15. godišnja konferencija o ekonomskim reformama u Srbiji: Siva knjiga 2023

Ana Brnabić rođena je 1975. godine u Beogradu. Poseduje master diplomu (MBA) sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije i više od deset godina rada sa međunarodnim organizacijama, stranim investitorima, lokalnim samoupravama i javnim sektorom u Srbiji. U avgustu 2016. godine izabrana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije, i tu funkciju je obavljala do izbora za predsednicu Vlade. Predsednica je Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije i republičkog Saveta za nacionalne manjine, kao i potpredsednica republičkog Saveta za reformu javne uprave. Kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave radila je na bržem sistemskom uvođenju elektronske uprave u Srbiji, u cilju efikasnijeg rada državne uprave i lokalne samouprave, direktnom podizanju kvaliteta života građana Srbije, izgradnji modernije i transparentnije uprave i borbi protiv korupcije. Dva najznačajnija projekta koje je realizovala u ovom segmentu tokom svog mandata jesu projekat e-Beba („Bebo, dobro došla na svet”) i e-ZUP (puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku). Kao predsednica Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije, u svakodnevnim konsultacijama sa IT industrijom iz Srbije, start-ap i inovacionim kompanijama, razvila je Akcioni plan i krenula u njegovu brzu primenu. U okviru borbe protiv sive ekonomije, bila je zadužena za realizaciju nagradne igre „Uzmi račun i pobedi”, u kojoj je učestvovalo više od 40 odsto građana Srbije, i koja je rezultirala značajno povećanom svešću o značaju borbe protiv sive ekonomije. Članica je grupe „Novi lideri za Evropu” u okviru Svetskog ekonomskog foruma. Pre izbora u Vladu Srbije, bila je direktorka kompanije „Kontinental vind Srbija” (Continental Wind Serbia – CWS), gde je radila na realizaciji investicije vredne 300 miliona evra u vetropark u opštini Kovin. Učestvovala je u osnivanju i bila prva izvršna direktorka, kao i članica Upravnog odbora neprofitne fondacije Peksim. Bila je angažovana u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Bila je zamenica direktora Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, ekspertkinja na Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji i viša koordinatorka Programa za ekonomski razvoj opština. Aktivno je učestvovala u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine. Postaje članica, a potom i predsednica Upravnog odbora NALED-a. Dobitnica je brojnih priznanja za razvojne projekte na kojima je radila, promociju društveno-odgovornog poslovanja i tolerancije.

Siniša Mali rođen je 25. avgusta 1972. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i diplomirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao Ron Brown stipendista, magistrirao je 1999. godine na Washington Universitu u St. Louis-u, SAD, smer finansije („Master of Business Administration“ diploma). Magistrirao je i na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U 2013. godini odbranio je  doktorsku disertaciju na temu: „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – Teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji”, na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. U 2001. godini postavljen je za pomoćnika ministra za privatizaciju u Ministarstvu za privredu i privatizaciju Vlade Republike Srbije. Krajem 2001. prelazi u Agenciju za privatizaciju, na dužnost direktora Centra za tendersku privatizaciju. Na toj funkciji ostaje do kraja 2003. godine. Početkom 2004. osnovao je svoju kompaniju, koja se bavi savetovanjem u oblasti kupovine i prodaje preduzeća, finansijskog restrukturiranja, konsolidacije poslovanja i savetovanja kompanija radi poboljšanja njihovih finansijskih performansi. Pre preuzimanja položaja pomoćnika ministra za privatizaciju, radio je u Credit Suisse First Boston u Njujorku u Mergers & Acquisitions group. Prethodno je četiri godine bio angažovan kao rukovodilac u jednoj od četiri najveće konsultantske firme na svetu, Deloitte & Touche, od čega dve godine u Pragu i dve godine u Beogradu, gde je radio na poslovima privatizacije, kupovine i prodaje preduzeća, restrukturiranja, konsolidacije i poslovne analize. Nosilac je zvanja Chartered Financial Analyst (CFA) i član CFA Instituta, Serbian Business Angels Network-a, Fulbright Alumni Association of Serbia i British-Serbian Business Club-a. Takođe, nosilac je licence portfolio menadžera, koju izdaje Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije. Obavljao je funkciju gradonačelnika Beograda od 2014. godine čemu je prethodila funkcija predsednika Privremenog organa grada Beograda i savetnika prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije za ekonomska pitanja. Narodna skupština Republike Srbije, na Petnaestoj posebnoj sednici u Jedanaestom sazivu, održanoj 29. maja 2018. godine, donela je Odluku o izboru ministra finansija kojom je za ministra finansija izabran dr Siniša Mali.

Tanja Miščević rođena je 1966. godine u Zemunu, gde je završila osnovnu i srednju školu. Redovni je profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu na Odeljenju za međunarodne i evropske studije. Diplomirala je na smeru Međunarodni odnosi Fakulteta političkih nauka u Beogradu 1989. godine, magistrirala 1997. godine, a doktorat političkih nauka stekla 2002. godine na istom fakultetu. Predavala je kao gostujući profesor na univerzitetima u regionu, kao i u Centru za evropske integracije Univerziteta u Bonu, Fakultetu političkih nauka Univerziteta Rim III, Fakultetu političkih znanosti Sveučilišta u Zagrebu, Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Ljubljani. Predavala je kao gostujući profesor i na Vojnoj akademiji Vojske Srbije, Visokim studijama bezbednosti Ministarstva odbrane i na Policijskoj akademiji i vodila modul Međunarodne organizacije na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Autor je dve knjige i većeg broja naučnih monografija i članaka iz oblasti teorije i prakse funkcionisanja međunarodnih vladinih organizacija, politike proširenja EU, Procesa stabilizacije i pridruživanja, kao i odnosa Srbije i Evropske unije. U periodu od 2005. do 2008. godine bila je direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije i članica pregovaračkog tima Srbije za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Tokom 2007. godine vodila je pregovarački tim Republike Srbije za pregovore za zaključivanje Sporazuma o viznim olakšicama i Sporazuma o readmisiji između Republike Srbije i Evropske unije. Bila je potpredsednica Agencije za borbu protiv korupcije u periodu od 2009. do 2011. godine. U periodu od 2010. do 2012. godine bila je državna sekretarka Ministarstva odbrane Vlade Republike Srbije. Vlada Republike Srbije postavila ju je za šefa tima za pregovore o članstvu Republike Srbije sa Evropskom unijom u avgustu 2013. godine i ovu funkciju je obavljala do avgusta 2019. godine. Od novembra 2019. godine bila je zamenica generalnog sekretara Regionalnog saveta za saradnju. Dobitnica je priznanja Doprinos godine Evropi, nagrade Duga i Ordena viteza za zasluge Francuske Republike. Govori engleski i ruski jezik.

Mihailo Jovanović rođen je 1972. u Beogradu. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, kao jedan od najboljih studenata u generaciji, na kojem je postao i magistar elektrotehničkih nauka. Doktor ekonomskih nauka postao je 2012. godine, da bi svoju drugu doktorsku tezu odbranio iz oblasti matematike i računarskih nauka 2022. godine na Kriminalističko-policijskom Univerzitetu u Beogradu. Prvu polovinu radnog veka proveo je u Pošti Srbije, čiji je i stipendista bio, kao direktor odgovoran za IT, elektronske komunikacije i razvoj, gde je doprineo osmišljavanju i implementaciji novog poštanskog tehnološko-informacionog sistema i izgradnji regionalnih poštansko-logističkih centara u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Jedan je od najzaslužnijih stručnjaka za to što je Pošta, zahvaljujući digitalizaciji i razvoju elektronskog poslovanja, 2016. godine ostvarila najbolji poslovni rezultat u svojoj istoriji. Od osnivanja Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije 2017. godine postaje njen direktor. U kratkom periodu doprineo je intenzivnom razvoju usluga i infrastrukture elektronske uprave, digitalnoj transformaciji javne uprave, napretku digitalne ekonomije, ali i prepoznatljivosti, poverenju i veri građana u eUpravu. Izgradnjom Državnog data centra u Kragujevcu, kao i implementacijom elektronskih usluga Bebo, dobro došla na svet, eVrtić, eUpis, Moja srednja škola, eSanduče, elektronski potpis u klaudu i mnogih drugih ostavio je neizbrisiv trag u digitalizaciji javne uprave u Srbiji. Dobio je nagradu Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Vlade Republike Srbije 2002. godine na javnom pozivu za najbolje mlade istraživače i naučnike koji su svojim angažovanjem dali doprinos razvoju nauke i tehnologije, promenama u zemlji, kao i započetim reformama; koji su ostali u zemlji i svojim angažovanjem doprineli njenom sveukupnom bržem razvoju i povezivanju sa svetom. Godine 2022. dobio je Nagradu grada Beograda despot Stefan Lazarević koja se dodeljuje za delo koje predstavlja najvrednije dostignuće u umetnosti, nauci, medicini, arhitekturi i urbanizmu, poljoprivredi, novinarstvu, obrazovanju, sportu i zaštiti životne sredine. Nagradu je dobio za izuzetni doprinos u organizaciji i realizaciji vakcinacije stanovništva u Beogradu u 2021. godini u okolnostima proglašene svetske pandemije virusa SARS-CoV-2/COVID-19. Oženjen je Anetom, otac Stefana i Aleksandra.

Nj. E. Emanuele Giaufret je imenovan za ambasadora EU u Srbiji u septembru 2021. On je preuzeo ovu dužnost posle četvorogodišnje službe na mestu ambasadora EU u Izraelu. Pre toga je u Evropskoj službi za spoljne poslove bio šef Odseka za demokratiju i posmatranje izbora i politički pomoćnik generalnog direktora za Severnu Afriku i Bliski istok. Takođe je bio postavljen u Delegaciji EU u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, i ponovo u Delegaciji EU u Izraelu kao šef političko-trgovinske sekcije. Na početku svoje karijere u Evropskoj komisiji radio je u Generalnom direktoratu za spoljne poslove i bio zadužen za praćenje izbora. Pre rada za EU, Nj.E. Emanuele Žiofre je radio u OEBS-ovoj Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava. Poseduje doktorat iz oblasti istorije međunarodnih odnosa sa Univerziteta u Firenci i master iz oblasti evropskih poslova sa Koledža Evropa iz Briža. Oženjen je, otac troje dece.

Nikola Pontara je direktor kancelarije Svetske Banke u Srbiji. Pontara, državljanin Italije, pridružio se grupaciji Svetske banke 2000. godine kao mladi profesionalac. Nedavno je bio na poziciji državnog menadžera za Lao PDR u regionu Istočne Azije i Pacifika. Pre toga je bio angažovan na poziciji glavnog menadžera za Boliviju u regionu Latinske Amerike i Kariba i šef kancelarije i vođa programa sa sedištem u Džubi, Južnom Sudanu, u regionu Afrike.Nikola Pontara je doktorirao ekonomiju na fakultetu za orijentalne i afričke studije Univerziteta u Londonu. Pre nego što se pridružio grupaciji Svetske banke, bio je član ODI u Ministarstvu planiranja i finansija u Maputu, Mozambik.

Matteo Colangeli je od maja 2021. godine imenovan na funkciju regionalnog direktora za Zapadni Balkan u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), sa sedištem u Srbiji. Tokom svojih 16 godina u EBRD-u, Matteo je bio na brojnim rukovodećim i bankarskim pozicijama u sedištu banke u Londonu, Ukrajini, Bugarskoj i Albaniji. Pre toga je radio u investicionom bankarstvu i konsaltingu sa ulogama u Londonu i Milanu. Matteo je magistrirao na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. EBRD je do danas uložila blizu 16,6 milijardi evra u Zapadni Balkan, podržavajući privatni sektor, finansijske institucije, kao i energetske i infrastrukturne projekte. Banka radi na izgradnji zelenih, inkluzivnih i digitalizovanih ekonomija u regionu.

Dejan Đokić je na poziciji direktora kompanije ASEE u Srbiji od februara 2017. U kompaniji je zaposlen najpre kao projekt menadžer 2005, a karijera se dalje razvijala tako da je 2010. godine postao direktor profitnog centra za infrastrukturne servise. Rukovodio je i učestvovao u brojnim projektima, koji su od vitalnog značaja za kompaniju, u finansijskom i javnom sektoru u regionu, kao i u važnim regionalnim projektima u domenu telekomunikacija. Pre dolaska u ASEE, Dejan je radio na poslovima inženjera-saradnika u firmi Jugoimport i kao inženjer zadužen za tehnologiju u firmi Zepter International. Završio je studije na Mašinskom fakultetu u Beogradu sa diplomom u oblasti industrijskog inženjeringa.

Vladislav Cvetković je Direktor za poslovno savetovanje u „PricewaterhouseCoopers“ u Beogradu od 2013. godine. Obavljao je funkciju Direktora Agencije za Privatizaciju u periodu 2009 – 2013, rukovodeći svim poslovima u Agenciji, uključujući i unapređenja regulative privatizacije. U periodu 2001-2007. angažovan je u Narodnoj Banci Srbije i Agenciji za osiguranje depozita, kao savetnik Guvernera i vodeći savetnik za privatizaciju banaka. U ovom periodu vodio je veći broja projekata vezanih za reformu bankarskog sektora i bio direktno uključen u formulisanje i uspešno sprovođenje strategije i samu privatizaciju značajnih finansijskih institucija u Srbiji, kao i rukovodilac projekta najveće privatizacije u Srbiji do danas (akvizicija Mobi63 od strane Telenora). U periodu 2004-2005. obavljao je funkciju člana Saveta Narodne Banke Srbije, a 2006–2009. funkciju Predsednika Upravnog Odbora Komercijalne banke. U periodu 1994-2000. radio na poslovima finansijskog konsaltinga u Deloitte-u. Na Ekonomskom Fakultetu u Beogradu izvodio je nastavu na katedri za Poslovne finansije i računovodstvo.

Aleksandar Milošević novinarstvom se bavi od 2003. godine. Tokom svoje dugogodišnje karijere radio je u Glasu javnosti i Balkanu, a njegovi tekstovi našli su se i u NIN-u, BIRN-u i Biznisu i finansijama. Dobitnik je NALED-ovog specijalnog priznanja za kvalitetno izveštavanje za 2020. godinu. Trenutno radi kao novinar i urednik Ekonomije u Danas-u.

Borislav Despotović, rođen 5. decembra 1980. u Kikindi. Novinar i urednik u Informativnom programu Radio-televizije Vojvodine. Saradnik i voditelj TV emisije „Biznis monitor“ koja se bavi istražvanjem poslovanja preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća. U svojoj novinarskoj karijeri realizovao više stotina TV priloga i intervjua o ekonomskim temama, sa najistaknutijim sagovornicima iz Vlade Srbije, Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine, brojnih međunarodnih i državnih institucija, privrednih asocijacija, sa predstavnicima bankarskog i akademskog sektora, kao i nevladinih organizacija. Moderator brojnih konferencija i panel diskusija na temu privrede, preduzetništva i turizma, u organizaciji raličitih državnih i nevladnih organizacija, medijskih kuća i privrednih asocojacija. Dobitnik je specijalnog priznanja Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za doprinos kvalitetnom izveštavanju o ekonomskim reformama za 2016. godinu, kao i godišnje novinarske nagrade  „Drugačije od drugih“ za 2019. godinu, koju dodeljuje Stalna konferencija gradova i opština (SKGO).