Nacionalna konferencija Startuj legalno

Ana Brnabić rođena je 1975. godine u Beogradu. Poseduje master diplomu (MBA) sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije i više od deset godina rada sa međunarodnim organizacijama, stranim investitorima, lokalnim samoupravama i javnim sektorom u Srbiji. U avgustu 2016. godine izabrana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije, i tu funkciju je obavljala do izbora za predsednicu Vlade. Predsednica je Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije i republičkog Saveta za nacionalne manjine, kao i potpredsednica republičkog Saveta za reformu javne uprave. Kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave radila je na bržem sistemskom uvođenju elektronske uprave u Srbiji, u cilju efikasnijeg rada državne uprave i lokalne samouprave, direktnom podizanju kvaliteta života građana Srbije, izgradnji modernije i transparentnije uprave i borbi protiv korupcije. Dva najznačajnija projekta koje je realizovala u ovom segmentu tokom svog mandata jesu projekat e-Beba („Bebo, dobro došla na svet”) i e-ZUP (puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku). Kao predsednica Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije, u svakodnevnim konsultacijama sa IT industrijom iz Srbije, start-ap i inovacionim kompanijama, razvila je Akcioni plan i krenula u njegovu brzu primenu. U okviru borbe protiv sive ekonomije, bila je zadužena za realizaciju nagradne igre „Uzmi račun i pobedi”, u kojoj je učestvovalo više od 40 odsto građana Srbije, i koja je rezultirala značajno povećanom svešću o značaju borbe protiv sive ekonomije. Članica je grupe „Novi lideri za Evropu” u okviru Svetskog ekonomskog foruma. Pre izbora u Vladu Srbije, bila je direktorka kompanije „Kontinental vind Srbija” (Continental Wind Serbia – CWS), gde je radila na realizaciji investicije vredne 300 miliona evra u vetropark u opštini Kovin. Učestvovala je u osnivanju i bila prva izvršna direktorka, kao i članica Upravnog odbora neprofitne fondacije Peksim. Bila je angažovana u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Bila je zamenica direktora Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, ekspertkinja na Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji i viša koordinatorka Programa za ekonomski razvoj opština. Aktivno je učestvovala u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine. Postaje članica, a potom i predsednica Upravnog odbora NALED-a. Dobitnica je brojnih priznanja za razvojne projekte na kojima je radila, promociju društveno-odgovornog poslovanja i tolerancije.

NJ. E. Tomas Šib je ambasador Nemačke u Srbiji od 2018. godine. Masterirao je makroekonomiju na Univerzitetu u Getingenu, Nemačka 1992. godine, a do 2014. pohađao je diplomatsku akademiju u Bonu, kada je postavljen na mesto posmatrača EU na izborima u Južnoj Africi (maj/april 1994). Naredne dve godine proveo je kao referent specijalnog štaba za Bosnu u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu. Diplomatsku karijeru započinje u Ambasadi Nemačke u Sarajevu kao drugi sekretar nadležan za humanitarnu pomoć 1996. godine, a nakon toga prelazi u Tanzaniju na mesto prvog sekretara Ambasade Nemačke. 1998. godine postaje referent odeljenja za načelna pitanja odbrambene i bezbednosne politike u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu, a 2002. godine prelazi u Brisel na mesto savetnika stalne misije pri EU. Nakon tri godine vraća se u Ministarstvo spoljnih poslova kao zamenik načelnika odseka za EU, a 2009. godine postaje potparol ambasade Savezne republike Nemačke u Londonu. Od 2011. do 2014. godine je načelnik odseka za EU Ministarstva spoljnih poslova, a potom prelazi na mesto političkog koordinatora Stalne misije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku. Oženjen je i ima troje dece.  

Stanka Pejanović je članica Uprave Grupe Gorenje, najvećeg slovenačkog i osmog po veličini proizvođača bele tehnike u Evropi. Poslednje četiri godine je vodila Gorenje Beograd na poziciji generalnog direktora. Bila je dugogodišnji direktor društva Mercator-S i u dva mandata članica Uprave Grupe Mercator odgovorna za poslovanje Mercatora na tržištima jugoistočne Evrope. Tokom njenog mandata Mercator je u Srbiji povećao prodajnu površinu skoro sedam puta, a tržišni udeo se povećao sa manje od 1% na skoro 9%. Poseduje izuzetno iskustvo iz oblasti korporativnog upravljanja, akvizicija i merdžera, poslovnog restrukturiranja, strategije i procene vrednosti brenda, category&supply managementa, cenovnih strategija i strategije prodaje, marketinških i strategija lojalnosti. Potpredsednica je Upravnog odbora NALED-a u kojem je angažovana od 2015. godine, i predsednica Upravnog odbora SAM. Magistrirala je ekonomske nauke na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, i doktorirala na istom fakultetu. Govori srpski, engleski, slovenački i ruski. Majka je dvoje dece.

Nenad Paunović od 2017. godine radi kao Direktor tima za IT i preduzetnistvo u Kabinetu predsednika Vlade Republike Srbije, gde se bavi pitanjima razvoja digitalne ekonomije i digitalizacije obrazovanja u Srbiji.  Od 2012. godine je bio suosnivač i jedno vreme predsednik Upravnog odbora Serbian Venture Network-a, koji organizuje veliku medjunarodnu konferenciju Belgrade Venture Forum. Od 2005. do 2017. godine je bio osnivač i direktor kompanije za strateški konsalting EDGE, i ekskluzivni partner za Jugoistočnu Evropu američke kompanije Value Innovations. Od 2005. do 2013. godine godine je i više puta učestvovao u organizaciji godišnjih konferencija Belgrade Design Week. Povremeno radi kao mentor startapima na programima Sevena, Founder Instituta, InCentra, Impact Huba i drugim, i podržava sportsko udruženje Maturanti maratonci.  Završio je menadžment na Fakultetu organizacionih nauka na Beogradskom univerzitetu, kao i Executive MBA na Cotrugli Business School, gde je jedno vreme bio i predsednik Upravnog odbora Alumni kluba. Godine 2001. je kao stipendista kiparske Vlade pohadjao višenedeljni program Customer Oriented Quality Management. Tokom poslovne karijere bio je član Srpske asocijacije menadžera, Američke privredne komore, Slovenačke privredne komore i drugih poslovnih udruženja.  Kao rekreativni sportista, istrčao je više polumaratona u Beogradu, Ljubljani, Beču i drugim gradovima, a 2011. je u Beogradu istrčao ceo maraton, sa vremenom 3 sata i 58 minuta.

Dragana Ilić je direktorka korporativnih poslova u kompaniji CETIN doo Beograd, vodećem pružaocu infrastrukturnih telekomunikacijonih usluga i članu PPF Grupe. Kao deo najvišeg rukovodstva kompanije vodi pravne i regulatorne poslove, odnose sa javnim sektorom i eksterne komunikacije. Aktivno zagovara reformu u oblasti elektronskih komunikacija i razvoju moderne digitalne infrastrukture u Srbiji. Dragana je do avgusta 2020. sarađivala sa članovima i institucijama kao šef NALED-ove Jedinice za konkurentnost i digitalizaciju. Bila je koordinatorka Vladine Stručne grupe za suzbijanje sive ekonomije, NALED-ovih Saveza za fer konkurenciju i Saveza za eUpravu od njegovog osnivanja 2016. godine. Savez za eUpravu bio je ključni partner Vladi u razvoju strateškog i zakonskog okvira za ePoslovanje, eArhiviranje i eUpravu, u osnovanju Kancelarija za IT i eUpravu, promovisanju Portala eUprava i podizanju kapaciteta informacione bezbednosti lokalnih samouprava. Do 2015. Dragana je u vladinoj agenciji SIEPA vodila pravne poslove na podsticanju investicija i koordinirala saradnju investitora sa vladom i lokalnim samoupravama. Po završetku Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, profesionalno iskustvo Dragana je sticala u javnom tužilaštvu, poreskoj upravi i u telekomunikacionoj kompaniji. Prepoznatljiva je po entuzijazmu u zagovaranju reformi za opšte dobro. Van posla je možete sresti u gradu na biciklu ili na vrhu neke od naših planina.

Bane Spasović je rođen u Požarevcu 1968. godine gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Kragujevcu. Profesionalnu karijeru započeo je kao pripravnik 1995. u Opštinskom sudu u Požarevcu, nakon čega radi kao stručni saradnik u Opštinskom javnom pravobranilaštvu od 1996. do 2000. Od 2000. do 2013. obavlja dužnosti rukovodioca Službe za pravne i kadrovske poslove JP PTT Srbija u Požarevcu, a od 2013. do 2016. na funkciji je Predsednika Skupštine grada Požarevca. Od aprila 2016. gradonačelnik je grada Požarevca. Posvećen zajednici i gradu, aktivno je učestvovao u radu više sportskih i kulturnih društava i udruženja, a predsednik je društva Rusko – Srpskog prijateljstva “Breza”. Od 2003. godine aktivno se bavi politikom, a član je Srpske napredne stranke od njenog osnivanja 2008. godine. Kao predsednik Skupštine Regionalno razvojne agencije „Braničevo-Podunavlje” ličnim zalaganjem promoviše sve prednosti ulaganja u Požarevac i istočnu Srbiju i brojnim ambasadorima bio je prvi sagovornik kada je reč o stranim direktnim investicijama u Braničevski okrug.

Milivoje Jovanović je rođen 1979. u Nišu. Svoje akademsko obrazovanje započeo je kao student Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu, a uspešno nastavio na Executive Master of Business Administration (EMBA) studijama u Velikoj Britaniji - City College, Univerzitet u Šefildu. 2012. godine objavio je magistarski rad “Uticaj svetske ekonomske i finansijske krize na poslovanje preduzetnika i MSP u Srbiji“. Nakon uspešne karijere u međunarodnim organizacijama (OEBS, HELP) i finansijskom sektoru u Srbiji (SoGe, Unicredit banka), Milivoje je odlučio da stečeno znanje i profesionalno iskustvo primeni u nevladinom sektoru, kao jedan od osnivača NVO ENECA. Program Pokreni se za Posao koji je Milivoje kreirao 2009, ima za rezultat osnivanje i proširenje poslovanja za preko 600 malih i porodičnih biznisa u 114 opština u Srbiji, u kojima radi preko 3.000 ljudi. Milivoje usmerava delovanje partnera iz privatnog, javnog i civilnog sektora da zajednički kreiraju bolje uslove za MMSPP sektor,  promovišući preduzetništvo u Srbiji.

Rođen je 1963. godine u Prijepolju, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, ima položen pravosudni ispit. Za direktora Nacionalne službe za zapošljavanje imenovan je 2014, a na ovu funkciju došao je nakon petogodišnjeg iskustva na poziciji državnog sekretara u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike gde je bio zadužen za oblast rada i zapošljavanja. Od 2006. do 2007. bio je pomoćnik je direktora Službe za ljudska i manjinska prava, a u istom periodu obavljao je i funkciju sekretara Nacionalnog saveta Srbije za saradnju sa MKTJ. U periodu od 2003. do 2006. godine radio  je kao sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava pri Savetu ministara Državne zajednice Srbija i Crna Gora, dok je prethodne dve godine bio sekretar Saveznog ministarstva nacionalnih i etničkih zajednica. Profesionalno iskustvo sticao je i u lokalnoj administraciji, kao sekretar Skupštine opštine Barajevo i stručni saradnik u Odeljenju za imovinsko pravne i komunalno stambene poslove u opštinskoj upravi. U mandatu Vlade 2012-2014, bio je predsednik Radne grupe, koja je pripremila  i sprovela javnu  raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i Zakona o štrajku. U istom mandatu bio je član Saveta koordinacionog tela za pristupanje Srbije EU i predsednik Pregovaračke grupe za Poglavlje 2-Sloboda kretanja radnika. Završio je francusku školu za državnu upravu (ENA), služi se engleskim i ruskim jezikom. 

Bojana Tošić je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2004. godine. Karijeru je započela 2005. godine, kao advokatski pripravnik a od 2008. godine upisana je u Imenik advokata pri Advokatskoj komori Beograd. Ima više od 10 godina iskustva u oblasti regulatorne reforme, reforme javne uprave i upravljanju javnim politikama.Radila je kao konsultant na brojnim projektima finansiranim od strane Evropske Unije, Svetske banke (WB) i Američke organizacije za međunarodni razvoj (USAID). U periodu od 2007. do 2011. godine bila je pravni savetnik u Sekretarijatu Saveta za regulatornu reformu i analizu efekata propisa, a u periodu od 2008. do 2010. godine radila je kao koordinator pravnog tima Jedinice za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa Vlade Republike Srbije (tzv. giljotine propisa).Od jula 2013. godine radila je kao zamenik direktora Vladine Kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata propisa. Učestvovala je u izradi brojnih propisa, studija i izveštaja kako za potrebe javnog tako i privatnog sektora. Sertifikovani je trener Svetske banke iz oblasti analize efekata propisa.Od aprila 2014. godine obavljala je funkciju v.d. zamenika direktora Republičkog sekretarijata za javne politike (RSJP). Za v.d. direktora RSJP imenovana je 31. januara 2018. godine.

Jelena je, kao stručnjak u oblasti regulatorne reforme i sprovođenja lokalnih politika ekonomskog razvoja, radila  na reformi zakonodavnog procesa i regulatornog okvira za poslovanje, privlačenju investicija, programima za podršku privredi i uspostavljanju partnerstava između javnog i privatnog sektora. Karijeru je započela 2000. godine u Međunarodnom republikanskom institutu (IRI) na poslovima razvoja političkih partija, organizacija građanskog društva i lokalnih samouprava. Nakon toga pet godina je radila kao Šef tima za lokalni ekonomski razvoj u USAID-ovom Programu za podsticaj ekonomskom razvoju opština. Bila je angažovana na izradi više od 50 strategija ekonomskog razvoja i na izgradnji institucionalnih kapaciteta za bavljenje ekonomijom u više od 30 lokalnih samouprava. Na sličnim programima radila je i u Bosni i Hercegovini, Ukrajini, Slovačkoj, Kirgistanu i Jordanu. Od 2010. radi u NALED-u najpre kao Programski direktor a potom kao Direktor za regulatornu reformu. U protekle 3 godine, koordinira izradu Vladinog plana reformi za Doing Business, vodi komunikaciju sa Svetskom bankom uz pripremu izveštaja o reformama, koordinaciju i primenu Akcionog plana. Tokom 3 godine (do 2017.) bila je ključni ekspert za reformu građevinskih dozvola u Srbiji, koju je Svetska banka prepoznala kao najveću reformu u Srbiji u prethodnih 10 godina. Bila je menadžer projekta za primenu sistema za elektronsko izdavanje gađevinskih dozvola u Srbiji (uz podršku Vlada Nemačke i Švajcarske) i vodila sprovođenje projekta Svetske banke za obuku i savetovanje korisnika sistema e-dozvola. U 2017. bila je ključni ekspert za reformu katastra (reforma upisa prava svojine) a u 2018. radila na izradi propisa neophodnih za ovu reformu – Zakon o upisu u Katastar. Član je više od 10 radnih grupa Vlade, za teme poreskih propisa, javnih nabavki, sive ekonomije i drugih tema od značaja za povoljno poslovno okruženje.