Danas je Svetski dan bezbednosti hrane - da li gledamo kakvu hranu jedemo?

Skoro svaka deseta osoba na svetu oboli od pokvarene hrane, a oko 420.000 ljudi godišnje izgubi život od posledica konzumacije, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Kako bi se skrenula pažnja na ovaj problem i sve veće izazove jačanja sistema bezbednosti hrane, u svetu je po drugi put obeležen Svetski dan bezbednosti hrane.

Obeležavanje je ustanovljeno 7. juna prošle godine, na inicijativu Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije. Tim povodom u Srbiji NALED u saradnji sa USAID-ovim Projektom saradnje za ekonomski razvoj želi da doprinese jačanju svesti javnosti o kontroli i bezbednosti hrane i usaglašavanju regulatornog okvira u ovoj oblasti sa visokim standardima Evropske Unije, kako bi se očuvali i interesi potrošača i proizvođača.

Svetski dan bezbednosti hrane pod motom Bezbedna hrana, zadatak svakog od nas podseća nas još jednom da je bezbednost hrane lanac koji uključuju proizvođača, prerađivača, distributera i potrošača koji prepoznaje i vrednuje poudan proizvod i proizvođača ili prodavca.U procesu očuvanja zdravlja stanovništva, važnu ulogu imaju i sami potrošači i njihova sposobnost da razlikuju rokove upotrebe naznačene na pakovanju i kvalitet i bezbednost proizvoda.

- Trećina proizvedene hrane na globalnom nivou se baci, a procena je da je u 10% do 15% slučajeva uzrok tome način deklarisanja „najbolje upotrebiti do“. Ova roba nije nužno pokvarena kao što je slučaj sa onom na kojoj stoji oznaka „upotrebiti do“, već samo počinje da gubi na kvalitetu. Za razliku od mesa i mlečnih proizvoda koji se ne smeju konzumirati nakon označenog datuma, hranu poput pirinča, testenina i keksa moguće je, uz određene uslove i dalje koristiti u ishrani i nakon određenog roka. Zbog toga NALED duže vreme predlaže da se zakonski uredi doniranje hrane kako bi ona otišla u humanitarne svrhe umesto na otpad. Ono što bi dodatno olakšalo proces donacija hrane jeste i oslobađanje kompanija od plaćanja PDV-a na ovu robu, koje zbog visokih troškova često odustaju od akcije – kaže Tisa Čaušević, koordinatorka Saveza za hranu i poljoprivredu u NALED-u.

Važan uslov za stvaranje boljeg okruženja za plasman bezbedne hrane ostaje proces digitalizacije, u kome nove tehnologije treba da doprinesu prepoznavanju opasnosti u svakoj od faza proizvodnje hrane i proceni njihove štetnosti po zdravlje.

Do sad su novi alati obezbedili transparentniji i efikasniji nadzor, putem platforme eInspektor, a u planu je i razvoj eAgrara. Ovaj softver za poljoprivredne proizvođače doprineće efikasnijoj obradi zahteva za podsticaje u oblasti poljoprivrede, kao i kontroli usklađenosti sa veterinarskim, fitosanitarnim i standardima zaštite životne sredine.


Povezani Sadržaji

COVID19

Ukinuti PDV na donacije hrane i higijenske proizvode

23.04.2020

U cilju stvaranja povoljnijih uslova za podršku socijalno ugroženim...Pročitaj više

Ova stranica koristi kolačiće kako bismo vam obezbedili najbolje korisničko iskustvo. Ukoliko nastavite da pretražujete stranicu, pristajete na korišćenje kolačića.

NASTAVITE SAZNAJTE VIŠE