Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, naslednik prestola, rođen je na jugoslovenskoj teritoriji pošto je britanska vlada po naređenju premijera Ser Vinstona Čerčila proglasila apartman 212 hotela Kleridžiz za jugoslovensku teritoriju. Njegova Svetost Patrijarh srpski Gavrilo krstio je novorođenog Prestolonaslednika u Vestminsterskoj opatiji, a kumovi su bili Kralj Džordž VI i NJ.V. Kraljica Elizabeta II. NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar školovao se u školi Triniti (Njujork, SAD), Mari Žozeu (Marie-José), Švajcarska, Le Rozeju (Le Rosey), Švajcarska, Vojnoj akademiji Kalver (Culver Military Academy), Indijana, SAD, Gordonstonu (Gordonstoun School), Škotska i Milfildu (Millfield), Engleska. Potom je stupio u Kraljevsku vojnu akademiju Velike Britanije. Od 1966. godine, kao oficir britanske vojske u kojoj je napredovao do čina kapetana, služio je u 16./5. puku Kraljevskih Kopljanika na Bliskom Istoku, u Italiji, Zapadnoj Nemačkoj i Severnoj Irskoj. Pošto je napustio vojnu službu 1972. godine, Prestolonaslednik Aleksandar, koji govori nekoliko jezika, posvetio se međunarodnoj poslovnoj karijeri. Godine 1991. Prestolonaslednik Aleksandar u pratnji svoje supruge NJ.K.V. Princeze Katarine i sinova NJ.K.V. Princa Petra, NJ.K.V. Princa Naslednika Filipa i NJ.K.V. Princa Aleksandra doputovao je u Srbiju. Tom prilikom oduševljeno su ih pozdravile stotine hiljada ljudi koji u Prestolonasledniku vide oličenje svega najboljeg za demokratsku budućnost u obliku ustavne parlamentarne monarhije. Pre revolucionarnih promena 5. oktobra 2000, Prestolonaslednik je posetio Srbiju 1992, 1995. i 2000. godine. On je takođe posetio Crnu Goru i Kosovo i Metohiju 1999. godine, a Bosnu i ponovo Crnu Goru 2000. godine. Prestolonaslednik sa porodicom živi u Kraljevskom dvoru u Beogradu od jula 2001. godine. Kao ubeđeni borac za demokratiju i ljudska prava, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo je odlučio 1989. godine da se veoma aktivno pridruži borbi svog naroda da se oslobodi nasleđa decenija diktature i autoritarnih režima. Prestolonaslednik Aleksandar imao je sastanke i bio u stalnom kontaktu sa demokratskom opozicijom i demokratski orijentisanim ljudima širom bivše Jugoslavije. U novembru 1999. godine Prestolonaslednik je sazvao u Budimpešti veliku konferenciju demokratske opozicije. Posle Budimpešte, usledio je sastanak u Banja Luci u januaru 2000. godine. U aprilu iste godine Prestolonaslednik je sazvao veliki ključni skup u prestonici Grčke, Atini.Posle konferencije u Atini, Prestolonaslednik i vođe opozicije prisustvovali su simpozijumu u Školi za državnu upravu „Džon Kenedi“ Univerziteta Harvard. Ovi sastanci doveli su do ubedljive izborne pobede tadašnje srpske opozicije na septembarskim izborima 2000. godine. Prestolonaslednik Aleksandar neumorno doprinosi saradnji i jedinstvu među demokratskim političkim strankama u procesu preobražaja svoje otadžbine u jedno istinski demokratsko društvo za sve građane, bez obzira na njihovo političko ubeđenje, veroispovest i etničko poreklo. Njegovo Kraljevsko Visočanstvo venčao se 1972. godine u Vilamanrike de la Kondesa (Villamanrique de la Condesa) u Španiji sa Njenim Carskim i Kraljevskim Visočanstvom Princezom Marijom da Glorijom od Orleana i Bragance, iz brazilskog Carskog Doma. U tom braku rođena su tri sina: najstariji – Princ Petar – rođen 1980. godine u Čikagu, u američkoj državi Ilinois, i blizanci – NJ.K.V. Princ Naslednik Filip i Princ Aleksandar – 1982. godine u Ferfaksu, u američkoj državi Virdžinija. Brak je okončan 1983. godine. Prestolonaslednik se oženio 1985. godine u Londonu Katarinom Batis iz Atine. Kum na venčanju bio je Njegovo Veličanstvo grčki Kralj Konstantin, a svedok je bio NJ.K.V. Princ Tomislav od Jugoslavije, stric Prestolonaslednika Aleksandra. Venčanje je obavljeno u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Londonu. 15. maja 2015, dekretom predsednika Republike Fransuske, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar odlikovan je najvišim francuskim odlikovanjem, ordenom Legije časti u rangu komandira. Prestolonaslednik i njegova porodica žive u Kraljevskom Dvoru u Beogradu od 17. jula 2001. godine.

Miloš Vučević rođen je 1974. godine u Novom Sadu. Osnovnu školu „Vasa Stajić” pohađao je u Novom Sadu, a potom je završio Gimnaziju „Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu i diplomirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 1999. godine, sa prosečnom ocenom 8,84. Po završetku gimnazije 1993/94. godine, odlazi na služenje vojnog roka u Vranje, a potom u Gnjilane. Advokaturom se bavi od 1999. godine u porodičnoj advokatskoj kancelariji. Predsednik je Gradskog odbora Srpske napredne stranke Novi Sad. Za predsednika Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Novom Sadu izabran je na izborima unutar stranke na lokalnom nivou održanim 2011. godine i 2017. godine. Za gradonačelnika Grada Novog Sada izabran je u septembru 2012. godine, nakon čega prestaje da se bavi advokatskim poslom. Bio je član Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) od 2015. do 2016. godine. Nakon lokalnih izbora 2016. godine, u drugom uzastopnom mandatu je izabran za gradonačelnika Novog Sada, a 2020. godine treći put je izabran za gradonačelnika, što se dogodilo prvi put u istoriji grada. Potpredsednik Srpske napredne stranke postaje 2021. godine. Za predsednika Srpske napredne stranke izabran je 27. maja 2023. godine. Bio je potpredsednik Vlade i ministar odbrane u mandatu od oktobra 2022. do maja 2024. godine. Dobitnik je više priznanja, među kojima i povelje počasnog senatora Senata privrede Srbije 2014. godine. Iste godine dobija i nagradu „Kapetan Miša Anastasijević”, koja mu je uručena kao lideru gradske uprave, za promociju evropskih vrednosti života u Novom Sadu. Dve godine kasnije, 2016. godine, te vrednosti su potvrđene i proglašenjem Novog Sada za Omladinsku prestonicu Evrope 2019. i Evropsku prestonicu kulture 2021. Dobitnik je priznanja „Bela golubica” u okviru programa „Tesla Global foruma”. Nosilac je Ordena Svetog vladike Maksima Eparhije sremske, kao i gramate priznanja i zahvalnosti Eparhije bačke za izuzetan doprinos u razvoju duhovnog i crkvenog života, a u 2022. godini dobio je najveće priznanje Srpske pravoslavne crkve - Orden Svetog Save drugog stepena. Pored pravnih nauka, istorija i geografija su njegove omiljene društvene oblasti. Pasionirani je ljubitelj fudbala i sporta. Slobodne trenutke najviše voli da provodi u prirodi, u ribolovu. Govori engleski jezik. Oženjen je Majom, otac Mihaila i Danila.

Ana Brnabić rođena je 1975. godine u Beogradu. Poseduje master diplomu (MBA) sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije i više od deset godina rada sa međunarodnim organizacijama, stranim investitorima, lokalnim samoupravama i javnim sektorom u Srbiji. U avgustu 2016. godine izabrana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije, i tu funkciju je obavljala do izbora za predsednicu Vlade. Predsednica je Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije i republičkog Saveta za nacionalne manjine, kao i potpredsednica republičkog Saveta za reformu javne uprave. Kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave radila je na bržem sistemskom uvođenju elektronske uprave u Srbiji, u cilju efikasnijeg rada državne uprave i lokalne samouprave, direktnom podizanju kvaliteta života građana Srbije, izgradnji modernije i transparentnije uprave i borbi protiv korupcije. Dva najznačajnija projekta koje je realizovala u ovom segmentu tokom svog mandata jesu projekat e-Beba („Bebo, dobro došla na svet”) i e-ZUP (puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku). Kao predsednica Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije, u svakodnevnim konsultacijama sa IT industrijom iz Srbije, start-ap i inovacionim kompanijama, razvila je Akcioni plan i krenula u njegovu brzu primenu. U okviru borbe protiv sive ekonomije, bila je zadužena za realizaciju nagradne igre „Uzmi račun i pobedi”, u kojoj je učestvovalo više od 40 odsto građana Srbije, i koja je rezultirala značajno povećanom svešću o značaju borbe protiv sive ekonomije. Članica je grupe „Novi lideri za Evropu” u okviru Svetskog ekonomskog foruma. Pre izbora u Vladu Srbije, bila je direktorka kompanije „Kontinental vind Srbija” (Continental Wind Serbia – CWS), gde je radila na realizaciji investicije vredne 300 miliona evra u vetropark u opštini Kovin. Učestvovala je u osnivanju i bila prva izvršna direktorka, kao i članica Upravnog odbora neprofitne fondacije Peksim. Bila je angažovana u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Bila je zamenica direktora Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, ekspertkinja na Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji i viša koordinatorka Programa za ekonomski razvoj opština. Aktivno je učestvovala u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine. Postaje članica, a potom i predsednica Upravnog odbora NALED-a. Dobitnica je brojnih priznanja za razvojne projekte na kojima je radila, promociju društveno-odgovornog poslovanja i tolerancije.

Vladislav Cvetković je Direktor za poslovno savetovanje u „PricewaterhouseCoopers“ u Beogradu od 2013. godine. Obavljao je funkciju Direktora Agencije za Privatizaciju u periodu 2009 – 2013, rukovodeći svim poslovima u Agenciji, uključujući i unapređenja regulative privatizacije. U periodu 2001-2007. angažovan je u Narodnoj Banci Srbije i Agenciji za osiguranje depozita, kao savetnik Guvernera i vodeći savetnik za privatizaciju banaka. U ovom periodu vodio je veći broja projekata vezanih za reformu bankarskog sektora i bio direktno uključen u formulisanje i uspešno sprovođenje strategije i samu privatizaciju značajnih finansijskih institucija u Srbiji, kao i rukovodilac projekta najveće privatizacije u Srbiji do danas (akvizicija Mobi63 od strane Telenora). U periodu 2004-2005. obavljao je funkciju člana Saveta Narodne Banke Srbije, a 2006–2009. funkciju Predsednika Upravnog Odbora Komercijalne banke. U periodu 1994-2000. radio na poslovima finansijskog konsaltinga u Deloitte-u. Na Ekonomskom Fakultetu u Beogradu izvodio je nastavu na katedri za Poslovne finansije i računovodstvo.

Vlastimir Vuković na poziciji predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke nalazi se od pravnog spajanja NLB i Komercijalne banke, koje je završeno u aprilu 2022. godine. Za predsednika Izvršnog odbora Komercijalne banke imenovan je u februaru 2021, kako bi upravljao jednim od najzahtevnijih procesa u srpskom finansijskom sektoru, ali i šire - integracijom Komercijalne banke sa NLB Bankom i NLB Grupom. Iskustvo i ekspertizu za složen proces spajanja različitih sistema, poslovnih kultura i vrednosti, ali i najboljih poslovnih praksi i rešenja za klijente obe banke, Vlastimir Vuković je stekao tokom više od dve decenije rada u finansijskom i bankarskom sektoru. Na poziciju predsednika Izvršnog odbora Komercijalne banke došao je nakon sedam godina provedenih na poziciji člana Izvršnog odbora NLB Banke, zaduženog za komercijalnu i razvojnu funkciju, kako u segmentu poslovanja sa stanovništvom, tako i u poslovanju sa privredom. Pre toga, bio je član Izvršnog odbora Banca Intesa zadužen za segment poslovanja sa stanovništvom i malim preduzećima, a bio je i zamenik predsednika Izvršnog odbora Vojvođanske banke i predsednik Izvršnog odbora Intesa Leasinga. Vlastimir Vuković bio je i predsednik Udruženja lizing kompanija Srbije, kao i prvi predsednik Odbora za lizing i osiguranje Saveta stranih investitora. Trenutno je član upravnih odbora Srpske asocijacije menadžera, Slovenačkog poslovnog kluba i Udruženja banaka Srbije; član je predsedništva Saveza ekonomista Srbije i član je nadzornog odbora Kombank INvesta. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici i magistrirao na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.

Nikola Dašić, diplomirani ekonomista i oficir, iz Kragujevca, rođen je 4.marta 1975.godine u Ljublјani. Završio Ekonomsku školu u Kragujevcu, a Vojno tehničku akademiju u Beogradu. Karijeru je započeo, kao pomoćnik glavnog računovođe, u „PP Stari hrast“, gde je radio od 1993 do 1994.godine. U preduzeću „MV Interkom“ Kragujevac, radio je u periodu od 1998. do 1999. godine kao menadžer prodaje. U periodu od 2002-2005. godine u Generalštabu Vojske Srbije i Crne Gore Beograd, bio je komandir voda – upravnik  logističke jedinice za snabdevanje i opremanje Generalštaba i Ministarstva odbrane. 2005. godine započinje rad u Agenciji za privatizaciju, Regionalna kancelarija Kragujevac, kao pomoćnik rukovodioca projekta a, 2006. godine, postaje direktor regionalnog centra Kragujevac. Poslovnu i radnu karijeru nastavio je 2012. godine u Narodnoj banci Srbije, kao direktor odelјenja prinudne naplate u Kragujevcu, a od 2013. pomoćnik generalnog direktora za prinudnu naplatu i savetnik Guvernera za regionalni nadzor u filijalama u Kragujevcu,  Nišu i Užicu i po ovlašćenju Guvernera koordinira Sektorom za poslove sa gotovinom kao i trezorskim odelјenjima u filijalama u Beogradu i Novom Sadu. Govori engleski jezik. Oženjen, otac troje dece

Violeta od 1998. gradi ekspertizu u oblasti lokalnog razvoja kao stručnjak i tim lider na USAID-ovim programima u Srbiji i regionu, kroz osmišljavanje, zagovaranje i realizaciju razvojnih projekata u vrednosti od preko 10 miliona dolara. Kao prvi zaposleni u NALED-u, na poziciji izvršnog direktora od jula 2007. pokreće osamostaljivanje i izgradnju članske organizacije koja kasnije izrasta u najveću javno-privatnu asocijaciju usmerenu na izgradnju ambijenta za poslovanje u jugoistočnoj Evropi. Po zvanju je diplomirani filolog a dodatno obrazovanje u domenu ekonomije i projektnog menadžmenta stiče na specijalizovanim obukama i studijskim programima u SAD i Evropi. Angažovana je kao motivacioni govornik i moderator na stručnim skupovima na temu ženskog preduzetništva i liderstva u zemlji i inostranstvu. Poseduje međunarodno iskustvo kao konsultant u oblasti standardizacije i zaštite intelektualne svojine. Član je Regionalnog saveta kao krovnog tela Mreže za povoljno poslovno okruženje koja okuplja državne institucije i sektorske organizacije iz Srbije, Hrvatske, BiH, Makedonije i Crne Gore na institucionalizaciji mehanizama za saradnju i jačanje konkurentnosti regiona. Aktivno doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa Srbije i ekonomskom osnaživanju žena kroz ulogu osnivača i predsednika Etno mreže.