[TV N1] U Srbiji se svake godine baci više od 240.000 tona hrane

U Srbiji se prema procenama svake godine baci 240.000t hrane odnosno 30-40kg po stanovniku. Postoji verovatnoća da je ovaj broj veći, jer se za razliku od razvijenih zemalja ostaci hrane u 99% slučajeva ne razdvajaju od ostalog otpada.

Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u, je gostujuću u emisiji InfoBiz na TV N1, istakao da je glavna ideja projekta bila da se osvetli problem upravljanja otpadom od hrane u Srbiji, s obzirom na to da 99% ove vrste otpada završi na komunalnoj deponiji, gde mu nije mesto.

- Za ove tri godine uradili smo dosta, pripremili smo Vodič za pravilno upravljanje otpadom od hrane za restorane i ugostiteljske objekte, Predlog pravilnika za sve one koji proizvode i stavljaju dnevno preko 50 obroka, na koji način bi trebalo taj otpad da razvrstavaju, sve sa ciljem da dobijemo neku novu vrednost i da iskoristimo ovaj otpad kao sirovinu, objasnio je Krstović.  

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, u prethodnoj godini 2,95 miliona tona komunalnog otpada je generisano, 40% otpada na biootpad, najveći deo tog biootpada je otpad od hrane. Kako je objasnio, pravilnim upravljanjem otpadom kroz prevenciju i dalji tretman, možemo ga iskoristiti za proizvodnju prirodnog đubriva, kompostiranje, za proizvodnju biogasa, kao i proizvodnju električne energije, što je u ovom periodu energetske krize veoma značajno.

Prema njegovim rečima, u velikom broju razvijenih zemalja otpad od hrane se koristi za proizvodnju biogasa, a u Srbiji postoji sluh za tako nešto.

- Postoje biogasna postrojenja koja koriste ovu vrstu otpada, nema ih dovoljno naravno, a i potencijal je neiskorišćen, s obzirom na činjenicu da 99% ovog otpada završava na deponijama. Preko trećine hrane koja se proizvede na godišnjem nivou u čitavom svetu se nikada ne konzumira. U Srbiji su poražavajući podaci, preko 240.000t jestive hrane se baci, umesto da se da onima kojima je najpotrebnija – socijalnim kategorijama. To je nešto na čemu takođe radimo –  prevencija i donošenje zakona koji bi definisao to doniranje. Dakle, sva hrana kojoj ističe rok, potrebno je da u određenom roku bude donirana onima kojima je najpotrebnija. To se radi preko banki hrane, svratišta i drugih institucija ali je nedovoljno i nije zakonski regulisano, objasnio je Krstović.

On je dodao da je učinjeno puno na planu edukacije o pravilnoj kupovini namirnica, a kada je o zakonskoj regulativi reč, predlaže se usvajanje Zakona o donacijama.

- Neophodno je da se svim velikim marketima omogući da hranu doniraju, da za to dobijaju određene poreske olakšice poput zemalja EU, kako bi ta hrana završila tamo gde je najpotrebnija. Nakon toga, ako ipak imamo hranu koja završi kao otpad, možemo je iskoristiti za ishranu životinja u skladu sa Zakonom o veterini, a ostatke iskoristiti za proizvodnju biogasa tj. energije, istakao je Krstović. 

Snimak celog gostovanja možete pogledati u nastavku.