16. godišnja konferencija o ekonomskim reformama u Srbiji: Siva knjiga 2024

Mihailo Jovanović rođen je 1972. u Beogradu. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, kao jedan od najboljih studenata u generaciji, na kojem je postao i magistar elektrotehničkih nauka. Doktor ekonomskih nauka postao je 2012. godine, da bi svoju drugu doktorsku tezu odbranio iz oblasti matematike i računarskih nauka 2022. godine na Kriminalističko-policijskom Univerzitetu u Beogradu. Prvu polovinu radnog veka proveo je u Pošti Srbije, čiji je i stipendista bio, kao direktor odgovoran za IT, elektronske komunikacije i razvoj, gde je doprineo osmišljavanju i implementaciji novog poštanskog tehnološko-informacionog sistema i izgradnji regionalnih poštansko-logističkih centara u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Jedan je od najzaslužnijih stručnjaka za to što je Pošta, zahvaljujući digitalizaciji i razvoju elektronskog poslovanja, 2016. godine ostvarila najbolji poslovni rezultat u svojoj istoriji. Od osnivanja Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije 2017. godine postaje njen direktor. U kratkom periodu doprineo je intenzivnom razvoju usluga i infrastrukture elektronske uprave, digitalnoj transformaciji javne uprave, napretku digitalne ekonomije, ali i prepoznatljivosti, poverenju i veri građana u eUpravu. Izgradnjom Državnog data centra u Kragujevcu, kao i implementacijom elektronskih usluga Bebo, dobro došla na svet, eVrtić, eUpis, Moja srednja škola, eSanduče, elektronski potpis u klaudu i mnogih drugih ostavio je neizbrisiv trag u digitalizaciji javne uprave u Srbiji. Dobio je nagradu Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Vlade Republike Srbije 2002. godine na javnom pozivu za najbolje mlade istraživače i naučnike koji su svojim angažovanjem dali doprinos razvoju nauke i tehnologije, promenama u zemlji, kao i započetim reformama; koji su ostali u zemlji i svojim angažovanjem doprineli njenom sveukupnom bržem razvoju i povezivanju sa svetom. Godine 2022. dobio je Nagradu grada Beograda despot Stefan Lazarević koja se dodeljuje za delo koje predstavlja najvrednije dostignuće u umetnosti, nauci, medicini, arhitekturi i urbanizmu, poljoprivredi, novinarstvu, obrazovanju, sportu i zaštiti životne sredine. Nagradu je dobio za izuzetni doprinos u organizaciji i realizaciji vakcinacije stanovništva u Beogradu u 2021. godini u okolnostima proglašene svetske pandemije virusa SARS-CoV-2/COVID-19. Oženjen je Anetom, otac Stefana i Aleksandra.

Danica Grujičić rođena je 1959. godine u Užicu. Srednju školu završila je u Moskvi (SSSR) 1976. godine, gde je započela studije medicine, a nastavila i diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1982. sa prosečnom ocenom 9,6. Obavezan lekarski staž završila je 1983. godine. Bila je zaposlena u Klinici za neurohirurgiju KCS od 1984. godine. Specijalizaciju iz neurohirurgije završila je 1989. godine. Magistarski rad odbranila je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1987, a doktorsku disertaciju na istom fakultetu 1996. godine. Redovni je profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu od 2009. godine. Upisana je u registar sudskih veštaka 2007. godine. Od 2001. do 2009. godine bila je šef Katedre za specijalističku nastavu iz neurohirurgije i šef nastavne baze Instituta za neurohirurgiju za predmet Hirurgija. Od 2004. do 2021. godine bila je koordinator predmeta redovne nastave Osnovi kliničke prakse, kao i zamenik šefa Katedre hirurgije za redovnu nastavu. Od 2015. do 2021. godine bila je šef Katedre hirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kao prva žena na ovoj dužnosti. Obavljala je funkciju prodekana za zdravstvenu delatnost Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu od 2018. do 2021. godine. Trenutno je prodekan za finansije Medicinskog fakulteta. Kao koordinatorka projekta, imenovana ispred Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije, realizovala je nabavku i uvoz gama noža i iks noža u Srbiji. Bila je načelnica Odeljenja neuroonkologije Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije od 2007. do 2015. godine. Od 2015. do oktobra 2022. bila je načelnica Centra za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju UKCS, koji u svom sastavu ima četiri odeljenja: Dnevnu bolnicu, Odeljenje neuroonkologije, Odeljenje neuroradiohirurgije – gama nož i Odeljenje radiohirurgije – iks nož. Na funkciji v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije bila je od 9. maja 2019. do oktobra 2022. godine. Od 2006. do 2009. godine bila je konsultant u Zdravstvenom centru u Užicu, a od 2009. do 2019. godine i konsultant u Opštoj bolnici u Zvorniku (Republika Srpska, BiH). Od 2018. godine bila je i konsultant u Banji „Dvorovi“ kod Bijeljine (Republika Srpska, BiH). Autor je i koautor više od 300 stručnih i naučnih radova. Imenovana je za predsednicu Vladine Komisije za psihoaktivne kontrolisane supstance 2014. godine, što je dužnost koju obavlja i danas. Obavljala je funkciju predsednice Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija Minstarstva zdravlja od 2014. do 2018. godine. Od 2017. godine je predsednica Udruženja neuroonkologa Srbije, a od 2018. godine i predsednica Društva Srbije za borbu protiv raka. Od 2016. godine aktivna je na društvenim mrežama ukazujući na probleme u svakodnevnom životu, a posebno na odlazak mladih u inostranstvo. Potpredsednica je Inicijativnog odbora za formiranje Kordinacionog tela za ispitivanje posledica NATO agresije 1999. godine na životnu sredinu i zdravlje građana Srbije od 2018. godine. Predsednica je Upravnog odbora Fondacije zajedno za mlade „Prof. dr Danica Grujičić“ od novembra 2018. do sada. Dobitnica je više nagrada i zahvalnica za stručni, naučni i humanitarni rad, od kojih je najznačajniji Orden Karađorđeve zvezde drugog reda 2020. godine. Poseban značaj pridaje nagradi Radio Beograda 2 „Zeleni list“ za ekološki aktivizam 2022. godine. 

Jelena Begović je rođena 1970. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu. Upisala je smer Hemija za istraživanje i razvoj na Hemijskom fakultetu, ali je nakon prve godine prešla na Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Tokom studiranja provela je i dve godine na Univerzitetu Britanska Kolumbija u Kanadi, nakon čega se vraća u Srbiju, gde je diplomirala na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 1998. godine zaposlena je na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu. Magistrirala je 2002. godine, a 2008. godine odbranila doktorsku disertaciju iz oblasti molekularne genetike na Biološkom fakultetu. Od 2018. godine ima zvanje naučnog savetnika. Od 2014. godine je na poziciji direktora Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo. Bila je i rukovodilac Laboratorije za molekularnu mikrobiologiju u Institutu. Tokom više od 20 godina bavila se istraživačkim radom i u oblastima molekularne genetike i biotehnologije, kao i primenom istraživanja u različitim sektorima, uključujući prehrambenu i farmaceutsku industriju. Objavila je više od 60 naučnih radova u vodećim međunarodnim časopisima i aktivan je član mnogobrojnih naučnih udruženja. Od 2011. godine predstavlja Republiku Srbiju u Bordu guvernera – upravljačkom telu Međunarodnog centra za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, osnovanog od strane Ujedinjenih nacija, sa centrima u Italiji, Indiji i Južnoafričkoj Republici. Kroz ovu organizaciju, tokom godina obezbeđivana su značajna novčana sredstva za finansiranje naučnih projekata, konferencija i školovanja studenata iz Srbije. Kroz brojne projekte aktivno učestvuje u implementaciji procesa transfera tehnologije, kao i u uvođenju koncepta inovacija u istraživanjima u Srbiji i regionu.  Tokom godina stekla je iskustva i znanja o kompletnom procesu nastanka inovacija i njihovoj komercijalizaciji – od laboratorije do tržišta. Tokom naučne karijere, rukovodila je i učestvovala u brojnim nacionalnim i međunarodnim naučnim projektima, kao i u projektima saradnje sa privredom, uključujući domaće i inostrane kompanije. Poslednjih godina posvećena je mentorskom radu i pružanju pomoći istraživačima na projektima razvoja inovacija. Kao ekspert, bila je uključena u razvoj i pisanje državnih strategija, uključujući i Strategiju pametne specijalizacije Srbije. Na samom početku  pandemije, 2020. godine Vlada Republike Srbije ju je imenovala za koordinatora projekta razvoja i izgradnje laboratorija Vatreno oko u Beogradu i Nišu, koje su započele rad u 2020. godini, i na taj način je doprinela jačanju kapaciteta Srbije u testiranjima tokom pandemije. Uz podršku države, 2021. godine uspostavila je Centar za sekvenciranje i bioinformatiku na Institutu i tako omogućila da Srbija počne da formira nacionalnu banku genomskih podataka. Jedan je od idejnih tvoraca projekta BIO4 kampusa, koji je podržala Vlada Republike Srbije i koji treba da okupi istraživače preduzetnike i kompanije oko jedne ideje, a to je razvoj Srbije kroz razvoj biomedicine i biotehnologije.                    

Nj. E. Emanuele Giaufret je imenovan za ambasadora EU u Srbiji u septembru 2021. On je preuzeo ovu dužnost posle četvorogodišnje službe na mestu ambasadora EU u Izraelu. Pre toga je u Evropskoj službi za spoljne poslove bio šef Odseka za demokratiju i posmatranje izbora i politički pomoćnik generalnog direktora za Severnu Afriku i Bliski istok. Takođe je bio postavljen u Delegaciji EU u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, i ponovo u Delegaciji EU u Izraelu kao šef političko-trgovinske sekcije. Na početku svoje karijere u Evropskoj komisiji radio je u Generalnom direktoratu za spoljne poslove i bio zadužen za praćenje izbora. Pre rada za EU, Nj.E. Emanuele Žiofre je radio u OEBS-ovoj Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava. Poseduje doktorat iz oblasti istorije međunarodnih odnosa sa Univerziteta u Firenci i master iz oblasti evropskih poslova sa Koledža Evropa iz Briža. Oženjen je, otac troje dece.

Nj.E. Anika Ben David diplomirala na je na Institutu de Hautes Etudes Internationales u Ženevi, u Švajcarskoj, dok je master studije u oblasti političkih nauka završila 1992. godine Nakon angažmana u UNHCR-u sredinom 90-ih, radila je kao referent u Odeljenju za političke poslove u Ministarstvu spoljnih poslova Švedske od 1995. do 1996. godine, a zatim je završila diplomatsku obuku tokom 1996/97. godine. Radila je kao Drugi sekretar (politički, konzularni i kulturni) u ambasadi Švedske u Tel Avivu, Izrael (1997-2000), zatim kao Prvi sekretar (politički, ekonomski, trgovinski) u ambasadi Švedske u Dar es Salamu, Tanzanija ( 2000-04), pre povratka u Švedsku u Izraelu je angažovana i kao Savetnik i zamenik šefa misije (2006-10). Od 2010. do 2013. godine bila je Šef odseka za centralnu, istočnu i južnu Afriku u Odeljenju za Afriku pri ministarstvu, nakon čega je imenovana za ambasadora Švedske u Demokratskoj Republici Kongo (2013-16). Pre dolaska u Beograd, ambasadorka Ben David je bila generalna ambasadorka za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava u Ministarstvu spoljnih poslova Švedske (2016-21). Razvedena je i majka dvoje dece. Tečno govori francuski i engleski i služi se hebrejskim i nemačkim.

Matteo Colangeli je od maja 2021. godine imenovan na funkciju regionalnog direktora za Zapadni Balkan u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), sa sedištem u Srbiji. Tokom svojih 16 godina u EBRD-u, Matteo je bio na brojnim rukovodećim i bankarskim pozicijama u sedištu banke u Londonu, Ukrajini, Bugarskoj i Albaniji. Pre toga je radio u investicionom bankarstvu i konsaltingu sa ulogama u Londonu i Milanu. Matteo je magistrirao na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. EBRD je do danas uložila blizu 16,6 milijardi evra u Zapadni Balkan, podržavajući privatni sektor, finansijske institucije, kao i energetske i infrastrukturne projekte. Banka radi na izgradnji zelenih, inkluzivnih i digitalizovanih ekonomija u regionu.

Dejan Đokić, direktor OSA Računarski inženjering, je izvršni rukovodilac sa više od 20 godina iskustva u IT industriji, specijalizovan za digitalnu transformaciju, upravljanje kompleksnim tehnološkim sistemima i razvoj organizacija. Trenutno obavlja funkciju generalnog direktora u kompaniji OSA računarski sistemi, gde vodi strateške i operativne inicijative modernizacije poslovanja, unapređenja tehnoloških servisa i jačanja digitalne infrastrukture. Pre angažmana u OSA, Dejan je osam godina bio član Upravnog odbora Asee i petnaest godina direktor poslovnih jedinica u ASEE Solutions (Asseco SEE Group). U tim ulogama upravljao je naprednim infrastrukturnim uslugama, razvojem ,,custom`` softverskih rešenja, sajber bezbednošću i sistemima upravljanja kvalitetom. Od 2017. godine obavljao je funkciju predsednika Izvršnog odbora NALED‑a, doprinoseći razvoju i unapređenju poslovnog okruženja i jačanju saradnje između privrede, države i civilnog sektora. Tokom karijere prošao je put od projektnog menadžera do člana upravnog odbora i generalnog direktora, vodeći kompleksne transformacione projekte i multidisciplinarne timove u bankarstvu, javnoj upravi, energetici i telekomunikacijama u Srbiji i regionu. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a njegov stil liderstva kombinuje strateško razmišljanje na nivou upravnog i izvršnog odbora sa operativnom disciplinom neophodnom za isporuku merljivih rezultata. Prepoznat je po sposobnosti da poveže tehnološke inovacije sa poslovnim ciljevima organizacija, kao i po tome što sistematski razvija lidere i gradi visokofunkcionalne timove koji postižu održive i merljive rezultate. Njegov pristup podrazumeva stvaranje kulture poverenja, odgovornosti i profesionalnog rasta, čime doprinosi dugoročnoj izgradnji organizacionih kapaciteta i održivih sistema.

Vladislav Cvetković je Direktor za poslovno savetovanje u „PricewaterhouseCoopers“ u Beogradu od 2013. godine. Obavljao je funkciju Direktora Agencije za Privatizaciju u periodu 2009 – 2013, rukovodeći svim poslovima u Agenciji, uključujući i unapređenja regulative privatizacije. U periodu 2001-2007. angažovan je u Narodnoj Banci Srbije i Agenciji za osiguranje depozita, kao savetnik Guvernera i vodeći savetnik za privatizaciju banaka. U ovom periodu vodio je veći broja projekata vezanih za reformu bankarskog sektora i bio direktno uključen u formulisanje i uspešno sprovođenje strategije i samu privatizaciju značajnih finansijskih institucija u Srbiji, kao i rukovodilac projekta najveće privatizacije u Srbiji do danas (akvizicija Mobi63 od strane Telenora). U periodu 2004-2005. obavljao je funkciju člana Saveta Narodne Banke Srbije, a 2006–2009. funkciju Predsednika Upravnog Odbora Komercijalne banke. U periodu 1994-2000. radio na poslovima finansijskog konsaltinga u Deloitte-u. Na Ekonomskom Fakultetu u Beogradu izvodio je nastavu na katedri za Poslovne finansije i računovodstvo.