalnog preduzetništva, kao što su finansijske institucije, međunarodne organizacije i donatori, koji će moći lakše da kreiraju posebne instrumente i programe za ove kategorije. Takođe, u sistem podrške moći će da se uključi i privatni sektor, koji će ova lica moći da prepozna i uključi u svoje lance nabavke.

Glavna odlika solidarnih privrednih subjekata je da se osnivaju kao rezultat privatne inicijative s ciljem da ponude održiva rešenja za razvoj zajednica, kroz socijalne inovacije, inovativne proizvode u oblasti zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije, socijalnog uključivanja i u drugim oblastima u domenu održivog razvoja. 

Tako nacrt novog zakona propisuje da subjekt solidarnog preduzetništva ukoliko ostvari dobit,  50% te dobiti mora da uloži nazad u preduzeće, bilo kroz zapošljavanje dodatnih korisnika iz osetljivih kategorija bilo kroz razvoj novih proizvoda i usluga, dok se upravljanje zasniva na demokratskim principima i daje pravo glasa korisnicima. U slučaju gašenja solidarnog preduzeća, njegova imovina prelazi u ruke drugog subjekta s ovim statusom.

Marinović dodaje i da je važna novina to što će status solidarnog preduzeća, osim preduzetnika i privrednih društava, moći da steknu i udruženja građana, fondacije, i zadruge, čija je poslovanje i društvena misija u skladu s pravilima propisanim zakonom. 

Nacrt zakona je finalizovan i očekuje se zakazivanje javne rasprave, a rezultat je javno-privatnog dijaloga, unutar radne grupe koju je formiralo Ministarstvo za rad, u kojoj su aktivno učešće imali Koalicija za razvoj solidarne ekonomije, NALED i drugi predstavnici civilnog sektora, uz podršku Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje. 

Zašto se na zakon čeka više od 10 godina? Radna grupa formirana je još 2010, a procenjuje se da je uz nedostatak javno-privatnog dijaloga, jedna od prepreka u donošenju zakona bila i opreznost resornog ministarstva da ne predloži zakon koji bi omogućio zloupotrebe pri ulaganju u solidarna preduzeća. Akteulni Nacrt zakona je otklonio taj rizik, tako što obezbeđuje punu transparentnost u poslovanja subjekata solidarnog preduzetništva i trošenja sredstava podsticaja. 

Dodatno, svi podaci o statusu preduzeća, trošenju i dobijanju sredstava od vlasti i donatora, biće javno dostupni preko portala Agencije za privredne registre, uvidom u elektronske izveštaje o poslovanju koji će se evidentirati u registrima koje vodi ta agencija. Resorno ministarstvo će voditi listu solidarnih preduzeća koja su zloupotrebila svoj status, a koja će se formirati na inicijativu samih subjekata solidarnog preduzetništva, koji imaju najbolji uvid u poslovanje u ovoj oblasti. Odluku o stavljanju na tu listu i skidanju sa te liste donosiće telo Vlade u koje će ravnomerno biti uključeni predstavnici institucija i nevladinog sektora.