I Kvartalni izveštaj 2022 - Svetionik regulatorne reforme

Autor: Izvršna kancelarija
Oblast: Regulatorna Reforma
Datum: 06.05.2022. Preuzimanje: I-Kvartalni-izvestaj-2022.pdf

I Kvartalni izveštaj 2022 - Svetionik regulatorne reforme

INICIJATIVE

U sekciji inicijative vam predstavljamo ključne informacije pokrenutih inicijativa od strane NALED-a ka predstavnicima javne vlasti u cilju unapređenja poslovnog okruženja u Republici Srbiji.

Realizovana inicijativa uvođenja eUsluge rezervacije parking mesta i parking nalepnice

Inicijativa za eUslugu rezervacije parking mesta i parking nalepnice je uspešno realizovana u saradnji sa Kabinetom predsednice Vlade i Kancelarijom za IT i eUpravu lansiranjem usluge na Portalu eUprava https://euprava.gov.rs/usluge/7075. Kontakt osoba: a.milovanovic@naled.rs

Realizovana inicijativa novog načina obračuna i plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava pri kupovini polovnih vozila

U prvom kvartalu 2022. realizovana je inicijativa kreiranja nove elektronske usluge obračuna i elektronskog plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava u postupku promene vlasništva nad upotrebljavanim motornim vozilom. NALED je predložio novu formulu za obračun koja je ušla u odredbe novog Zakona o porezima na imovinu, a koja je bila osnov za uspostavljanje novog načina obračuna poreza. Ovaj porez sada prelazi na kupca, odnosi se isključivo na fizička lica i važi princip samooporezivanja – nema poreskih prijava i rešenja i ceo postupak se odvija online na portalu Plati. NALED je predložio i funkcionalnu specifikaciju novog sistema, koje je prihvaćena i sprovedena, zahvaljujući Kancelariji za IT i eUpravu. Kontakt osoba: a.milovanovic@naled.rs

Rad na uključivanju dijaspore i stranaca u tokove ekonomije znanja u Srbiji

Shodno iniciranim aktivnostima za uključivanje dijaspore u tokove ekonomije znanja u Srbiji, planirano je organizovanje info dana u inostranstvu koji će okupiti dijasporu i strance. Posete inostranstvu u cilju promocije inovacionog ekosistema Srbije predviđene su za drugu polovinu 2022. godine. Kontakt osoba: i.djordjevic@naled.rs

Rad na pojednostavljenju procedure carinjenja za R&D materijale

Iniciran je rad na reformi za pojednostavljenje carinskih procedura za uvoz materijala i sredstava potrebnih za istraživanje i razvoj, a u okviru inicijative će biti izrađena analiza o stanju carinjenja materijala relevantnog za istraživanje i razvoj. Cilj inicijative je da se daju preporuke kojim bi se

pojednostavio postupak carinjenja materijala za istraživanje i razvoj. Očekuje se da Analiza bude

objavljena u II kvartalu 2022. godine. Kontakt osoba: i.djordjevic@naled.rs

Inicijativa za stvaranje uslova za punu primenu elektronskog uputa

U prošlom kvartalu NALED je Ministru zdravlja podneo inicijativu za uspostavljanje uslova za punu primenu elektronskog uputa. U okviru te inicijative predlažemo da se omogući lekarima specijalistima da upućuju osigurana lica na dalje specijalističke preglede elektronskim putem, čime bi se lekari opšte prakse rasteretili administrativnog posla, a pacijentima bi se smanjio broj odlazaka do različitih šaltera. Kontakt osobe: j.bojovic@naled.rs i j.radnovicvukcevic@naled.rs

Inicijativa za izmenu i dopunu Pravilnika o kliničkim ispitivanjima leka

NALED je ALIMS-u, ispred Saveza za zdravstvo, dostavio komentare na predlog izmene Pravilnika o sadržaju zahteva, odnosno dokumentacije za odobrenje kliničkog ispitivanja leka i medicinskog sredstva, kao i način sprovođenja kliničkog ispitivanja leka i medicinskog sredstva. Ključne dopune koju su predložene su: neophodno je propisati rokove u kome bi ALIMS i EOS trebalo da utvrde formalnu potpunost zahteva; precizirati postupak koji će se voditi elektronski putem novorazvijenog portala ALIMS-a; i uvesti sekretara EOS-a koji bi bio zadužen za tehničko-administrativnu pomoć u sprovođenju postupka izdavanja mišljenja. Kontakt osobe: j.radnovicvukcevic@naled.rs i i.smigic@naled.rs

Inicijativa za dalje unapređenje portala eAukcije

Tokom prethodnog kvartala pripremljena je Analiza efekata primene elektronskih javnih nadmetanja u postupcima izvršenja (portala eAukcije) u saradnji sa Ministarstvom pravde. Analiza pokazuje da je u 2021. godini bilo organizovano gotovo 14.500 javnih nadmetanja, da je na portalu registrovano preko

1.500 korisnika, kao i da je realizovana finalna cena za 17% veća od početne cene za nepokretnosti, odnosno 15% veća za pokretne stvari. Analiza je predstavljena na sednici Saveza u prisustvu predstavnika Ministarstva pravde, a diskutovano se i o daljem radu i potencijalnima za unapređenje portala. Ministarstvo pravde najavilo je dodatna unapređenja portala eAukcija tokom 2022. godine. Trenutno se radi na unapređenju samog sistema i njegovog povezivanja sa sistemom javnih izvršitelja, čime će se omogućiti automatski unos predmeta u sistem eAukcija, čim isti budu uneti u informacioni sistem javnih izvršitelja. Prioriteti unapređenja portala su uvođenje funkcionalnosti vraćanja jemstva i prihvatanja početne cene. Kontakt osoba: j.radovanovic@naled.rs

Inicijativa za pojednostavljenje uslova postavljanja baznih stanica

Na inicijativu NALED-a Vlada Republike Srbije formirala je Stručnu grupu za smanjenje administrativnih barijera za postavljanje radio baznih stanica mobilne telefonije. Savez za imovinu i investicije se kroz aktivan rad u stručnoj grupi zalaže za ujednačavanje planskih i drugih uslova i procedura za izgradnju baznih stanica na republičkom nivou i njihovog usklađivanja sa uslovima u EU. Trenutno se radi na predlogu Akcionog plana za sprovođenje reforme u ovoj oblasti. Kontakt osoba: j.radovanovic@naled.rs

PROPISI USVOJENI U I KVARTALU 2022

Prvi kvartal 2022. godine obeležila je regulatorna aktivnost srednjeg inteziteta koja se pre svega odnosi na donošenje seta uredbi Vlade Republike Srbije koje za cilj imaju ublažavanje negativnih efekata globalne ekonomske i energetske krize, podsticanje preduzetništva, inovacija ili podršku poljoprivrednicima. U prethodnom kvartalu usvojen je svega jedan Zakon – Zakon o socijalnom preduzetništvu što je očekivano uzimajući u obzir izborne aktivnosti.

Oporezivanje, zapošljavanje i fer konkurencija

U vezi Zakonom o fiskalizaciji (Službeni glasnik RS, br. 153/2020, 96/2021), čija primena počinje 30. aprila, u prvom kvartalu su usvojeni sledeći propisi:

Od 5. februara na snagu su stupile izmene i dopune Pravilnika o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja, pozivanju na broj drugog dokumenta i pojedinostima ostalih elemenata fiskalnog računa (Službeni glasnik RS, 31/2021,..., 10/2022). Izmene Pravilnika predviđaju da obveznik fiskalizacije, koji obavlja promet na malo putem samonaplatnih uređaja – automata, može da omogući da se fiskalni račun kupcu izdaje i u elektronskoj formi, preko elektronskog fiskalnog uređaja na kome se iskazuje hiperlink za verifikaciju računa od strane kupca;
Vlada Republike Srbije je u martu usvojila i Uredbu o utvrđivanju Programa finansijske podrške obveznicima fiskalizacije za usklađivanje poslovanja sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija (Službeni glasnik RS, broj 32/2022). Programom je predviđeno da postojeći tako i novi obveznici fiskalizacije ostvaruju pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji u iznosu od 100 evra. Dodatno, postojeći obveznici ostvaruju pravo na finansijsku podršku po svakoj prijavljenoj aktivnoj fiskalizovanoj fiskalnoj kasi u iznosu od 100 evra, dok novi obveznici ostvaruju pravo na finansijsku podršku za jedan elektronski fiskalni uređaj po svakom prijavljenom poslovnom prostoru u iznosu od 100 evra. Sve detalje možete pronaći na linku.

U cilju dodatne podrške privrednicima Vlada Republike Srbije je u ovom kvartalu usvojila i dodane mere poput:

Uredbe o utvrđivanju Programa finansijske podrške – Korišćenjem standarda do konkurentnijih proizvoda (Službeni glasnik RS, broj 12/2022.), čiji je cilj unapređenje konkurentnosti, bezbednosti i kvaliteta proizvoda i usluga prvenstveno malih i srednjih preduzeća. Prijave se mogu obaviti na navedenom linku. Sve informacije detaljnije možete pronaći na sledećem linku;
Uredbe o utvrđivanju Investicionog programa „Oporavak i razvojˮ (Službeni glasnik RS, broj 41/2022.), kojom se uspostavlja nova kreditna linija za dodelu povoljnih kreditnih sredstava privrednim subjektima za realizaciju novih investicionih ulaganja, koja će ubrzati oporavak i rast privredne aktivnosti usled krize izazvane virusom SARS-CoV-2. Sve informacije možete detaljnije pronaći na sledećem linku.

Kako bi se smanjili negativni efekti globalne krize izazvane pre svega oružanim sukobom u Ukrajini, ali i svetskom energetskom krizom, Vlada je tokom ovog kvartala usvojila akte kojima se prvenstveno ograničava rast ili zamrzavaju cene energenata i određenih poljoprivredno prehrambenih proizvoda poput:

Odluke o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte (Službeni glasnik RS, br. 32/2022), kojom su smanjene akcize za 20% i to za olovni benzin, bezolovni benzin i gasna ulja. Smanjeni iznosi akciza važe do aprila 2022. godine;
Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte (Službeni glasnik RS, br. 32/2022, 35/2022), kojom je propisan novi način utvrđivanja najviših maloprodajnih cena po litri naftnih derivata, evro dizela i evro premijuma BMB 95. Takođe, maloprodajna cena evro dizela za poljoprivredna gazdinstva je ograničena na 179 dinara po litri;
Odluke o privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivredno prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo (Službeni glasnik RS, 32/2022, 35/2022), kojom se zabranjuje izvoz pšenice, kukuruza, brašna, kao i ulja od semena suncokreta, šafranike ili pamukovog semena. Izvoz ovih proizvoda je moguć izuzetno, posebnim aktom Vlade;
Odluke o dopuni Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu (Službeni glasnik RS, 132/2021, 9/2022, 32/2022), kojom je na listu proizvoda za koje se ne plaća carina dodata i nafta i ulja dobijena od bitumenoznih minerala. Ova mera ostaje na snazi do kraja godine;
Uredbe o privremenoj meri ograničavanja cene gasa i nadoknadi razlike u ceni prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza ili proizvedenog u Republici Srbiji u slučaju poremećaja na tržištu prirodnog gasa (Službeni glasnik RS, br. 30/2022), kojom je cena gasa privremeno ograničena, za period od 60 dana, dok je istovremeno propisano pravo energetskih subjekata na nadoknadu razlike u ceni prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza ili proizvedenog u Srbiji;
Uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica (Službeni glasnik RS, 12/2022), kojom su limitirane proizvođačke cene i cene u trgovini na veliko i malo osnovnih životnih namirnica poput kristal šećera, brašna, jestivog suncokretovog ulja, svinjskog mesa i mleka. Uredba je vremenski ograničena na period od 90 dana.

Preduzetništvo i inovacije

Narodna skupština je 4. februara, nakon višemesečnog angažovanja Radne grupe za izradu Nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu, čiji je NALED bio aktivni član, usvojila Zakon o socijalnom preduzetništvu (Službeni glasnik RS 14/2022), kojim je propisan pravni okvir za poslovanje u domenu socijalne ekonomije u Srbiji, a u skladu sa trendovima u Evropskoj uniji. Usvajanje Zakona je omogućilo donosiocima javnih politika na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, ali i donatorima u oblasti socijalne ekonomije, da identifikuju i podrže rad privrednih subjekta, udruženja građana, ostalih pravnih lica i preduzetnika, koji posluju po načelima koja su karakteristična za socijalnu ekonomiju.

Zakon je socijalno preduzetništvo definisao kao obavljanje delatnosti od opšteg interesa radi stvaranja novih i inovativnih mogućnosti za rešavanje društvenih problema, problema pojedinaca ili društveno osetljivih grupa, radi sprečavanja nastajanja ili otklanjanja posledica socijalne isključenosti, jačanja društvene kohezije i rešavanja drugih društvenih problema i problema lokane zajednice.

Propisano je da status socijalnog preduzetništva mogu steći:

preduzetnici koji vode poslovne knjige u skladu sa propisima o računovodstvu, odnosno preduzetnici koji nisu paušalno oporezovani, jer su samo oni dužni da iskazuje dobit, što je uslov da bi se ograničilo raspolaganje sa dobiti;
svi privredni subjekti; i
subjekti civilnog sektora, koji su registrovani za obavljanje privredne delatnosti, jer se samo ti subjekti civilnog sektora mogu baviti preduzetništvom.

Takođe, u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima, propisana su ograničenja koja pravna lica i preduzetnici sa statusom socijalnih preduzetnika treba da poštuju da bi zadržala taj status: ograničenje u raspolaganju imovinom; ograničenje u raspolaganju sa dobiti; i obaveza obezbeđenja tzv. „participativnog uporavljanja“.

Ograničenje u raspolaganju imovinom podrazumeva da se imovina subjekta socijalnog preduzetništva dok posluje ne može se deliti njegovim članovima, osnivačima, članovima organa, zastupnicima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima, kao i da je u slučaju prestanka statusa subjekta socijalnog preduzetništva taj subjekta dužan da preostalu imovinu stečenu za vreme trajanja tog statusa i po osnovu tog statusa prenese drugom subjektu socijalnog preduzetništva.

Ograničenje u raspolaganju sa dobiti podrazumeva da privredni subjekt sa statusom socijalnog preduzetništva ima obavezu da najmanje 50% dobiti reinvestira u interne programe podrške društveno osetljivim grupama ili u troškove u vezi sa radnim angažovanjem radno sposobnih pripadnika društveno osetljivih grupa, odnosno u aktivnosti usmerene na rešavanje problema zajednice. Alternativno, dužni su da doniraju najmanje 50% dobiti drugim pravnim ili fizičkim licima sa statusom socijalnog preduzetništva (član 11.). U suprotnom Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja evidentira tog subjekta na listi subjekata kog kojih je utvrđena zloupotreba statusa (član 15. Zakona).

Ograničenje u pogledu obaveze obezbeđenja tzv. „participativnog upravljanja“ podrazumeva obavezu subjekta socijalnog preduzetništva da u upravljanje uključi predstavnike zaposlenih, odnosno korisnika usluga, u zavisnosti od osnova po kome ostvaruje pravo na status socijalnog preduzetnika (član 12. Zakona). U praksi bi to značilo da ako se npr. taj status obezbeđuje po osnovu radne inkluzije osetljivih grupa, da u upravljanje moraju biti uključeni zaposleni, a ako se ostvaruje po osnovu pružanja usluga osetljivim grupama, onda bi u upravljanje subjektom trebalo da budu uključeni reprezentativni predstavnici tih grupa. Ako se ostvaruje po osnovu aktivnosti u zaštiti životne sredine, onda bi trebalo da budu uključeni predstavnici lokalne vlasi i/ili nevladinog sektora iz te oblasti i sl.

Zakonom je propisano formiranje posebnog tela Vlade – Saveta za socijalno preduzetništvo (član 20.), koji će biti nadležan da razmatra i pokreće inicijative za razvoj socijalnog preduzetništva, kao i da prati poštovanje obaveza od strane socijalnih preduzetnika i predlaže Ministarstvu njihovo prevođenje u pasivni status u slučaju zloupotreba statusa (slučaj raspodele imovine osnivačima, trošenje dobiti suprotno ograničenjima i nepoštovanje obaveze o obezbeđenju tzv. „participativnog upravljanja“). Propisano je da će članovi tog tela biti predstavnici relevantnih ministarstava i reprezentativni predstvanici samog sektora.

Prvi značajni koraci koje Vlada treba da preduzme u skladu sa Zakonom o socijalnom preduzetništvu su da konstutuiše gore navedeni savet i da do 15. novembra ove godine donese prvi petogodišnji Program razvoja socijalnog preduzetništva, kojim će isplanirati mere aktivne podrške subjektima socijalnog preduzetništva. Do tog dana i Agencija za privredne registre treba da omoguće upis u registre ovog statusa, čime će se omogućiti javna prepoznatljivost subjekata socijalnog preduzetništva u skladu sa medjunarodno prihvaćenim standardima, a u cilju podsticanja njihovog poslovanja, kako kroz navedene petogodišnje programe Vlade, tako i kroz dokumente javnih politika na lokalnom nivou, ali i od strane donatora.

Dodatno, Vlada Republike Srbije je tokom prvog kvartala usvojila i set uredbi u cilju podsticanja preduzetništva, a koje se odnose na početnike u poslovanju, žene preduzetnice, mlade, kao i podršku sektoru mikro, malih, srednjih preduzeća i preduzetnika i to:

Javne nabavke

Ministarstvo rudarstva i energetike je 25. januara usvojilo Pravilnik o zahtevima u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke (Službeni glasnik RS, br. 10/2022) koji se primenjuje od 5. februara ove godine.

Ove zahteve su naručioci javnih nabavki dužni da primenjuju prilikom izrade tehničke specifikacije ili definisanja kriterijuma za dodelu ugovora u postupku nabavke:

dobara za koja su tehničkim propisima propisani zahtevi u pogledu energetskog označavanja, u skladu sa Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije;
dobara za koja nisu propisani zahtevi u pogledu energetskog označavanja, ali su propisani tehničkim propisom zahtevi u pogledu eko-dizajna, u skladu sa Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije;
usluga za čije pružanje je potrebna nabavka novih dobara iz tačke 1) i 2).

Uslovi propisani pravilnikom treba da obezbede nabavku dobra koja pripadaju najvišoj klasi energetske efikasnosti, A ako to nije moguće iz razloga troškovne isplativosti, ekonomske opravdanosti, tehničke izvodljivosti, održivosti u širem smislu i dovoljne konkurentnosti, onda naručilac može u tehničkoj specifikaciji da odredi dobra sa nižom klasom energetske efikasnosti, odnosno dobra sa višim indeksom energetske efikasnosti. U slučaju da naručilac ne odredi energetsku efikasnost kroz tehničku specifikaciju, onda te zahteve definiše u okviru kriterijuma za dodelu ugovora.

Elektronska uprava i elektronsko poslovanje

Vlada je u februaru donela Uredbu o održavanju i unapređenju Državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka (Službeni glasnik RS, br. 18/2022), kojom se uređuju uslovi za: a) Održavanje i unapređenje Državnog data centra (u daljem tekstu DDC); b) Način korišćenja DDC-a od strane drugih organa; c) Izradu rezervnih kopija.

Državnim centrom za upravljanje i čuvanje podataka (DDC) upravlja Kancelarija za IT i eUpravu (u daljem tekstu Kancelarija), koja obezbeđuje sve uslove za korišćenje infrastrukture DDC-a. Uredbom su detaljno propisani neophodni resursi za funkcionisanje DDC-a, kao i posebni protokoli za pristup samom centru, te protokol za prijem i iznošenje opreme iz DDC-a. Rukovanje opremom i pristup centru su dozvoljeni samo ovlašćenim službenim licima Kancelarije. Izuzetak su ovlašćena službena lica organa koji su smestili svoju opremu u DDC, kao i ovlašćeno lice telekomunikacionog servis provajdera, ali samo uz odobrenje Kancelarije i uz pratnju njihovog osoblja.

Korišćenje resursa DDC Kancelarija odobrava na zahtev zainteresovanog organa. U zahtevu se mora specificirati koji se resursi DDC i/ili usluge elektronske uprave žele koristiti, kao i podaci o ovlašćenim službenim licima zaduženim za pristup DDC-u. Značajno je i napomenuti da organi koji su već imali pristup DDC-u pre donošenja ove uredbe ne moraju da podnose novi zahtev.

Uredbom su definisani posebni protokoli za redovno i vanredno čuvanje podataka. Propisi koji se tiču čuvanja rezervnih kopija počinju da se primenjuju od 1. januara 2023, dok su preostale odredbe iz Uredbe već na snazi.

Imovina i investicije

Vlada Republike Srbije je u sektoru energetike u proteklom kvartalu donela sledeće uredbe:

Uredbu o utvrđivanju Programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti u godini (Službeni glasnik RS, br. 10/2022),, kojom su definisane mere finansijske podrške za unapređenje energetske efikasnosti, propisanih Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i strateškim dokumentima iz oblasti energetike;
Uredbu o obavezama Garantovanog snabdevača i o obavezama ovlašćene ugovorne strane u pogledu finansijskih podsticaja za visokoefikasnu kogeneraciju (Službeni glasnik RS, 30/2022), kojom je su bliže uređene obaveze Garantovanog snabdevača u sistemu fid in tarife i Ovlašćene ugovorne strane u sistemu tržišne premije;
Uredbu o minimalnim zahtevima energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju novi i rekonstruisani energetski objekti (Službeni glasnik RS, br. 44/2022).

Dodatno, Ministarstvo rudarstva i energetike usvojilo je Pravilnik o načinu vođenja Registra kupaca – proizvođača priključenih na prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem i metodologiju za procenu proizvedene električne energije u proizvodnom objektu kupca-proizvođača (Službeni glasnik RS, br. 33/2022).

Pravilnikom se propisuje način vođenja Registra kupaca-proizvođača, kao i metodologija za procenu količine proizvedene električne energije u objektu kupca-proizvođača. Obveznici unosa podataka u Registar kupaca-proizvođača su nadležni operatori sistema na koje je objekat kupca-proizvođača priključen, u skladu sa zakonom kojim se uređuju obnovljivi izvori energije. Upis u Registar kupaca– proizvođača vrši nadležni operator sistema odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana priključenja objekta kupca-proizvođača na elektroenergetski sistem.

Hrana i poljoprivreda

Izmenom Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2022. godini („Sl. Glasnik RS“, br. 125/2021, 10/2022, 30/2022) preraspodeljena su sredstva koja su predviđena za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama i izmenjen je ukupan iznos utvrđenih sredstava koji se preusmerava na subvencije.

Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Sl. Glasnik RS“, br. 19/2017, 16/2018, 17/2020, 118/2020, 17/2022 – dr. pravilnik, 23/2022, 30/2022) izmenjen je dva puta u ovom kvartalu. Prvom izmenom Pravilnika (Službeni glasnik RS, br. 23/2022) produžen je rok za izmenu deklaracije proizvoda, tako da obaveza deklarisanja zemlje porekla ili zemlje i mesta porekla glavnog sastojka, u slučaju da se razlikuje od zemlje porekla ili zemlje i mesta porekla hrane, stupa na snagu od 1. januara 2023. godine, umesto od 1. marta 2022. godine, čime je proizvođačima prehrambenih proizvoda za 10 meseci produžen rok za sprovođenje ove obaveze. Drugom dopunom Pravilnika (Službeni glasnik RS, br. 30/2022) dopunjen je član 26. odredbama koji se odnose na grafičku oznaku za proizvode od mesa. Ovom izmenom je propisano da se za proizvode od mesa, koje čini više od 50% mesa, mora koristiti grafička oznaka na vidljivom mestu, neposredno pored izloženog mesa i proizvoda od mesa ili uz cenu, a veličina oznake mora biti najmanje iste veličine kao i cena izloženog mesa i proizvoda od mesa. Primena ovih odredbi počinje od 1. aprila 2022. godine.

Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne proizvodnje (Službeni glasnik RS, br. 46/2019, 87/2020, 9/2022) izmenjeni su uslovi za podsticaj investicija za nabavku mlekomata.

Izmenom člana 6. Pravilnika o podsticajima za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje jakih alkoholnih pića (Službeni glasnik RS, br. 133/2020, 27/2022) propisani su uslovi za ostvarenje podsticaja, kao i obavezna dokumentacija koja se podnosi za ostvarivanje prava na podsticaje u smislu ovog Pravilnika.

Izmenama i dopunama IPARD Pravilnika određeni su uslovi za ostvarivanje prava na avansnu isplatu IPARD podsticaja. Reč je o izmenama i dopunama sledećih pravilnika:

Pravilnik o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva (Službeni glasnik RS, br. 84/2017,… , 10/2022) – mera 3
Pravilnik o IPARD podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (Službeni glasnik RS, br. 84/2017, … , 18/2022) – mera 1

Pravo na avansnu isplatu IPARD podsticaja može se ostvariti u visini do 50% odobrenog iznosa IPARD podsticaja utvrđenog rešenjem o odobravanju projekta. Izmena pravilnika u vezi avansne isplate će se donositi na prijave za IPARD sredstva koje će tek biti podnete, kao i na one koje su podnete u poslednja dva poziva, ukoliko nisu izdata rešenja po njima.

Zdravstvo

Vlada Republike Srbije je 10. februara usvojila Program digitalizacije u zdravstvenom sistemu Republike Srbije za period 2022 - 2026, čiju je izradu NALED inicirao a u čijoj je izradi su aktivno učestvovali članovi NALEDovog Saveza za zdravstvo. Program između ostalog definiše mere usmerene na digitalizaciju procedura, umrežavanje ustanova u državnom i privatnom zdravstvu u jedan sistem, dalji razvoj Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS), razvijanje elektronskih uputa, recepata, bolovanja, zakazivanja pregleda, laboratorijskih analiza, radioloških dijagnostika i dr.

Pravilnikom o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2022. godinu (Službeni glasnik RS, br. 24/2022) bliže se uređuje sadržaj i obim prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u odnosu na pojedine vrste zdravstvenih usluga. Pravilnikom se utvrđuje procenat plaćanja zdravstvene usluge, cene dijagnostički srodne grupe iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i procenat plaćanja osiguranog lica do punog iznosa cene zdravstvene usluge. Članom 14. određena je cena participacije uz čije plaćanje se obezbeđuje zdravstvena zaštita iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Pravilnikom o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (Službeni glasnik RS, br. 40/2022) propisane su liste lekova A, A1, B, C i D koji se propisuju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i cene tih lekova na veliko.

Zaštita životne sredine

Na 111. sednici Vlade Republike Srbije, 28. januara usvojen je Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022 – 2031. godine. Primarni cilj usvajanja ovog programa jeste usklađivanje sistema upravljanja otpadom i njegovo prilagođavanje regulativi Evropske unije. Programom se utvrđuju strateški ciljevi u ovoj oblasti i omogućava smanjenje štetnog uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, kao i ostvarivanje preduslova za korišćenje otpada u cirkularnoj ekonomiji. Preduslov za ispunjenje osnovnog cilja zaštite životne sredine jeste redukcija ekološke štete nastale prekomernim iskorišćavanjem resursa i degradacijom životne sredine. S tim u vezi, Programom je preuzeo zakonom definisano načelo "zagađivač plaća", što podrazumeva da zagađivači moraju snositi pune troškove posledica svojih aktivnosti, te da troškovi sakupljanja, tretmana i odlaganja otpada moraju biti uključeni u cenu proizvoda. Takođe, navodi se da bi trebalo primeniti princip punog povraćaja troškova za usluge sakupljanja i odlaganja otpada, kao i uvođenje instrumenata finansijske stimulacije za ponovnu upotrebu i reciklažu otpada.

Iz implementacije principa “zagađivač plaća“ naknade su izvedene po pristupu "plati koliko bacaš", što ima za cilj da domaćinstva i pravna lica mogu uticati na iznos novca koji plaćaju za usluge odvoza

komunalnog otpada za onoliko otpada koliko stvaraju. Ako odvajaju otpad na mestu nastanka, kompostiraju i slično, mogu da zahtevaju manji obim naknada za otpad. Ciljane tarife će biti primenjene kako bi se omogućio dalji razvoj osnovne infrastrukture i administrativnih sistema.

Programom je predviđeno usvajanje Akcionog plana za period od 2022. do 2024. godine.

Među značajnijim podzakonskim aktima u oblasti zaštite životne sredine usvojenim u prvom kvartalu, izdvojili bismo:

Uredbu o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje (Službeni glasnik RS, br. 34/2022);
Uredbu o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon, kao i vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridni pogon). Uredbom je propisano da sva pravna lica, preduzetnici i fizička lica imaju pravo na subvenciju, osim onih pravnih lica i preduzetnika koji su ostvarili, odnosno koji ostvare pravo na subvencionisanu nabavku putničkih vozila za potrebe obnove voznog parka taksi prevoza kao javnog prevoza. Iznosi subvencija kreću se od 250 evra za kupovinu mopeda i lakih tricikala, do 5.000 evra za električna vozila. Ova uredba treba da omogući stimulaciju nabavke “ekološka vozila” u cilju smanjenja zagađenja vazduha;
Uredbu o utvrđivanju godišnjeg programa korišćenja sredstava za održivi razvoj i unapređenje šumarstva u 2022. godini (Službeni glasnik RS, br. 30/2022);
Uredbu o utvrđivanju Programa upravljanja vodama u 2022. godini (Službeni glasnik RS, br. 30/2022);
Uredbu o utvrđivanju godišnjeg programa monitoringa statusa voda za 2022. godinu (Službeni glasnik RS, br. 40/2022);
Uredbu o rasporedu i korišćenju sredstava za subvencionisanje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa u 2022. godini (Službeni glasnik RS, br. 27/2022).

PROPISI U PRIPREMI

Oporezivanje, zapošljavanje i fer konkurencija

U prethodnom kvartalu priveden je kraju rad na Programu za suzbijanje sive ekonomije 2022-2025, u čijoj izradi je NALED aktivno učestvovao. Javna rasprava sa ciljem prikupljanja komentara od svih zainteresovanih strana završena je 28. februara, te se u toku aprila očekuje slanje Programa na mišljenje relevantnim ministarstvima. Propratni Akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije 2022-2023. je u svojim završnim fazama. Usvajanje oba dokumenta se očekuje u drugom kvartalu 2022.

Ponovo je aktivirana Radna grupa za zakon o frilenserima, a i dalje je u toku usklađivanje Nacrta zakona o radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima, dok postoje i jasne indikacije, da će se u novoj Vladi, u 2023. raditi na Zakonu o radu.

Preduzetništvo i inovacije

Tokom februara 2022. održana je javna rasprava o Predlogu koncepta politike razvojnog finansiranja u oblasti preduzetništva u Republici Srbiji. Konceptom se utvrđuju smernice finansiranja preduzetnišva koje će u budućim strateškim dokumentima biti razrađene, a koji će služiti za unapređenje institucionalnog i regulatornog okvira za razvojno finansiranje Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza. NALED pozdravlja usvajanje Koncepta koji, kako se navodi u obrazloženju, ima za cilj da obezbedi pozitivan uticaj na izvozne aktivnosti kroz poboljšanje pristupa finansiranju izvoza, stvarajući bolje okruženje za nova preduzeća i mogućnosti za rast finansiranja kapitalom.

U okviru navedenog dokumenta su prikazani rezultati analize razvojnog finansiranja u Srbiji sa osvrtom na Fond za razvoj i Agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza. Dodatno, izložena je uporedna analiza razvojno-finansijskih institucija i njihovih poslovnih modela u širem regionu, kako bi se definisao poželjni institucionalni okvir u Srbiji, opšti i posebni ciljevi koncepta, kao i mere čija će implementacija omogućiti ostvarenje tih ciljeva. Konačno, predložen je plan narednih koraka u sprovođenju mera za ostvarenje posebnih ciljeva.

Kada je reč o javnoj raspravi, NALED je dostavio komentare na Predlog koncepta, a između ostalog je ukazano na sledeće:

da bi u Koncept programa, pored mera u vezi sa Fondom za razvoj i Agencijom za osiguranje i finansiranje izvoza, trebalo uvrstiti i mere i aktivnosti koje se odnose na Fond za inovacionu delatnost;
da bi Konceptom trebalo predvideti uspostavljanje saradnje javnih kreditnih institucija sa društvima kapitala koja se bave mikrofinansijskim - mikrokreditnim poslovima, tako što bi partner ovim društvima, umesto partnerske banke, bila partnerska javna kreditna institucija;
da bi Koncept programa trebalo utvrditi mere obavezne primene Kodeksa korporativnog upravljanja (“Službeni glasnik RS”, broj 99/12) u razvojnim finansijskim institucijama, kojim se definišu principi za unapređenje sistema korporativnog upravljanja u društvima kapitala u Republici Srbiji;
da bi Konceptom trebalo definisati meru kojom se uspostavlja sistem da se kamata na kredite zasniva na dobiti, odnosno na višku prihoda nad rashodima (dobiti) poslovnog projekta za koji se vodi zasebno računovodstvo.

Javne nabavke

Kancelarija za javne nabavke je od 24. marta do 15. aprila sprovela javnu raspravu o Predlogu akcionog plana za 2022. godinu za sprovođenje Programa razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019-2023. godine (u daljem tekstu: Predlog akcionog plana).

NALED je u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije dostavio predloge za dopunu Predloga akcionog plana za 2022. godinu koji se odnose na javne nabavke sa socijalnim elementima i koji su prihvaćeni i uvršteni u tekst AP. Konkretno predloženo je sledeće:

da se u okviru mere 3 „Unapređenje elektronskih javnih nabavki“, u okviru aktivnosti „Izrada tehničke specifikacije za izradu novih funkcionalnosti na Portalu javnih nabavki“, obezbede i sledeće funkcionalnosti: pretraga javnih nabavki sa primenom socijalnih kriterijuma; unošenje i prikaz informacija o socijalnim aspektima javne nabavke; smernicama za realizaciju socijalnih nabavki i primeri dobre prakse modela javnih nabavki sa primenom socijalnih kriterijuma (ovaj predlog je delimično prihvaćen);
da se u okviru mere 4 „Jačanje administrativnih kapaciteta i edukacija“ uvrste aktivnosti usmerene na promociju, obuke i pilotiranje upotrebe socijalnih aspekata u postupcima javnih nabavki;
da se u okviru mere 4 „Jačanje administrativnih kapaciteta i edukacija“ doda nova aktivnost Organizovanje seminara na temu primene socijalnih kriterijuma u postupcima javnih nabavki, prema primeru plana organizovanja seminara na temu primene ekoloških kriterijuma u postupcima javne nabavke;
da se u odnosu na deo Pokazatelja efekata, ishoda i rezultata za cilj br. 4 „Promovisanje i podsticanje ekološkog i socijalnog aspekta u javnim nabavkama i inovacijama“, definiše sledeći pokazatelj ishoda „Broj sprovedenih postupaka javne nabavke sa primenom socijalnih kriterijuma“.

Tekst Predloga akcionog plana za 2022. godinu, nakon sprovedenih konsultacija je dostupan na sledećem linku.

Imovina i investicije

Usled potreba usklađivanja propisa Republike Srbije sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ušlo se u proceduru izrade Nacrta Zakona o komunalnim delatnostima, čije se usvajanje očekuje u septembru ove godine. Ciljevi koje treba postići izmenom navedenog zakona jesu stvaranje uslova za upravljanje komunalnim delatnostima, jačanje odgovornosti, racionalnosti i efikasnosti jedinica lokalne samouprave i vršilaca komunalne delatnosti, veća ulaganja u komunalnom sektoru i usklađeni principi obavljanja komunalne delatnosti sa najboljom međunarodnom praksom.

NALED se u svojim komentarima zalaže za sadržajna, terminološka i logička usklađivanja i preciziranja kako unutar samog Zakona, tako i sa drugim zakonima u ovoj oblasti, kao što su: predmet uređivanja; opšta načela; pojmovi komunalnih delatnosti; obaveze vršilaca komunalne delatnosti; nadležnosti loklanih samouprava u vezi sa obavljanjem komunalne delatnosti; i postupak i način poveravanja vršenja komunalne delatnosti; načini finasiranja; analize tržišta; uvođenje digitalizacije u izveštavanje o obavljanju komunalnih delatnosti i sl.

Ministarstvo zaštite životne sredine uputilo je javni poziv za učešće u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, kojim bi se ovaj propis uskladio sa drugim propisima u oblasti zaštite životne sredine i propisima koji regulišu oblast planiranja i izgradnje, geoloških istraživanja i eksploatacije mineralnih resursa.

NALED je ispred Saveza za imovinu i investicije uputio komentare na članove Nacrta zakona koji uređuju procedure koje se primenjuju prilikom postavljanja radio baznih stanica, u kojima je ukazano na potrebu usklađivanja ovog zakona sa Zakonom o planiranju i izgradnji, pre svega u delu koji se odnosi na postavljanje objekata za koje se ne izdaje građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. tog zakona. Naime, za postavljanje radio baznih stanica na postojećim objektima se po Zakonu o planiranju i izgradnji ne izdaje se građevinska dozvola, niti pomenuto rešenje, tako da smatramo suvišnom i neopravdanom obavezu pribavljanja lokacijskih uslova prilikom postavljanja takvih objekata, koja se propisuje Nacrtom zakona.

Programom za rešavanje problematičnih kredita za period od 2018-2020. godine (Službeni glasnik RS, br.105/2018 i 46/2019) planirano je uređenje stečaja preduzetnika i u skladu sa tim bilo je potrebno pripremiti predlog Nacrta Zakona o stečaju preduzetnika, za čiju izradu je prošle godine formirana radna grupa, čiji je i NALED član.

Savez za imovinu i investicije je član Radne grupe za izradu Uredbe o preuzimanju balansne odgovornosti i kriterijumima za utvrđivanje likvidnosti organizovanog unutardnevnog tržišta, koja se priprema na osnovu ovlašćenja propisanih Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije. Radna grupa je zastala sa radom krajem prošle godine, zbog bojkota njenog rada od strane energetskih preduzeća EPS i EMS. Tek početkom tekuće godine aktivnosti radne grupe su nastavljene. Članovi radne grupe su podržali zahtev energetskih preduzeća da se dozvoljenost balansnog odstupanja za vetroelektrane i solarne elektrane smanji na 15% na individualnom nivou, ali energetska preduzeća i dalje ne žele da uzmu učešće na sastancima radne grupe. NALED je Ministarstvu rudarstva i energetike uputio pismo podrške u vezi nastavka reformi. Predloženo je i održavanje sastanka sa Ministarstvom i predstavnicima EPS-a i EMS-a radi pronalaženja rešenja oko nastavka aktivnosti na pripremi podzakonskih akata u oblasti obnovljivih izvora energije i omogućavanja daljih ulaganja u razvoj sektora obnovljivih izvora energije.

Zdravstvo

Nakon što je Vlada usvojila Program za digitalizaciju u zdravstvenom sistemu za period 2022 – 2026, tokom drugog kvartala 2022. godine očekuje se usvajanje pratećeg Akcionog plana za digitalizaciju u zdravstvenom sistemu za period 2022 - 2023, u čijoj izradi je aktivno učestvovao NALED, kao i NALED- ovi članovi Saveza za zdravstvo.