Korona virus koči naplatu potraživanja privrede
Preuzimanje video izjave Dejana Vukovića preko wetransfer-a
Kompanije u Srbiji svoja potraživanja naplate u proseku za godinu dana i sedam meseci, što loše utiče na njihovu sposobnost da plaćaju svoje redovne obaveze. Izvesno je da će pojava korona virusa dodatno prolongirati naplatu i produbiti problem, posebno u situaciji kad sudovi i drugi državni organi ne rade punim kapacitetom.
S druge strane, država bi mogla da pomogne i ublaži eventualni rast nelikvidnosti tako što bi izmirila svoje obaveze prema privredi, što je jedan od čestih apela privrednika upućenih resornim institucijama od proglašenja vanrednog stanja.
- Nije lako proceniti kako će se pandemija korona virusa odraziti na likvidnost naše privrede. Ekonomsko stanje se, kao i zdravstveno, prati na dnevnom nivou. Očekivano je da se ista situacija oslika na celu Evropu. Zanimljivo je, međutim, da su srpske firme i do sada pokretale sudski postupak naplate tek nakon devet meseci čekanja (264 dana), dok su njihove evropske kolege tri puta brže i na taj korak se u proseku odluče nakon 82 dana čekanja. – kaže Dejan Vuković, potpredsednik NALED-ovog Saveza za imovinu i urbanizam i osnivač advokatske kancelarije Vuković i partneri, oslanjajući se na izveštaj European Payment Report 2018.
Vuković naglašava da će popravljanju situacije sa naplatom potraživanja, nakon prolaska pandemije virusa, pomoći izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Zakon, u čijoj izradi je, kao deo Radne grupe, učestvovao i NALED, stupio je na snagu 1. januara 2020. Pored unapređenja zakonskog okvira, deo odgovornosti je i na samoj privredi.
- Ukoliko epidemija bude relativno brzo zaustavljena, privreda bi i sama mogla da utiče na dužinu postupka naplate, tako što bi znatno ranije zahtevala pred sudom da dobavljač izmiri dug. Međutim, kompanije su kod nas i do sada bile sklonije tome da pokušaju da se vansudski naplate, jer tako izbegavaju troškove postupaka koji prema Doing Business listi iznose čak 40% vrednosti potraživanja – ističe Vuković i dodaje da je jedan od preduslova za efikasnu naplatu potraživanja i njihov pravilan tretman.
Kako objašnjava, to znači da se status potraživanja prati od dana izdavanja fakture do konačne naplate. Ukoliko naplata iziskuje prevelike troškove za kompaniju, rešenje može da bude angažovanje specijalizovanih kompanija koje se bave ovom vrstom posla, medijatora, advokata i privatnih izvršitelja kojima je novi zakon o izvršenju dao mogućnost da sprovode i dobrovoljnu naplatu.
Kada je reč o razlozima neplaćanja u European Payment Report 2018 je navedeno da je ubedljivo najveći problem što kompanije nemaju dovoljno novca. I dok u Evropi svaka druga kompanija koja kasni sa plaćanjima (54%) čini to zato što je u finansijskim problemima, u Srbiji je to mnogo češći slučaj, pa 72% firmi kasni s izmirenjem duga upravo iz tog razloga.
Veliki problem je i administrativna neažurnost kupaca („Zaboravio sam na fakturu“), s kojim se kod nas bori svaka treća kompanija (34%), dok je svaka četvrta (26%) upala u lanac nelikvidnosti zbog namernog neplaćanja dužnika. Tek svaka deseta kompanija (11%) nije naplatila potraživanje zato što se vodi sudski spor oko isporučene robe ili usluge.
Prema izveštaju Doing business 2020 privreda je u proseku naplaćivala potraživanja za 622 dana, što je blagi napredak u odnosu na prethodnu godinu, kada je bilo potrebno 12 dana više.