Izlaz iz sive ekonomije 2019/20

Ana Brnabić rođena je 1975. godine u Beogradu. Poseduje master diplomu (MBA) sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije i više od deset godina rada sa međunarodnim organizacijama, stranim investitorima, lokalnim samoupravama i javnim sektorom u Srbiji. U avgustu 2016. godine izabrana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije, i tu funkciju je obavljala do izbora za predsednicu Vlade. Predsednica je Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije i republičkog Saveta za nacionalne manjine, kao i potpredsednica republičkog Saveta za reformu javne uprave. Kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave radila je na bržem sistemskom uvođenju elektronske uprave u Srbiji, u cilju efikasnijeg rada državne uprave i lokalne samouprave, direktnom podizanju kvaliteta života građana Srbije, izgradnji modernije i transparentnije uprave i borbi protiv korupcije. Dva najznačajnija projekta koje je realizovala u ovom segmentu tokom svog mandata jesu projekat e-Beba („Bebo, dobro došla na svet”) i e-ZUP (puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku). Kao predsednica Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije, u svakodnevnim konsultacijama sa IT industrijom iz Srbije, start-ap i inovacionim kompanijama, razvila je Akcioni plan i krenula u njegovu brzu primenu. U okviru borbe protiv sive ekonomije, bila je zadužena za realizaciju nagradne igre „Uzmi račun i pobedi”, u kojoj je učestvovalo više od 40 odsto građana Srbije, i koja je rezultirala značajno povećanom svešću o značaju borbe protiv sive ekonomije. Članica je grupe „Novi lideri za Evropu” u okviru Svetskog ekonomskog foruma. Pre izbora u Vladu Srbije, bila je direktorka kompanije „Kontinental vind Srbija” (Continental Wind Serbia – CWS), gde je radila na realizaciji investicije vredne 300 miliona evra u vetropark u opštini Kovin. Učestvovala je u osnivanju i bila prva izvršna direktorka, kao i članica Upravnog odbora neprofitne fondacije Peksim. Bila je angažovana u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Bila je zamenica direktora Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, ekspertkinja na Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji i viša koordinatorka Programa za ekonomski razvoj opština. Aktivno je učestvovala u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine. Postaje članica, a potom i predsednica Upravnog odbora NALED-a. Dobitnica je brojnih priznanja za razvojne projekte na kojima je radila, promociju društveno-odgovornog poslovanja i tolerancije.

Nela Kuburović rođena je 7. aprila 1982. godine u Sarajevu, Bosna i Hercegovina. Završila je Desetu beogradsku gimnaziju u Beogradu i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirala 2005. godine, na pravosudnom smeru, sa opštim uspehom 9,03. Od 2003. do 2005. godine pohađala je dvogodišnju dodiplomsku nastavu u okviru programa „Pravna klinika”. Bila je stipendista Vlade Republike Srbije. Po završetku osnovnih studija, upisala je poslediplomske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru za privredno pravo. Pravosudni ispit je položila u julu 2008. godine, a javnobeležnički ispit u junu 2014. godine. Od februara 2006. godine bila je pripravnik-volonter u Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Nakon položenog pravosudnog ispita, zasnovala je radni odnos u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, na radnom mestu sudijskog pomoćnika, gde je radila do decembra 2008. godine. U periodu od decembra 2008. do avgusta 2009. godine radila je u Ministarstvu pravde Republike Srbije, kao savetnik na radnom mestu za poslove Visokog saveta pravosuđa, a od aprila 2009. godine na radnom mestu za pružanje stručne pomoći Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Nakon osnivanja Visokog saveta sudstva, u avgustu 2009. godine, zasnovala je radni odnos u Administrativnoj kancelariji Visokog saveta sudstva, na radnom mestu savetnik za pravne poslove u Sektoru za normativne poslove.  Od maja 2013. godine raspoređena je na radno mesto načelnik Odeljenja za statusna pitanja sudija u Administrativnoj kancelariji Visokog saveta sudstva. Počev od 1. jula 2014. godine, postavljena je za pomoćnika ministra pravde – Sektor za pravosuđe i međunarodnu pravnu pomoć, a od 1. avgusta za pomoćnika ministra Sektora za pravosuđe. Od avgusta 2016. godine izabrana je na funkciju ministra pravde Republike Srbije. Na poziciju na kojoj se sada nalazi u Vladi Srbije kandidovalo ju je više od 12 godina radnog iskustva u okviru pravosudnih institucija u kojima je obavljala poslove koji su bili direktno vezani za reformu pravosuđa i usklađivanje pravnog okvira Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU – učestvovala je u izradi nacrta brojnih zakona, podzakonskih akata, pravilnika itd. Od 2014. godine do izbora na funkciju ministra pravde bila je član Evropske komisije za efikasnost pravosuđa (CEPEJ), kao predstavnik Republike Srbije. Zbog učestvovanja u izradi Nacrta zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je Narodna skupština RS usvojila u decembru 2015. godine,  u januaru 2016. godine je dobila priznanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj („NALED“) za doprinos reformama i sprovođenju zakona u Srbiji u 2015. godini.

NJ. E. Tomas Šib je ambasador Nemačke u Srbiji od 2018. godine. Masterirao je makroekonomiju na Univerzitetu u Getingenu, Nemačka 1992. godine, a do 2014. pohađao je diplomatsku akademiju u Bonu, kada je postavljen na mesto posmatrača EU na izborima u Južnoj Africi (maj/april 1994). Naredne dve godine proveo je kao referent specijalnog štaba za Bosnu u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu. Diplomatsku karijeru započinje u Ambasadi Nemačke u Sarajevu kao drugi sekretar nadležan za humanitarnu pomoć 1996. godine, a nakon toga prelazi u Tanzaniju na mesto prvog sekretara Ambasade Nemačke. 1998. godine postaje referent odeljenja za načelna pitanja odbrambene i bezbednosne politike u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu, a 2002. godine prelazi u Brisel na mesto savetnika stalne misije pri EU. Nakon tri godine vraća se u Ministarstvo spoljnih poslova kao zamenik načelnika odseka za EU, a 2009. godine postaje potparol ambasade Savezne republike Nemačke u Londonu. Od 2011. do 2014. godine je načelnik odseka za EU Ministarstva spoljnih poslova, a potom prelazi na mesto političkog koordinatora Stalne misije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku. Oženjen je i ima troje dece.  

Zoran Đorđević rođen je 11. februara 1970. godine u Beogradu. Završio je Šestu beogradsku gimnaziju (matematičko-tehnički saradnik), a diplomirao na Fakultetu za poslovne studije u Beogradu - Megatrend Univerzitet. Poslediplomske studije pohađao je na Fakultetu za poslovne studije i Fakultetu za međunarodnu ekonomiju u Beogradu - Megatrend Univerzitet i na Fakultetu za društvene i političke nauke „Panteion” (Atina, Grčka) - master, bankarstvo i finansije. Završio je visoke studije bezbednosti i odbrane, Škola nacionalne odbrane, Univerzitet odbrane. Na trećoj je godini doktorskih studija ekonomskih nauka, poslovna ekonomija, na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment. Za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izabran je u junu 2017. godine. Bio je ministar odbrane od marta 2016. do juna 2017. godine, kao i državni sekretar u Ministarstvu odbrane u periodu od avgusta 2012. do marta 2016. godine. Radio je kao Senior Finance Specialist, Finansijski sektor - ComTrade IT Solutions and Services d.o.o., Beograd, od juna do avgusta 2012. godine. Bio je Finance Manager, Finansijski sektor - ComTrade IT Solutions and Services d.o.o., Beograd, od jula 2011. do juna 2012. godine. Obavljao je funkciju izvršnog direktora u Agenciji za finansijsko i strateško planiranje „Financial stability”, Beograd, od aprila 2010. do jula 2011. godine. Bio je izvršni direktor za Jugoistočnu Evropu u TELECRAFT (Kabel-X-Austrija), Beograd, od novembra 2008. do aprila 2010. godine. Radio je kao izvršni direktor SIMM Computers, Beograd, od januara 2005. do novembra 2008. godine. Obavljao je funkciju finansijskog direktora TRINITY, Beograd, od marta 2001. do januara 2005. godine. Na poziciju na kojoj se sada nalazi u Vladi kandiduje ga posvećenost poslu, kontinuirano lično usavršavanje i obrazovanje i rezultati rada na radnom mestu i u radnim telima kojima je rukovodio. Među njima se ističu funkcija predsednika Političkog Saveta za rodnu ravnopravnost (Rezolucija UN 1325) Vlade Republike Srbije, od avgusta 2012. do 2017. godine, kao i funkcija nacionalnog direktora za naoružanje, koju je obavljao od avgusta 2012. do decembra 2015. godine. Nosilac je diplome „Mihajlo Petrović – Alas” za oblast matematike. Hobi mu je sport - veslanje i čitanje knjiga iz oblasti psihologije. Član je Mense Srbije.

Zorana Mihajlović rođena je 5. maja 1970. godine u Tuzli. Po završetku Prve ekonomske škole u Beogradu, kao đak generacije, upisala je Ekonomski fakultet, na kojem je diplomirala 1993, a doktorirala 2001. godine u oblasti energetike i ekonomije. Zvanje docenta na Univerzitetu „Džon Nezbit” stekla je 2008. godine, zvanje vanrednog profesora i prorektora za nauku 2011, a za redovnog profesora izabrana je 2016. godine. Autorka je i koautorka četiri knjige iz oblasti energetike i održivog razvoja. Objavila je više od dve stotine radova o problemima i mogućnostima razvoja srpskog energetskog sektora. Radila je u Prvoj ekonomskoj školi, „EPS–Elektroistoku”,  na Aerodromu „Nikola Tesla” i Univerzitetu „Džon Nezbit”, na kojem je i danas zaposlena. Od 2004. do 2006. godine bila je savetnica potpredsednika Vlade Republike Srbije za energetiku. Savetnica za energetiku predsednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika bila je od 2010. do 2012. godine. Od 2012. do 2014. godine bila je guvernerka Srbije u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Za ministarku energetike, razvoja i zaštite životne sredine izabrana je 2012. godine, a od 2014. je potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U portfoliju ministarstva na čijem je čelu vrednost infrastrukturnih projekata iznosi približno 16 milijardi evra. U istom mandatu imenovana je za predsednicu Koordinacionog tela Vlade RS za rodnu ravnopravnost, kao i za odgovorno lice u ime Vlade za pitanje inkluzije Roma. Predsedava Zajedničkoj grupi Vlade RS sa zadatkom definisanja konkretnih mera za unapređenje pozicije Republike Srbije na listi Svetske banke o uslovima poslovanja (Doing Business) i Saveta stranih investitora. Predsednica je Koordinacionog tela za podršku praćenja realizacije projekata, ulaganja u rekonstrukciju i/ili izgradnju kliničkih zdravstvenih centara. Od 2018. godine članica je Savetodavnog odbora Svetske banke za rodnu ravnopravnost i razvoj, tela zaduženog da razmatra napredak postignut u rodnoj ravnopravnosti na globalnom nivou i daje preporuke za aktivnosti na osnaživanju žena i smanjivanju jaza između žena i muškaraca. Od formiranja Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 2014. godine, kojim i danas rukovodi, izgrađeno je više od 200 kilometara novih auto-puteva, rekonstruisano više od 200 kilometara pruga, započete su reforme javnih preduzeća i napravljen veliki iskorak u usklađivanju domaćeg zakonodavstva u oblasti saobraćaja i građevinarstva sa pravilima koja važe u Evropskoj uniji. Posebno dostignuće predstavljaju sprovedene sveobuhvatne reforme u oblasti građevinarstva, koje su rezultirale napretkom Srbije sa 186. na 10. mesto na svetu po izdavanju građevinskih dozvola na Duing biznis listi Svetske banke i poboljšanjem ukupnog rejtinga zemlje na listi sa 91. na 43. mesto za tri godine. U dvadesetpetogodišnjoj profesionalnoj karijeri dobila je više od 200 zahvalnica, povelja i priznanja, među kojima se posebno izdvaja „Reformator godine” u izboru Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Prvi put je ovu nagradu dobila 2014. godine za sveobuhvatne reforme u izdavanju građevinskih dozvola, a drugo priznanje, „Reformator 2016. godine”, dodeljeno joj je za decenijske reforme u ovoj oblasti. Članica je Saveta Univerziteta u Beogradu i Upravnog odbora Fonda za razvoj. Osnivač je NVO Ženska vlada, članica je Evropskog pokreta u Srbiji i organizacije East West Bridge. Pokretač je inicijative „Uposlimo hiljadu žena u ruralnim područjima”, koju Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost realizuje u saradnji sa Etno-mrežom i NALED-om.