[Srda.rs] NALED nastavlja da podržava ozelenjavanje gradova i privrede

Godine pandemije korona virusa su donele veće interesovanje javnosti za probleme u vezi sa životnom sredinom, ali ne i mnogo konkretnih koraka ka njihovom rešavanju. NALED je upravo u prethodnih nekoliko godina pokrenuo projekte od značaja za građane, lokalne samouprave i privredu i pokušala da unese promene u vezi sa finansiranjem u ovoj oblasti. O uspesima, preprekama i daljim planovima ka zdravijoj i čistijoj životnoj sredini za portal Srda govori šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Slobodan Krstović.

Savez za zaštitu životne sredine NALED-a formiran je krajem 2019. godine. Kako ste zadovoljni radom, rezultatima Saveza u protekle dve godine koje je obeležila i pandemija?

– Uzevši u obzir vrlo zahtevnu situaciju u koju nas je sve stavila pandemija kovida 19, vrlo smo zadovoljni radom Saveza za zaštitu životne sredine. Od njegovog formiranja do danas sproveli smo većinu planiranih aktivnosti, zadataka i prevazišli mnoge izazove. Osim izazova u oblasti životne sredine, članovi Saveza su pojedinačno naišli na mnoge poteškoće. Međutim, izuzetno smo zadovoljni jer smo kroz pandemiju uspeli da slabosti pretvorimo u snage i naučimo mnogo toga. Savez sada broji više od 50 članova i vrlo aktivno radi na različitim temama koje smo definisali kao naše prioritete, a tu pre svega mislim na bolju politiku eko taksi i naknada, upravljanje ambalažnim otpadom, otpadom od hrane i posebnim tokovima otpada.

Pokušamo da sve ove teme koje su okosnica cirkularne ekonomije razvijamo na način da daju svoj puni doprinos uspostavljanju ove ideje u Srbiji, jer jedino prelaskom sa linearne na kružnu ekonomiju možemo u punom kapacitetu iskoristiti sirovine koje nam pravilno upravljanje otpadom omogućava uz određene finansijske benefite. Veoma smo posvećeni ovim ciljevima na kojima zajedno radimo sa našim članicama, pre svega kroz sinergiju koju ostvarujemo između privrede i lokalnih samouprava.

Teme životne sredine su u vreme pandemije došle u žižu javnosti, ali ipak nema značajnih pomaka. Koji su ključni koraci koje kao država i društvo treba da preduzmemo da bismo napravila značajne pomake ka zdravijoj životnoj sredini?

– Moram da primetim da su se ljudi dosta aktivirali na ovu temu, međutim nije dovoljno imati reakciju samo kada se konkretan problem dešava, potrebno je mnogo toga uložiti u prevenciju. Kada govorimo o društvu potrebno je da značajno radimo na podizanju svesti ljudi koji nas okružuju, da unapređujemo i dopunjujemo postojeća znanja, da se aktivno uključujemo u različite akcije, koje između ostalog, i mi organizujemo za građane širom kroz različite projekte. Učešće i osvešćivanje ove teme kod sugrađana i jeste jedan od glavnih ciljeva projekata kao što su “Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice” i “Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“. Kroz oba ova projekata sproveden je niz aktivnosti koji je podrazumevao učešće građana u sakupljanju ovih vrsta otpada i njihovu edukaciju na ove teme. Ali pre svega, građanima je obezbeđena osnovna infrastruktura kao preduslov za pravilno odlaganje otpada.

Kada bismo svim građanima pružili mogućnost da na adekvatan način odlažu otpad uz više akcija, edukativnih programa, dijaloga, predavanja na temu zaštite životne sredine, mogli bismo da se nadamo zdravijoj životnoj sredini. Najbolje bi bilo da u obrazovnim institucijama, deca od samog početka školovanja imaju obavezne predmete koji se tiču konkretno zaštite životne sredine. Država tu može dosta da pomogne, kroz podsticaje, izmene zakonodavnih okvira, pooštrene mere sankcionisanja aktivnosti štetnih po životnu sredinu.

Da bi se sve to realizovalo osim dobre volje potreban je novac. U Sivoj knjizi NALED ponovo predlaže uspostavljanje funkcionalnog Zelenog fonda. Koje informacije ste dobijali od nadležnih institucija u vezi sa ovim predlogom? Da li ima bilo kakvog izgleda da se ovakav značajan instrument finansiranja projekata životne sredine konačno uspostavi?

– Trenutna situacija je takva da Zeleni fond od momenta ukidanja 2014. godine funkcioniše kao budžetska linija u okviru budzeta Ministarstva za zaštitu životne sredine što je i od Evropske komisije ocenjeno samo kao nužno prelazno rešenje. Mišljenja smo da je uspostavljanje operativnog Zelenog fonda pitanje od izuzetne važnosti za uspostavljanje održivog i transparentnog finansiranja i upravljanja projektima u oblasti zaštite životne sredine koji sve više dobijaju na značaju usvajanjem Zelene agende EU. Stoga NALED u Sivoj knjizi navodi kao preporuku u protekle 3 godine da je neophodno da Zeleni fond postane u potpunosti funkcionalan i kapacitetno i personalno ojačan. Nesporan prioritet je da sve ovo mora pratiti i dodatno razvijanje i jačanje personalnih kapaciteta javne uprave u oblasti životne sredine i upravljanju projektima kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou. Paralelno, treba raditi na pripremi i usvajanju Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine uz izmenu Zakona o zaštiti životne sredine kojim će se dati neophodan prateći pravni okvir.

Ostatak intervjua pročitajte na linku.