Ana Brnabić rođena je 1975. godine u Beogradu. Poseduje master diplomu (MBA) sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije i više od deset godina rada sa međunarodnim organizacijama, stranim investitorima, lokalnim samoupravama i javnim sektorom u Srbiji. U avgustu 2016. godine izabrana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije, i tu funkciju je obavljala do izbora za predsednicu Vlade. Predsednica je Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije i republičkog Saveta za nacionalne manjine, kao i potpredsednica republičkog Saveta za reformu javne uprave. Kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave radila je na bržem sistemskom uvođenju elektronske uprave u Srbiji, u cilju efikasnijeg rada državne uprave i lokalne samouprave, direktnom podizanju kvaliteta života građana Srbije, izgradnji modernije i transparentnije uprave i borbi protiv korupcije. Dva najznačajnija projekta koje je realizovala u ovom segmentu tokom svog mandata jesu projekat e-Beba („Bebo, dobro došla na svet”) i e-ZUP (puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku). Kao predsednica Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije, u svakodnevnim konsultacijama sa IT industrijom iz Srbije, start-ap i inovacionim kompanijama, razvila je Akcioni plan i krenula u njegovu brzu primenu. U okviru borbe protiv sive ekonomije, bila je zadužena za realizaciju nagradne igre „Uzmi račun i pobedi”, u kojoj je učestvovalo više od 40 odsto građana Srbije, i koja je rezultirala značajno povećanom svešću o značaju borbe protiv sive ekonomije. Članica je grupe „Novi lideri za Evropu” u okviru Svetskog ekonomskog foruma. Pre izbora u Vladu Srbije, bila je direktorka kompanije „Kontinental vind Srbija” (Continental Wind Serbia – CWS), gde je radila na realizaciji investicije vredne 300 miliona evra u vetropark u opštini Kovin. Učestvovala je u osnivanju i bila prva izvršna direktorka, kao i članica Upravnog odbora neprofitne fondacije Peksim. Bila je angažovana u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Bila je zamenica direktora Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, ekspertkinja na Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji i viša koordinatorka Programa za ekonomski razvoj opština. Aktivno je učestvovala u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine. Postaje članica, a potom i predsednica Upravnog odbora NALED-a. Dobitnica je brojnih priznanja za razvojne projekte na kojima je radila, promociju društveno-odgovornog poslovanja i tolerancije.

Dimitrios Georgiopoulos imenovan je u oktobru 2025. godine za SVP, Head of Wider Europe u okviru Healthcare poslovanja kompanije Merck, preuzevši odgovornost za rukovođenje poslovanjem na 27 tržišta širom Evrope. Kompaniji Merck pridružio se 2023. godine kao Global Franchise Head for Neurology and Immunology, funkciji koju je uspešno obavljao dve i po godine, pre imenovanja na svoju trenutnu poziciju. Dimitrios ima više od 25 godina iskustva u zdravstvenom sektoru, a karijeru je započeo kao lekar. Nakon toga je prešao u farmaceutsku industriju, gde je tokom proteklih 15 godina obavljao pozicije sa sve većim nivoom odgovornosti i uticaja, najpre u kompaniji Novartis, a potom u kompaniji Merck. Rukovodio je multidisciplinarnim timovima i razvojem strategija u oblastima komercijalnog poslovanja, medicinskih poslova i istraživanja i razvoja (R&D), obuhvatajući različite terapijske oblasti, kako na globalnom nivou, tako i na nivou pojedinačnih zemalja. Poreklom je iz Grčke, a poslednjih šest godina živi u Švajcarskoj. Dimitrios je po obrazovanju lekar, sa specijalizacijom iz interne medicine i kardiologije. U okviru kontinuiranog profesionalnog i ličnog razvoja završio je brojne programe za razvoj rukovodilaca, uključujući programe Wharton Business School, University of Pennsylvania, MIT Sloan School of Management i INSEAD Executive Education.

Aleksandar Pajić je rođen 30. aprila 1970. godine u Novom Sadu. Na Fakultetu fizičke kulture Univerziteta u Novom Sadu diplomirao je oktobra 1994. godine. Na istom fakultetu magistrirao je 2001. godine. Doktorsku disertaciju odbranio je 2011. godine na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu. Zasnovao je radni odnos u Medicinskoj školi „Dr Andra Jovanović“ Šabac, 1995. godine. Za 20 godina rada u školi izveo je pet generacija učenika kao razredni starešina, bio je član Školskog odbora škole u ​​kojoj je radio, predsednik stručnog veća, koordinator za školski sport Društva pedagoga, predsednik Sindikalne organizacije škole, pomoćnik direktora, a od 2013. do. 2017. godine direktor Medicinske škole ,,Dr Andra Jovanović”. Rešenjem Vlade Republike Srbije u januaru 2017. godine imenovan je za obavljanje dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, a od 2018. godine poverena mu je funkcija posebnog savetnika ministra. Bio je predsednik Upravnog odbora Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ u Šapcu, član upravnog odbora Predškolske ustanove „Naše dete“, član Upravnog odbora Sportskog saveza Šapca, član Upravnog odbora Centra za promociju nauke Republike Srbije, predsednik Republičke upisne komisije za srednje škole. Od 2020. godine na funkciji je gradonačelnika Šapca. Oženjen je i otac ćerke Ane i sina Đorđa.

Vladislav Cvetković je Direktor za poslovno savetovanje u „PricewaterhouseCoopers“ u Beogradu od 2013. godine. Obavljao je funkciju Direktora Agencije za Privatizaciju u periodu 2009 – 2013, rukovodeći svim poslovima u Agenciji, uključujući i unapređenja regulative privatizacije. U periodu 2001-2007. angažovan je u Narodnoj Banci Srbije i Agenciji za osiguranje depozita, kao savetnik Guvernera i vodeći savetnik za privatizaciju banaka. U ovom periodu vodio je veći broja projekata vezanih za reformu bankarskog sektora i bio direktno uključen u formulisanje i uspešno sprovođenje strategije i samu privatizaciju značajnih finansijskih institucija u Srbiji, kao i rukovodilac projekta najveće privatizacije u Srbiji do danas (akvizicija Mobi63 od strane Telenora). U periodu 2004-2005. obavljao je funkciju člana Saveta Narodne Banke Srbije, a 2006–2009. funkciju Predsednika Upravnog Odbora Komercijalne banke. U periodu 1994-2000. radio na poslovima finansijskog konsaltinga u Deloitte-u. Na Ekonomskom Fakultetu u Beogradu izvodio je nastavu na katedri za Poslovne finansije i računovodstvo.

Violeta od 1998. gradi ekspertizu u oblasti lokalnog razvoja kao stručnjak i tim lider na USAID-ovim programima u Srbiji i regionu, kroz osmišljavanje, zagovaranje i realizaciju razvojnih projekata u vrednosti od preko 10 miliona dolara. Kao prvi zaposleni u NALED-u, na poziciji izvršnog direktora od jula 2007. pokreće osamostaljivanje i izgradnju članske organizacije koja kasnije izrasta u najveću javno-privatnu asocijaciju usmerenu na izgradnju ambijenta za poslovanje u jugoistočnoj Evropi. Po zvanju je diplomirani filolog a dodatno obrazovanje u domenu ekonomije i projektnog menadžmenta stiče na specijalizovanim obukama i studijskim programima u SAD i Evropi. Angažovana je kao motivacioni govornik i moderator na stručnim skupovima na temu ženskog preduzetništva i liderstva u zemlji i inostranstvu. Poseduje međunarodno iskustvo kao konsultant u oblasti standardizacije i zaštite intelektualne svojine. Član je Regionalnog saveta kao krovnog tela Mreže za povoljno poslovno okruženje koja okuplja državne institucije i sektorske organizacije iz Srbije, Hrvatske, BiH, Makedonije i Crne Gore na institucionalizaciji mehanizama za saradnju i jačanje konkurentnosti regiona. Aktivno doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa Srbije i ekonomskom osnaživanju žena kroz ulogu osnivača i predsednika Etno mreže.