[Nedeljnik] Pet StarTech godina: Kako se u Srbiji gradi inovacioni ekosistem

U domaćem javnom prostoru inovacije se i dalje često doživljavaju kao nešto što se događa drugde – u Silicijumskoj dolini, Berlinu ili Tel Avivu. Takva slika počiva na pretpostavci da su inovacije isključivi proizvod velikih tržišta, snažnih institucija i izdašnih budžeta, dok lokalni kontekst ostaje osuđen na perifernu ulogu. Međutim, iskustvo StarTech programa, pet godina nakon njegovog pokretanja, činjenicama i rezultatima sve ubedljivije demantuje ovu pretpostavku.

StarTech je nastao u trenutku kada je domaći inovacioni ekosistem bio fragmentisan: država je razvijala pojedinačne mere podrške, privatni sektor je inovacije uglavnom posmatrao kroz prizmu kratkoročnih interesa, a saradnja privrede sa naučnom zajednicom ostajala je sporadična i često deklarativna. Program je ponudio drugačiji model – ne kao zamenu za postojeće politike, već kao platformu koja povezuje aktere.

Posebnost StarTech-a leži u činjenici da je reč o prvoj i najvećoj inicijativi u Srbiji posvećenoj inovacijama i tehnološkom razvoju koju u potpunosti finansira jedna privatne kompanija. Projekat finansira Philip Morris International koji je do sada uložio osam miliona dolara, a realizuje ga NALED u saradnji sa Vladom Srbije. Ova saradnja u domaćem inovacionom ekosistemu predstavlja presedan. Još važnije, sva sredstva na projektu nisu usmerena isključivo ka grantovima, već i ka mentorskoj podršci, institucionalnom dijalogu i unapređivanju regulatornog okvira – elementima bez kojih inovacije teško opstaju van pilot-faze.

Tokom pet ciklusa programa podržano je više od sto inovativnih projekata i timova. Njihove tehnologije i proizvodi danas su prisutni na tržištima gotovo trideset zemalja, od Evropske unije do Sjedinjenih Američkih Država i Bliskog istoka. Međutim, iza tih brojki ne stoji linearna priča o brzom rastu, već proces učenja, prilagođavanja i rada u uslovima koji često nisu bili idealni. Administrativne procedure nisu uvek pratile brzinu tehnoloških promena, zakonodavni okvir je kasnio za praksom, a domaće tržište – iako ograničeno po obimu – postalo je testno okruženje za ambicije koje su od početka bile međunarodne.

Jedna od ključnih karakteristika StarTech-a ogleda se i u raznovrsnosti oblasti iz kojih dolaze podržane inovacije. Pored očekivanih softverskih i digitalnih rešenja, značajan broj projekata obuhvata hardverske proizvode, medicinske preparate, biotehnologiju, poljoprivredu i napredna industrijska rešenja. Takav raspon jasno pokazuje da inovacioni potencijal Srbije ne počiva isključivo na IT sektoru, već i na znanjima i veštinama koji se mogu pretočiti u konkretne, tržišno proverljive proizvode sa realnom primenom.

Paralelno sa direktnom podrškom inovatorima, StarTech sistematski radi na unapređivanju okruženja u kojem te inovacije nastaju. Kroz Sivu knjigu inovacija formulisano je više od sedamdeset preporuka za uklanjanje administrativnih i regulatornih prepreka. Iako je tek deo tih preporuka do sada u potpunosti ili delimično implementiran, upravo takvi, često nevidljivi pomaci čine osnovu održivog inovacionog ekosistema. Pojednostavljene procedure za uvoz opreme za istraživanje i razvoj, unapređivanje regulative u oblasti intelektualne svojine ili otvaranje dijaloga o oporezivanju frilensera možda ne privlače veliku pažnju javnosti, ali direktno utiču na sposobnost inovatora da svoje ideje pretvore u održiv posao.

Jedan od dugoročnijih efekata programa ogleda se i u ubrzanom povezivanju naučne zajednice i privrede. Više od jedanaest timova koji potiču sa fakulteta i instituta prošlo je kroz StarTech, što predstavlja jasan signal promene u odnosima između ova dva sektora. Umesto opštih rasprava o „neiskorišćenom potencijalu“, pojavljuju se konkretni mehanizmi saradnje – industrijski doktorati, transfer tehnologije i startapi nastali unutar akademskog okruženja.

Međunarodno priznanje koje je StarTech dobio 2022. godine, kada je proglašen nacionalnim pobednikom Evropske nagrade za promociju preduzetništva i plasirao se u finale među 39 zemalja, dodatno potvrđuje da je reč o pristupu koji prevazilazi lokalni značaj. Što je još važnije, ovo priznanje šalje poruku da Srbija može biti prepoznata kao zemlja koja inovacije gradi sistemski, a ne isključivo kroz pojedinačne uspešne priče.

Ključno pitanje za naredni period nije da li Srbija ima inovativne ljude – to je već dokazano – već da li postoji društvena i institucionalna spremnost da se ovakav model razvija dugoročno. Inovacije koje ostaju ne nastaju preko noći, ali kada se jednom ukorene, imaju potencijal da trajno menjaju strukturu ekonomije i način na koji jedno društvo razmišlja o razvoju.

Ako StarTech ostane izuzetak, biće to propuštena prilika. Ako, međutim, postane model koji se nadograđuje i prilagođava, mogao bi predstavljati početak dublje transformacije – one u kojoj konkurentnost ne počiva na jeftinoj radnoj snazi ili kratkoročnim investicijama, već na znanju, partnerstvima i dugoročnom poverenju u sopstvene kapacitete.

Pola miliona dolara za 12 domaćih inovacija

StarTech program u decembru je obezbedio još pola miliona dolara bespovratnih sredstava za 12 najperspektivnijih domaćih inovacija, u okviru petog ciklusa koji podržava razvoj tehnoloških rešenja i digitalnu transformaciju privrede u Srbiji.

Nagrađena rešenja obuhvataju širok spektar inovacija: od aplikacije koja pomaže osobama sa invaliditetom da efikasnije koriste urbani prostor, preko AI platforme za procenu rizika u automobilskoj industriji i naprednog rendgenskog sistema za detekciju kontaminirane hrane, do organskog preparata protiv pčelinjeg krpelja i digitalnog alata za upravljanje inventarom u ugostiteljstvu. Među dobitnicima su i rešenja za automatizaciju usklađenosti sa GDPR regulativom, pametnu rezervaciju parkinga, AI sistem za detekciju sajber pretnji kroz gamifikaciju i digitalnu fitnes platformu namenjenu starijoj populaciji.

Dobitnici grantova su timovi Bioheal i Peasy, kao i kompanije Clean Code Solutions, Digital Leather, Digital Radiography Technologies, Eco Hive, Eyestock, Lexelerate, Gama Point, The Cyber Protect, Wersirius i Younger.

Autorski tekst Dušana Vasiljevića, direktora Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u, objavljen u novogodišnjem izdanju Nedeljnika, dostupan je i putem linka.