Dronovi, senzori i VI menjaju poljoprivredu

Prava vrednost dronova, senzora, satelitskih snimaka i veštačke inteligencije nije u količini podataka koje mogu prikupiti, nego u tome mogu li ti podaci pomoći poljoprivrednicima da proizvode više i kvalitetnije hrane, uz racionalnije korišćenje vode, zemljišta i drugih resursa. To je bilo jedno od ključnih pitanja međunarodne konferencije „Pametna i precizna poljoprivreda u Bosni i Hercegovini i zemljama Zapadnog Balkana – Od podataka do odluka: digitalna transformacija poljoprivrede“, održane u Akademiji nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine (ANUBiH) u Sarajevu.

Konferenciju su organizovali Akademija nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine (ANUBiH), Nemačka razvojna saradnja, koju implementira GIZ i Asocijacija za ekonomski razvoj REDAH iz Mostara, a okupila je stručnjake iz Bosne i Hercegovine i regiona s ciljem predstavljanja konkretnih iskustava u primeni digitalnih tehnologija u poljoprivredi.

Klimatske promene, degradacija zemljišta, ograničeni vodni resursi, rast troškova proizvodnje i potreba za sigurnijom proizvodnjom hrane pokazali su da digitalizacija poljoprivrede više nije samo pitanje tehnološkog napretka, već sve više i pitanje održivosti proizvodnje. Prof. dr. Hamid Čustović, dopisni član ANUBiH, istakao je da pametna i precizna poljoprivreda predstavlja promenu načina na koji razumemo resurse, upravljamo proizvodnjom i donosimo odluke.

„Satelitski snimci, dronovi, senzori, geografski informacioni sistemi i veštačka inteligencija omogućavaju nam da dobijemo preciznije i pouzdanije podatke o zemljištu, vodi, usevima i klimatskim promenama. Međutim, prava vrednost tih tehnologija nije u samim podacima, nego u našoj sposobnosti da ih pretvorimo u kvalitetne odluke, odnosno odluke koje će omogućiti veću i kvalitetniju proizvodnju, racionalnije korišćenje resursa i manji pritisak na okolinu“, kazao je Čustović. 

O praktičnoj primeni ovih tehnologija govorila je Amira Omanović iz Nemačke razvojne saradnje (GIZ), istakavši da je jedan od ciljeva konferencije bio pokazati kako digitalna rješenja mogu odgovoriti na stvarne potrebe poljoprivrednika i ruralnih zajednica. 

„Konferencija se sprovodi u okviru projekta „Korišćenje tehnologije za preciznu poljoprivredu u BiH i Srbiji“, koji se realizuje u okviru programa develoPPP, finansiranog od nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj i privatnog partnera TeleGroup d.o.o. Projekt uključuje korišćenje dronova, digitalnih klopki za insekte, uređaja za analizu nutritivnih svojstava biljaka i softvera AgroLife, kako bi se prikupljeni podaci mogli koristiti za donošenje kvalitetnijih odluka u poljoprivrednoj proizvodnji. Kroz predstavljanje različitih iskustava i konkretnih primera razgovarali smo o tome koje koristi digitalna rešenja donose u praksi, kako osigurati njihov kontinuitet i održivost te kakvu ulogu u tome mogu imati javne institucije i drugi partneri“, istakla je Omanović.

Todo Terzić, šef Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u predstavio mogućnosti povezivanja platforme AgroLife s dronovima, senzorima i digitalnim feromonskim klopkama s ciljem smanjenja troškova i povećanja prinosa.

Iskustvo iz Hrvatske koje su predstavili prof. dr. sc. Ivan Plaščak i prof. dr. sc. Mladen Jurišić sa Fakulteta agrobiotehničkih znanosti Osijek ukazalo je i na jedan od ključnih izazova: gotovo 60 posto analiziranih poljoprivrednih gazdinstava još se nalazi u ranim fazama digitalne transformacije, dok samo oko pet posto doseže transformativnu fazu. Njihovi rezultati pokazali su da za digitalnu transformaciju nije dovoljno posedovati tehnologiju, već je ključno razvijati znanja i sposobnosti potrebne da se prikupljeni podaci koriste za donošenje odluka.

Zajednička poruka učesnika je da pojedinačni projekti digitalizacije trebaju prerasti u dugoročna i dostupna rešenja, jer ključ digitalne transformacije poljoprivrede nije u tome koliko podataka možemo prikupiti, nego koliko dobrih odluka na osnovu njih možemo doneti. Među ključnim zaključcima konferencije istaknuta je potreba da Bosna i Hercegovina najpre napravi temeljan inventar poljoprivrednih resursa i podataka, a zatim razvija digitalne karte i infrastrukturu na kojima će se temeljiti edukacija i uvođenje novih tehnologija. 

Do 2030. godine kao prioriteti su izdvojeni uspostavljanje odgovarajućeg zakonodavno-pravnog okvira, jačanje poljoprivrednih savetodavnih službi i snažnije povezivanje javnog sektora, nauke, fakulteta, privrede i poljoprivrednih proizvođača. Pametna poljoprivreda trebala bi biti ugrađena kao jedan od stubova dugoročnog razvoja sektora, uz sinergiju javnog i privatnog sektora.